Kako je posrnula predsednička kampanja Rona Pola

Istraživački tim Balkanmagazina

Američkim, odnosno globalnim oligarsima bitno je da imaju pouzdanog američkog predsednika koji će voditi njihove ratove i omogućiti im ekstraprofite, kako na račun napadnutih naroda tako i na račun američkog naroda
(Ispred Bele kuće: protest veterana, pristalica Rona Pola, posle čega je Obama doneo uredbu o zabrani ovakvih protesta)

Taman kada je izgledalo da Ron Pol /1, 2, 3, 4/ zaista ima šanse da postane republikanski kandidat za predsednika SAD, stvari su se okrenule za 180 stepeni. U aprilu je na delegatskim izborima na nivou okruga i pojedinačnih država, Ron Pol nizao pobedu za pobedom.

Ovi rezultati su se čak malo počeli probijati i na mejnstrim (linijaške) medije (MSM) koji dominiraju medijskim prostorom. Onda je establišment počeo ponovo da vrši pritiske, a zvanični organizatori kampanje Ron Pola su gotovo odustali od daljih izbora, bez uverljivih objašnjenja. Ovaj zaokret je otvorio veliki prostor za pretpostavke i špekulacije o tome šta se zapravo događa.

ron pom konvnecija

Ron Pol govori na konvenciji u Minesoti

Partijski izbori

Izbori  u strankama SAD se sprovode kroz dva paralelna procesa: popularno glasanje i delegatske izbore. Konačnu odluku o predsedničkom kandidatu donose delegati na završnoj nacionalnoj konvenciji koja treba da se održi krajem avgusta. Članovi partije, a u nekim državama i oni koji to nisu, glasaju u svakoj pojedinačnoj državi određenog dana, što predstavlja takozvano popularno glasanje. Kada se popularno glasanje završi, zainteresovani članovi partije ostaju da glasaju, a i da budu birani, za delegate. Izabrani delegati se zatim ponovo kandiduju za opštinske delegate, i oni koji su izabrani na opštinskim izborima, idu dalje na izbore u okruzima. Izabrani delegati okruga se kandiduju na nivou države, i izabrani državni delegati zatim učestvuju na završnoj konvenciji na nivou SAD, gde glasaju za predsedničkog kandidata stranke.

Kandidat pobeđuje ako ima preko 50% glasova na završnoj konferenciji, tj. preko 1.144 glasova /4/.

Početni uspesi

U aprilu i početkom maja su počeli izbori na nivou okruga i država, i Ron Pol je odneo mnoge pobede: u Ajovi, Luizijani, Minesoti, Misuriju, Mejnu, Koloradu, Masačusetsu, Nevadi. Entuzijazam među Ron Polovim sledbenicima je porastao, čak dobio i elemente euforije. Dugo spominjana strategija fokusiranja na delegatsku borbu postala je jasna /5, 6/. Na ove uspehe nadovezala se i informacija o ne tako poznatom pravilu republikanske partije koje je išlo na ruku Ron Polu. Prema medijima, veliki broj delegata je bio obavezan da u prvom krugu na završnoj nacionalnoj konvenciji glasa proporcionalno popularnom glasanju. Medjutim, prema članu 38 Pravilnika republikanskog nacionalnog komiteta, države ne mogu da nateraju delegate da glasaju na određeni način, već oni mogu da glasaju prema sopstvenoj savesti. 

(Zapravo, na prethodnim izborima u Juti je na popularnom glasanju pobedio Džon Mek Kejn, a delegati Jute su glasali za Mit Romnija na završnoj konvenciji. Zbog ovoga je na završnoj konvenciji došlo do sukoba, da bi pravni savetnik republikanske partije protumačio da su delegati bili slobodni da glasaju za Romnija prema članu 38  /7/.)

Posle ovih pobeda Ron Pola, i novih saznanja o pravilima izbora, došlo je do usijanja na delegatskim izborima /8/. Očigledno je establišment tada shvatio da je vrag odneo šalu i da im valja brzo nešto činiti. U tom duhu su se odvijali izbori na nivou država u Oklahomi, Arizoni i Luizijani. U Oklahomi i Arizoni, republikanska partija je učinila ono što je i ranije činila, ili pokušavala da učini na nižim nivoima, a to je da nametne prisutnim delegatima svoje delegatske liste.  S obzirom da su većina delegata skoro po pravilu bile pristalice Ron Pola, to nije bilo moguće, i ove konvencije nisu zatvorene sa potrebnim većinama glasova, pa su pristalice Ron Pola nastavile izbore na parkinzima. U Oklahomi, policija je rasterala delegate sa parkinga, ali oni su već bili izglasali svoju glasačku listu. Na samoj konvenciji je došlo i do fizičkog obračuna, kada je stariji gospodin, koji je pristalica Romnija, udario po glavi i povredio značajno mlađeg Ron Polovog delegata  /9, 10, 11/.

Slična je atmosfera bila i u Arizoni koju je detaljno opisao mladi delegat Marko Tričković, očigledno naše gore list. MSM su izveštavale sa ove konvencije da su Ron Polove pristalice bile nevaspitane i da su izviždali Mit Romnijevog sina koji je držao govor. Međutim, Marko je objasnio o čemu se radilo. Mit Romnijev sin je prekršio pravilo i sa govornice pozvao da se glasa za listu njegovog oca, a Ron Polovim pristalicama nisu dali mikrofone pomoću kojih bi mogli da prijave prekršaj, pa su onda ukazali na prekršaj zviždanjem i negodovanjem. Posle duge konvencije, počelo je glasanje, i kada se videlo da Ron Pol vodi, predstavnici stranke su prijavili da su se pokvarili računari, završili konvenciju i odneli  kutije sa glasačkim listićima. Tek nekoliko dana kasnije su izašli sa rezultatima koji su bili nepovoljni za Ron Pola /12/.

Ovakav snažan pritisak establišmenta na delegate nije umanjio entuzijazam koji se ogledao i u osnivanju velikog broja takozvanih Super PAC organizacija. PAC organizacije promovišu određene kandidate a da pri tome nisu vezane za njihove kampanje. To su kontroverzne organizacije koje omogućavaju bogatim da pojedinim kandidatima daju neograničena sredstva, što ranije nije bio slučaj. Bilo kako bilo, procvetao je veliki broj Super PAC organizacija koje su osnovali mladi ljudi da bi podržali Ron Pola, naravno i nažalost sa malim sredstvima. Ali našao se i jedan mladi bogataš od svojih dvadesetak godina koji je od dede nasledio bogatstvo i uložio 800 hiljada dolara u Ron Pola /13/.

ron-vet-parola

Veterani protestvuju ispred Bele kuće sa parolom na kojoj je citat Martina Lutera Kinga

Iznenadni pad oduševljenja

Ovu pozitivnu atmosferu pokvarili su uskoro zvanični organizatori kampanje Ron Pola. Najpre je u svojoj izjavi za štampu Ron Pol rekao da je odustao od kampanje za popularna glasanja u Teksasu i Kaliforniji, jer nema dovoljno finansijskih sredstava. On će sredstva i energiju uložiti u delegatsku borbu, a neće više plaćati skupe televizijske reklame, i ostale MSM servise. Teksas i Kalifornija su države koje daju najveći broj delegata, Teksas nosi 155 delegata a Kalifornija 172, dok većina država daje ispod 50 /14/. Ron Polovu izjavu su mediji protumačili kao njegovo povlačenje iz kampanje, što nije bio slučaj. Sledeći dan, kampanja je potvrdila da se Ron Pol ne povlači, ali zvanična izjava nije širila entuzijazam: napomenuto je da su Ron Polove šanse male, pozivajući se na zvanične brojeve delegata koji su pojedini kandidati osvojili, iako se na osnovu dotadašnjeg iskustva znalo da su ti podaci nepouzdani i da su se više puta pokazali kao netačni /15/. Osim ove zvanične izjave, predsednik Ron Polove kampanje (muž jedne od Ron Polovih unuka), Džesi Benton je uspeo i da kaže da očekuje od Ron Polovih pristalica dostojanstveno ponašanje na izborima. Takođe je odao i priznanje predsedniku Republikanskog nacionalnog komiteta mada je taj bio unapred izjavio da je Romni pobedio iako glasanja nisu bila završena, a što ne bi smeo po pravilima /16/.

Ovo je aktiviralo pravu bombu među Ron Polovim pristalicama koji već duže vreme po forumima ogovaraju Džesi Bentona kao nesposbnog, pa i prodanu dušu. Zaista, Ron Polove pristalice su po svoj prilici, naporno radile da postanu delegati, preuzimali rizike, i umesto da dobiju podršku od kampanje, dobili su packe. Od ovog trenutka je teško pratiti šta se dešava, jer su ranije, glavne informacije mogle da se nađu na dailypaul.com forumu, na kome je zavladala depresija i neverica posle ovih zvaničnih izjava. Ron Pol se jeste pojavio na delegatskim izborima države Minesote, održao je još jedan sjajan govor, i odneo veliku pobedu, ali ovo nije otklonilo gorčinu na Internetu.

Pretnje atentatom i lomljenje prstiju

Posle ovoga sledi još jedan šok za Ron Polove pristalice. Aleks Džons, moderator izuzetno popularnog sajta infowars.com, intervjuisao je novinara Džima Takera koji već godinama prati i izveštava sa poznatih a tajnih Bildeberg sastanka koji se održavaju jednom godišnje, i na kome prisustvuje veliki broj svetskih moćnika. Na ovim sastancima su navodno prisustvovali razni budući predsednici, a do tada anonimni političari, kao što su bili Klinton, Barozo i drugi. Džim Taker već godinama, navodno, predviđa događaje na osnovu informacija koje misteriozno saznaje sa Bilderberg sastanaka, ako je verovati Vikipediji. Ovog puta je rekao Aleks Džonsu da je na sastanku posebna pažnja posvećena Ronu Polu, koji je negativno ocenjen od strane učesnika, i gde je izrečeno mnogo zlobnih komentara na Ron Polov račun koji su kulminirali željom jednog od učesnika da Ron Polu padne avion /17/.

Bilderberška neprijatnost je bila praćena nasiljem na konvenciji države Luizijane, gde je Ron Pol imao veliku većinu delegata, 113 od 180. Oni su glasanjem podržali novog predsednika konvencije, ali stari predsednik, podržan od republikanske partije, nije hteo da prizna novog predsednika. Kada je Henri Herford, pristalica Ron Pola, tražio od bivšeg predsednika da prepusti govornicu novom, policija ga je odvela iz sale, pri tome mu je iščašila veštački kuk koga će morati da promeni. Potom su Ron Polove pristalice obrnule stolice i započele paralelnu konvenciju koju je vodio novi, regularno izabrani, predsednik na drugoj strani sale. Bivši predsednik je tražio od novog da prestane da priča i potom poslao policiju da ga privede. Aleks Helvig je priveden na kratko, i u toku privodjenja su mu nekako polomili prste /18, 19, 20, 21/.

ron-henri-kuk

Trenutak kad policija privodi Henrija Herforda

Izdaja oca i uloga prevratnika

Vrlo brzo Ron Polovim pristalicama pristiže još jedna loša vest: Rand Pol, sin Ron Pola i američki senator od prošle godine, pružio je javnu podršku Ron Polovom protivniku Mit Romniju, govoreći da je praktično kampanja završena /22/. Ron Pol nije rekao da je kampanja završena ali je napomenuo, kada se posle dužeg vremena pojavio na televiziji, da je svestan da samo delegatska borba ne može da mu donese pobedu. Naravno, podrška Rand Pola Mit Romniju je strašno ogorčila Ron Polove pristalice, jer je Mit Romni sušta suprotnost Ron Polu: Mit Romni je prevrtljivac sumnjivog morala koji podržava ratove i nastavak neodržive potrošnje američke države. Većina pristalica smatra da je Rand Pol izdao oca zbog svoje buduće političke karijere, dok neki smatraju da su ozbiljne pretnje upućene porodici Pol.

ron sinrand

Ron Pol sa sinom Random

Vrlo nejasne informacije koje dolaze iz kampanje su razvile veliki broj teorija, od kojih većina zastupa pretpostavku da je neke ključne ljude u kampanji Ron Pola postavio zapravo establišment. Tome je doprinela izjava bivše savetnice Ron Pola u njegovim kampanjama za kongresmena, Peni Langford, koja je rekla da smatra da je Ron Pol pod prevelikim uticajem Trigvila Olsona preko Džesija Bentona /23/. Trigvila Olsona je zapravo još u kampanju Rand Pola za senatora ubacio republikanski establišment, kada su se njih dvojca i sprijateljili. Zatim se Trigvil preko Randa ubacio u Ronovu kampanju. Trigvil Olson je poznat po tome što je bio zadužen za smenjivanje režima u zemljama Jugoistočne i Istočne Evrope, pre svega u Belorusiji, ali takođe i u Srbiji  /24, 25/.

Sumnjivi propagandisti

Teško je reći ko je izdajica, a ko ne, i šta se sve dešavalo. Dok je Ron Polova kampanja bila na uzlaznoj liniji ronpolovci se nisu mnogo bavili ličnostima koje organizuju kampanju. Mada, zvanični organizatori kampanje Ron Pola zaista nisu ostavili dobar utisak iz mnogo razloga. Veb sajt kampanje je bio dosta pasivan, fejsbuk strana takođe. Reklamni spotovi za koje je kampanja plaćala milione dolara svojih pristalica su bili većinom neubedljivi. Bilo je takođe čudno što zvanična kampanja nije imala nijedan antiratni reklamni spot, iako je antiratna politika osnova Ron Polove vizije, što je on mnogo puta rekao na MSM tvrdeći da mu njegova spoljna politika zapravo donosi najveću podršku glasača. Mnogo su bolji bili spotovi koje su same pristalice besplatno dizajnirale i postavljale na YouTube.

Kada su počeli da kruže i dokazi o izbornim prevarama i medijskoj blokadi, zvanični organizatori su mlako reagovali. Što se tiče delegatskog procesa i njegovog uspeha nije jasno čija je on zasluga, zvaničnih organizatora, ili pristalica koje su se samoorganizovale.

Mnogi ugledni analitičari su komentarisali da možda Ron Pol ne bi bio loš da se ne zalaže za nerealnu, izolacionističku spoljnu politiku, što je netačan atribut i ne može se primeniti na Ron Polovu politiku. Ron Pol je za slobodnu trgovinu između država, a protiv ratova, što nikako ne može biti izolacionizam. Neki zvaničnici Ron Polove kampanje su zaboravljali da istaknu u svojim izlaganjima Ron Polovu spoljnu politiku, što je takođe budilo izvesne sumnje. Još jedan davni incident je ukazivao da nešto nije u redu sa organizatorima. Pokazalo se da su oni unajmili za dizajn reklamnih spotova dizajnera koji je radio za Buša, a čija je supruga bila savetnik Mit Romnija. Tvrdili su da je on profesionalac, i da sve to nema veze, ali, ipak, reklame nisu bile efektne.

Naravno, moguće je stvari posmatrati iz drugog ugla. Zvaničnici kampanje na čelu sa Ron Polom su možda pokušavali da izbegnu konstantne provokacije establišmenta. Ron Pol je možda odlučio da praktično odustane od kampanje jer je postao svestan velikih rizika koje izborni proces može da donese, a nije želeo da snosi odgovornost za eventualne posledice. Ipak, teško je razumeti zašto je Rand Pol dao podršku Mit Romniju.

Precizna kritika sistema

Bilo kako bilo, mora se odati priznanje Ron Polu na njegovim fantastičnim govorima i hrabrim istupima na MSM kada mu je bila pružena prilika. Ron Pol je, kao dugogodišnji kongresmen, vrlo precizno detektovao probleme sistema i predložio jasna rešenja.

Budžetski deficit SAD je neprihvatljiv i iznosi oko 40%, kolika su ulaganja u vojsku i naoružanje. Ron Pol je predložio da se povuku sve američke trupe iz oko 130 zemalja u kojima SAD ima baze.

Budžetski deficit je prouzrokovan i glomaznom federalnom državom koja je nepotrebna i protivustavna. Ron Pol smatra da se sve operativne funkcije, kao što su školstvo, zdravstvo, ekologija prebace na pojedinačne države kako je predviđeno Ustavom SAD.

Veliki problem predstavlja američka centralna banka, FED, koja štampa velike količine novca i deli ih po babu i po stričevima. Tako se kreira inflacija koja uništava siromašne i srednju klasu. Ron Pol je predložio da se ukine FED i da se SAD vrate zlatnom standardu, odnosno novcu koji je pokriven plemenitim metalima čije su količine ograničene.

Na kraju, vrlo je jasno da su individualne slobode ugrožene u SAD, i Ron Pol predlaže ukidanje svih protivustavnih zakona koje ih ograničavaju.

Američke ideje između države i tržišta

Iskoristimo ovu priliku da se osvrnemo na Ron Polove ekonomske stavove, koji su trn u oku establišmentu. Ron Pol je veliki, verovatno i najveći, promoter ne tako poznate, austrijske ekonomske škole. Osnovno učenje ove škole jeste da su državne intervencije u ekonomiji po pravilu štetne. Na zapadu je trenutno u (novom) usponu kenzijanska škola koja odobrava državne intervencije jer one donose radna mesta, bez kritičkog osvrta kako će se sredstva za ova radna mesta obezbediti, kao i da li država može da proceni šta je potrebno u kom trenutku proizvoditi.

Kenzijanska ekonomija je posebno poznata po jednoj od svojih osnovnih premisa: da je razbijanje prozora dobro za ekonomiju jer se time daje nekome posao ko će napraviti novi prozor. Ova premisa se lako proširuje na premisu da su ratovi dobri za ekonomiju, koja postaje zapravo ideologija zapadnog sveta. Tako npr, nobelovac Pol Krugman naučno dokazuje da su ratovi dobri jer mogu da izvuku ekonomiju iz depresije što je bio, na primer, slučaj u Drugom svetskom ratu /26, 27/. Naravno da to nema smisla, jer razvijenost društva zavisi od njegovog ukupnog kapitala koji se, po definiciji, uništava u ratu.

Austrijska škola propoveda liberalnu ekonomiju koja se zasniva na slobodnom tržištu. Kritika liberalizma je trenutno moderna u svetu, te se liberalna ekonomija optužuje za krizu. Pitanje je, međutim, da li je svet uopšte imao liberalnu ekonomiju ili su tržišta uglavnom monopolizovana ili kartelizovana? Poznato je da su svuda u svetu velike koorporacije u uskoj sprezi sa državnim administracijama preko kojih kontrolišu ta tržišta, o čemu svedoči i Ron Pol na osnovu svog dugogodišnjeg kongresmenskog iskustva.

Ron Pol je, držeći se austrijske škole, predvideo američke krize znatno pre no što su se desile, uključujući pucanje tržišta informacionih tehnologija (Internet bubble) i pucanje tržišta nekretnina (housing bubble) /28, 29, 30, 31/. U prvom slučaju, zbog krize početkom devedesetih, FED je omogućio kreditnu ekspanziju, tj. dozvolio da se poveća suma nepokrivenih kredita, te je veliki deo ovih nepokrivenih sredstava otišao u informatičku industriju koja se razvijala u to doba, što je dovelo do velikog pucanja informatičke industrije deceniju kasnije. Naime u ovu industriju su, zbog viška raspoloživih para, uložena mnogo veća sredstva nego što je bila potražnja za njenim proizvodima, i neminovno je veliki broj informatičkih firmi morao da bankrotira. Potom je država počela da kreditira nekretnine, koje su sigurna stvar preko kvazi državnih banaka (banke dobijaju profit, a država preuzima rizik - kao kod nas), i desilo se šta se desilo, 2008. godine je puklo tržište nekretnina u Americi i zaljuljalo ne samo američku, nego i globalnu privredu. Naime, količina nepokrivenih kredita je značajno narasla, i ona se i dalje ubrzano povećava.

Neminovnost krize Ron Polu je bila jasna odavno, predvideo ju je dok su nobelovci ekonomije dokazivali da su ratovi dobri. Ron Pol kaže da je u politiku ušao kad je ukinut zlatni standard, jer je naslutio da stvari neće izaći na dobro kada krene da radi štamparija novca punom parom'. Tržište i privreda imaju prirodne cikluse, uspone i padove (booms&busts) koji, naravno, nisu dobri i smanjuju efikasnost. Ali, država svojim intervencijama, kaže austrijska škola, samo pojačava amplitudu ovih ciklusa i tako dovodi do još većih lomova. Ron Pol trenutno predvidja kolaps kako američke tako i globalne ekonomije upravo zbog potpune kontrole tržišta, ogromnih poreza koji koče privredu, i štampanja para na sve strane koje se troškare bez ikakvog smisla.

Predsednik naroda ili oligarhije

Posebno priznanje se mora odati pristalicama Ron Pola koji preuzimaju velike rizike u borbi za ustavni sistem i demokratiju. U pitanju su zaista veliki rizici, jer SAD nije više država koja je spremna da trpi i prihvata konstruktivnu kritiku. Obama je u kratkom roku usvojio dva akta kojima fundamentalno ograničava ljudske slobode. Prvi je bio NDAA (National Defense Authorization Act) koji uvodi mogućnost neograničenog pritvora bez suđenja ako postoji sumnja da je neko terorista, pri čemu nije definisano šta to može činiti nekog sumnjivim da je terorista /32/. Ubrzo posle Marša na Vašington u kome su učestvovali aktivni vojnici i vojni veterani koji su za Ron Pola /33/, Obama je doneo i akt o zabrani protesta u blizini Vladinih zgrada  /34/.

Predsednik SAD zapravo uzurpira veliku vlast prema višedecenijskoj praksi. Ustav SAD predviđa da predsednik može donositi dekrete, odnosno pravne akte, samo u veoma retkim situacijama kada se problemi ne mogu rešiti drugačije. U prvo vreme predsednici su koristili ovo diskreciono pravo par puta u toku svojih mandata. Danas, predsednik donosi veliki broj dekreta, uključujući i one kojima počinje ratove, bez obzira što bi po Ustavu trebalo da dobija saglasnost Kongresa za njihovo otpočinjanje. Američkim, odnosno globalnim oligarsima je bitno da imaju pouzdanog američkog predsednika koji će voditi njihove ratove i omogućiti im ekstraprofite, kako na račun napadnutih naroda tako i na račun američkog naroda. Veliki deo američkog naroda pokušava da se izvuče iz nametnutih ratova, ali demokratska sredstva im, izgleda, nisu na raspolaganju. Globalni oligarsi su, po svoj prilici, rešili da Ron Pol ne sme da postane predsednik SAD.

I pored svih razočarenja, pristalice Ron Pola ne odustaju - borba za delegate se nastavlja ... sa zvaničnim organizatorima  kampanje ili bez njih, svejedno!

 

/1/ http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-27430/ron-pol-cenzurisani-predsednicki-kandidat/?_qs=ron pol

/2/ http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-27431/ron-pol-cenzurisani-predsednicki-kandidat-2/?_qs=ron pol

/3/http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-31909/kradje-glasova-i-lazne-optuzbe/?_qs=ron pol

/4/ http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-37978/borba-za-predsednickog-kandidata-republikanske-stranke-sad/?_qs=ron pol

/5/ http://runronpaul.com/election/ron-paul-delegate-majority-map-for-county-district-and-state-wins/

/6/  http://www.dailypaul.com/226705/breaking-news-ron-paul-wins-colorado-with-17to18-delegates

/7/http://www.dailypaul.com/233053/ron-paul-revolution-could-complete-biggest-upset-in-gop-history

/8/ http://dougwead.wordpress.com/

/9/ http://www.youtube.com/watch?v=yTx4YtnCD1Y&sns=fb   

/10/http://www.examiner.com/article/gop-establishment-makes-a-mockery-of-the-democratic-process-oklahoma

/11/ http://www.dailypaul.com/233028/breakingvideo-of-violent-romney-supporters-at-ok-convention

/12/ http://www.dailypaul.com/234318/delegate-from-arizona-marko-tricovic-spills-beans-on-blatatnt-fraud-state-convention

/13/http://www.dailypaul.com/234430/meet-the-rich-texan-twentysomething-bankrolling-his-own-super-pac

/14/ http://www.dailypaul.com/233257/message-from-ron-paul-5-14-2012

/15/http://www.dailypaul.com/233674/press-release-5-15-it-aint-over-paul-campaign-convention-strategy

/16/ http://www.dailypaul.com/237438/is-this-legal-reince-priebus-officially-states-mitt-romney-is-the-rnc-candidate

/17/ http://www.dailypaul.com/237305/alarming-report-from-bilderberg-journalist-jim-tucker-about-ron-paul

/18/http://www.ronpaul2012.com/2012/06/03/ron-paul-campaign-statement-on-louisiana-gop-convention/

/19/ http://www.dailypaul.com/237478/police-assault-ron-paul-delegate-at-lagop-convention

/20/ http://www.dailypaul.com/237622/ron-paul-wins-louisiana-convention

/21/ http://www.dailypaul.com/238061/chaos-at-the-louisiana-2012-republican-state-convention

/22/ http://www.dailypaul.com/238449/rand-paul-endorses-mitt-romney

/23/http://www.dailypaul.com/238911/who-is-penny-langford-freeman-her-revpac-powercast-interview-helps-put-her-heartwrenching-kokesh-interview-in-context

/24/ http://original.antiwar.com/justin/2012/02/02/can-ron-paul-be-tamed/

/25/ http://fsi.stanford.edu/events/democracy_promotion_and_the_presidential_elections_in_belarus

/26/ http://krugman.blogs.nytimes.com/2012/02/19/wars-and-growth/ 

/27/ http://www.youtube.com/watch?v=XynpMUGVGGc .

/28/ http://www.youtube.com/watch?v=4837NXWxpMA

/29/ http://www.youtube.com/watch?v=zGDisyWkIBM

/30/ http://www.youtube.com/watch?v=9TJK1oNBkK8

/31/ http://www.youtube.com/watch?v=mnuoHx9BINc

/32/ http://en.wikipedia.org/wiki/National_Defense_Authorization_Act

/33/ http://www.youtube.com/watch?v=_i_moQMsM9I

/34/ http://www.dailypaul.com/222638/obama-outlaws-freedom-of-protest


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...