Fransoa Oland na predsedničkom putu

Predsednički kandidati Fransoa Oland i Nikola Sarkozi, u sredu 2. maja, suočili su se u televizijskom duelu koji je trajao 150 minuta. Bez posebnog uvoda, žrebom izvučeni Oland, započeo je diskusiju kroz otvorenu konfrontaciju:

"Dugi niz godina, Francuzi su bili suprostvaljeni, podeljeni. Ja želim da ih ujedinim, jer će se, samo tako, povratiti poverenje." Olandova prva rečenica nagnala je Sarkozija da zaboravi sopstveni uvod i da odgovori protivniku: "Slušao sam gospodina Olanda i to što je rekao vrlo je banalno. (…) Ja želim da ovo bude trenutak istine, a ne šupljih formula."

"Kod vas je uvek kriv neko drugi"

Ton diskusije bio je dat već u prvih tri minuta, a stavovi, kako verbalni, tako i fizički, ukazivali su kako će se odvijati duel. Oland je, ravnih ledja, zavaljen u naslon, sedeo na stolici, dajući utisak ozbiljnog i sigurnog sagovornika. Nikola Sarkozi je napeto sedeo na ivici stolice, podvijenih nogu i podlaktica položenih na sto, kao da traži oslonac koji mu nedostaje u duhu.

Takodje, već na početku se dalo primetiti da se Sarkozijev tim očigledno prevario u procenama na koji način će se ponašati kandidat socijalista. Oni su očekivali da će Oland izbegavati sukob, medjutim, njegova strategija se pokazala vrlo destabilizujuća za protivnika. Ključ su bile sigurne i čvrste tvrdnje o predsedničkom neuspehu Sarkozija, proširene i na njegov ministarski mandat u Širakovoj vladi, prikazan, takodje, kao neuspeh. Na pozadini bilansa prikazanog kao negativan, Oland je ukazivao na reljefnost i kvalitete sopstvenog programa.

Diskusija je nastavljena nezaposlenošću, jednim od najvećih francuskih problema. Duelisti su baratali tačnim brojkama koje su se se razlikovale, jer su izvučene iz različitih referentnih sistema. Oland je dokazivao Sarkozijev neuspeh, a Sarkozi je branio sopstveni bilans, pravdajući se krizom, nezaposlenošću, regijama, Evropom...

"Kod vas je uvek kriv neko drugi. Nikada vi – ironično ga je zakačio Oland – vi uvek nalazite žrtvene jarce." Medjutim, ni jedan od kandidata nije izneo neki upečatljiv program, jer, očigledno, nemaju nikakvih posebnih rešenja koja bi ostavila većeg traga medju glasačima.

Na diskusiju o nezaposlenosti se nadovezala fiskalna problematika koja je omogućila Olandu da podseti Sarkozija da se, za vreme njegovog mandata, povećao broj siromašnih, a da su su bogati postali još bogatiji.

"Vi ste dozvolili da najbogatiji poreski obveznici dobiju novac od Poreske uprave. Neću da nabrajam najveće bogataše koji su vama bliski – rekao je Oland, aludirajući na veliku aferu vezanu za korupciju koja Sarkozija, potencijalno, vezuje za porodicu Betankur, milijardere i vlasnike kompanije "Oreal". Iznerviranom Sarkoziju, socijalistički kandidat je posavetovao:

"Ono što ja preporučujem jeste da najveći bogataši daju novac Poreskoj upravi."

Prelazak na temu imigracije bio je, ujedno, i prelazak na Sarkozijevu teritoriju. Ne po uspešnom smanjenju ili zaustavljanju zakonite ili nezakonite imigracije, nego po njegovom dobro uhodanom ultradesničarskom govoru protiv crnaca, Arapa i muslimana. Oland je dobro parirao trudeći se da prikaže Sarkozija kao ksenofoba, ali sâm nije uspeo da odgovori na pitanje o sabirnim centrima u koje se posle hapšenja smeštaju nezakoniti imigranti. Ostao je utisak da Oland ima ljudskiji pristup imigraciji koju želi da tretira od slučaja do slučaja, za razliku od Sarkozija koji o imigrantima priča kao o brojevima.

Bez evropske vizije

Tema nuklearnih centrala, jedna je od važnijih za budućnost Francuske, a Sarkozi ju je iskoristio da napadne svog protivnika konstatacijama da, zbog izbornih dogovora sa Zelenima, želi da isključi sve centrale, što bi dovelo do gubitka 240 hiljada radnih mesta i do velikih poskupljenja struje. Oland je odbacio optužbe kao netačne i naveo da je njegov cilj da se u narednih pet godina zatvori centrala Fesenajm stara 40 godina, a potom da se progresivno u narednih 13 godina zatvori još petnaestak generatora, što bi francusku zavisnost od nuklearne energije svelo sa sadašnjih 75 odsto na 50 odsto.

Tema koja je trebala da razvije viziju Francuske u Evropi i svetu, kao po dogovoru, bila je smandrljana bez previše konflikta. Prirodno, to je i veliki minus za dueliste, jer Francuska pretenduje na jedno od vodećih mesta na medjunarodnom planu. Ako su kandidati zaista bez medjunarodne vizije, onda će zemlja ostati kao jednostavan posmatrač planetarnih dogadjanja. Medjutim, bolje je prepostaviti da su se protivnici usredsredili na osvajanje glasača domaćim temama.

Uprkos situaciji u kojoj se imao osećaj da Oland dominira u većini duela, Sarkozi ni u jednom trenutku nije odustao. Upotrebljavajući, shodno već oprobanim tehnikama, tačne brojke, polusitine, laži i, povremeno, vredjajući sagovornika, on je uspevao da ostavi sliku boksera u konopcima koji još uvek nanosi udarce. Do potpunog preokreta došlo je na samom kraju, kada su novinari duelistima postavili pitanje kakvi predsednici oni nameravaju da budu. Oland je, vrlo ceremonijalno, započeo svoj govor sa "Ja, kao predsednik Republike, neću biti šef vladajuće većine i neću u Jelisejsku palatu pozivati poslanike vladajuće većine. Ja, kao predsednik Republike, neću svog šefa vlade nazivati kolaboracionistom..." Anafora "Ja, kao Predsednik Republike" ponovljena je petnaest puta u tiradi dugoj tri minuta kojom je socijalista objasnio šta može od njega da se očekuje, za razliku od Sarkozijveog mandata. U tom trenutku, Oland nije samo dao utisak da je sâm u studiju, nego i da je već predsednik Francuske. Slušajući ga bez reči i bez upadica, izgledalo je kao da je i Nikola Sarkozi ubedjen u neminovnost da će Oland postati naredni predsednik Francuske.

Sarkozijeva gubitnička strategija

Duel dva protivnika nije doneo ništa novo. Oštar ton, mnoštvo tehničkih detalja i ne dopuštanje protivniku da razvije bilo kakvu argumentaciju, omogućilo je samo da se stvori slika o duhovnom stanju dvoje kandidata.

Opšti utisak je da se socijalistički kandidat, Fransoa Oland, pokazao smiren i odlučan. Pored neprekidnog ukazivanja na Sarkozijeve promašaje, on je uspešno, neprijatnim pitanjima i insistiranju na objašnjenjima, kao i odličnim baratanjem brojkama, čuvenim Sarkozijevim adutom, izbacivao protivnika iz ravnoteže svakoga puta kada je ovaj pokušavao da razvije bilo kakvu priču o budućnosti. Zaključak je da Fransoa Oland svojim stavom poslao poruku glasačima da je, u svim pogledima i na svim planovima, spreman da na sebe preuzme predsedničku funkciju, donese promene i uspostavi pravedniji sistem.

Nikola Sarkozi, kandidat desničarske partije UMP, pokazao se borben, ali i nedovoljno inspirisan. Trudeći se da odbrani neodbranjivo – petogodišnji mandat koji je iza njega, on nikada nije imao dovoljno vremena da razvije bilo kakvu viziju budućnosti. Upavši u zamku pravdanja, on je neminovno tonuo, bez mogućnosti da iznese bilo kakve predloge za narednih pet godina. Taj stav će ga, u nedelju 6. maja, staviti u gubitnički položaj, a Francuska će, najverovatnije, dobiti novog predsednika, socijalistu Fransoa Olanda.