Ruske podmornice ponovo u svetskim okeanima

Petar Popović

Posle Sovjetskog Saveza, suočena s materijalnim teškoćama, Rusija je u jednom trenutku bezmalo obustavila bezbednosna patroliranja. Broj izlazaka njenih strateških nuklearnih podmornica u svetske okeane dosezao je 230 (1984. ), a onda je spao na manje od deset godišnje, i to prevashodno bliže ruskim obalama (foto: ruska podmornica Dmitri Donski)

Posle celih četvrt veka otsustva, rusko strateško nuklearno oružje na podmornicama vraća se uskoro u patrolu svetskim okeanima – potvrdio je tokom februara komandant flote Rusije admiral Visocki. Admiral Visocki je kao datum obnavljanja rutine pomenuo juni 2012. Rok odgovara datumu stupanja u službu “Jurija Dolgorukog” – prvog od tri nova podvodna raketonosca na nuklearni pogon klase “borej” ( četvrte generacije ), raspoređenog u sastav ruske Pacifičke flote (http://en.rian.ru/mlitary_news/20120204/171127327s.html).

podmornice
Ruske podmornice na nedefinisanom vezu

Gradnja “Jurija Dolgorukog” početa je 1996, podmornica je završena i isporučena 2008. ( sa zakašnjenjem zbog otezanja odluke o raketi u osnovnom naoružanju! ), ima 103 člana posade i naoružana je sa 16 strateških raketa “bulava” i šest raketa SS-N-15, krstarećih.

bulava
Raketa Bulava ispaljuje se iz mora

Po prvobitnom projektu, brod je trebalo da ima jedan raketni sistem, a završio je s drugim. Razlog su tri neuspešna ispitivanja prvobitno planirane rakete, na poligonu u Belom moru. Razvoj nove rakete poveren je posle toga vojno-industrijskom institutu, kreatoru “topolja M”, ali ovaj nije imao iskustvo s pomorskim projektilima. No – kada je raketa ipak konstruisana, sada je prema njoj trebalo preudesiti brod... Itd.

Uz “Jurija Dolgorukog”, floti strateških nuklearnih podmornica pridružiće se uskoro još “Aleksandar Nevski” i “Vladimir Monomah” – predviđen da napusti brodogradilište do kraja 2012.

“Dolgoruki”, “Nevski” i “Monomah”, prve su podmornice specijalno “skrojene” da u naoružanju imaju “bulavu” – konačno, čisto ruski proizveden interkontinentalni projektil dosega osam hiljada kilometara. Preduga ispitivanja “bulave” zbog pojedinih neuspešnih isprobavanja krunisana su konačno narudžbinom Ministarstva odbrane ruskoj industriji da raketa uđe u proizvodnju.

bulava-probe
Prikaz dejstva rakete Bulava

Neuspešni pokušaji s “bulavom” ( na ruskom, topuzom ) pripisani su “ljudskom faktoru” i “neprofesionalnom radu određenih osoba”, izjavio je šef Generalštaba oružanih snaga Rusije general Makarov (http://en.rian.ru/mlitary_news/20120218/171384035.html).

“Prekinuli smo isprobavanje, pomno istražili razloge, i u najvećoj meri to je bio je ljudski faktor, kada je osoba neprofesionalno obavila svoj posao”, citiran je Makarov. General je rekao da se u početku nije znalo šta je moglo biti uzrok – s obzirom da je u četiri različita lansiranja bilo četiri nepovezana problema.

“Shvatili smo da je tehničko rešenje u redu i odredili smo vojnog službenika da nadgleda svaki postupak, posle čega su sva lansiuranja bila uspešna”, citiran je ruski general.

Dekret o uvođenju “bulave” u naoružanje potpisao je Medvedev.

“Bulava” je na čvrsto gorivo sa šest do deset nezavisno manevrišućih nuklearnih “glava”, sposobnih da lete kosmičkom brzinom i budu usmerene prema različitim ciljevima istovremeno (http://en.rian.ru/infographics/20111228/170536782.html). Predsednik vlade-verovatni šef države Putin izjavio je 2008. da Rusija raspolaže oružjem “sposobnim da probije bilo koju protiv-raketnu odbranu”.  

putin-mornarica
Vladimir Putin u obilasku Ruske mornarice

Pomenuo je bojevu “glavu” koja se “praktično ne može uništiti” sredstvima PRO sa zemlje, ni američkim. Vojni funkcioneri Rusije su objasnili da je reč o “spravi”, sposobnoj da nuklearno punjenje iznese iz atmosfere u kosmos – gde je nedoseziva – i vrati ga nazad u atmosferu, usmeravajući “samu sebe”. Slično “krstarećoj raketi”, nuklearna “glava” samostalno menja pravac i visinu, a leti brzinom – osam puta većom od zvučne. U probama, projektil namešten “u kljunu” pomorske “bulave” pogodio je cilj leteći brzinom od osam maha (http://www.themoscowtimes.com/news/article/russia-to-upgrade-its-missile-arsenal/372818.html). Svaka “bulava” ili na kopnu baziran “topolj M” mogu se naoružati ovakvim letećim “zrnima”. I pomorska i suvozemna raketa pokreću se u prvom stepenu čvrstim gorivom, što prema opisima stručnih lica otežava identifikovanje mesta lansiranja. Rusi tvrde da svi postojeći odbrambeni sistemi počivaju na određivanju tzv. trajektorije lansiranog projektila. Oni tvrde da to nije izvodljivo kod projektila “koji padaju s neba”, s obzirom da ni jedna zemlja ne raspolaže satelitima-ubicama raketa.

bulava3
Bulava, razvijena na Topolju M

Prve probne “bulave” lansirane su sa podmornice “Dmitrij Donski” ( treće generacije, ali prilagođenoj za novo oružje ) pod površinom Belog mora. Cilj projektila bio je na poligonu na Kamčatki. U trećem pokušaju, raketa je ispaljena u pokretu podmornice ispod površine vode i na sasvim nov način – pod kosim uglom ( umesto vertikalno uvis ). To omogućuje da podmornica samo smanji brzinu plovidbe i brzo promeni poziciju.

“Bulava” je oružje nuklearne odmazde, koncipirano da odgovori doktrini odvraćanja od eventualne agresije na Rusiju – uverljivom pretnjom agresoru potpunim uništenjem u odmazdi. To je ključna pojedinost koja objašnjava značaj pridat ruskim strateškim podmornicama. Njihovo patroliranje okeanima ima za cilj da ih izvuče iz opasnosti da budu uništene iznenadnim prvim udarom – i da ostanu u prilici da upotrebe uništavajuće oružje i ostvare odmazdu.

Podmornice će pripadati Severnoj i Tihookeanskoj floti, s obzirom na potencijalno otežano otkrivanje pozicije brodova, sklonjenih ispod leda Severnog pola.

Posle Sovjetskog Saveza, suočena s materijalnim teškoćama, Rusija je u jednom trenutku bezmalo obustavila bezbednosna patroliranja. Broj izlazaka njenih strateških nuklearnih podmornica u svetske okeane dosezao je 230 ( 1984. ), a onda je spao na manje od deset godišnje, i to prevashodno bliže ruskim obalama.

Moskva planira da izgradi i uvede u službu ukupno osam podmornica “borej” i “borej A” ( usavršenih ) zaključno sa 2020. Do tada, flota će se u strateškom nuklearnom segmentu osloniti na dvanaest podmornica niže klase, pošto je suspendovano prethodno nameravano otpisivanje brodova starije generacije (http://en.rian.ru/mlitary_news/20120202/171099602.html). Najbolje podmornice starije generacije, remontovaće se i osposobiti da umesto 25 posluže 30-35 godina, izjavio je zamenik predsednika vlade Rusije Rogozin. Rogozin je pomenuo podmornice klase “akula” (po klasifikaciji NATO “tajfun”), navodeći da ove mogu dobiti novu elektroniku i naoružavanje “bulavom”.

Izgradnja prve strateške nuklearne podmornice iz serije “borej A” počeće do kraja 2012. Modifikacija će uključiti instaliranje još četiri dodatne cevi za lansiranje “bulave” (http://www.en.rian.ru/mlitary_news/20111203/169263294.html).

Eksperimente s “bulavom” pratio je Putin lično. Putin je bio svedok neuspešnog početnog lansiranja projektila, a reč je o projektu kojim Moskva nastoji da održi oslonac na sredstva nuklearnog zastrašivanja, dok i Rusija ne razvije sredstva preciznog pogađanja i velikog razornog efekta klasičnim eksplozivima (http://www.rg.ru/2012/02/20/putin-armiya.html ).

bulava1
Probno ispaljivanje rakete Bulava sa podmornice

Rusku nervozu prouzrokovao je Vašington, koji je u vreme Buša promovisao manje restriktivan pristup upotrebi nuklearnog oružja, dok je izjavama kao što su bile one 2007. Bušovog potpredsednika Čejnija – dopuštao da se rat može početi i zbog sirovina. Čejni je to govorio boraveći u Vilnusu, na granici Rusije. Tu preteću lakomost na tuđe sirovinske potencijale pomenuo je nedavno Putin. Rekao je da nikoga ne treba dovoditi u iskušenje davanjem osnova za procenu da je Rusija odbrambeno slaba.

Posle inauguracije predsednika Buša 2000. SAD su jednostrano istupile iz obaveza ( sovjetsko-američkog ) sporazuma o dobrovoljnom moratorijumu u zoni razvoja protiv-raketne zaštite. Ćutke, time se htelo dati na znanje da u nuklearnoj moći dve strane između SAD i Rusije ne postoji više znak jednakosti. Procene stepena dotrajalnosti ruskog oružja i vrlo skromnih mogućnosti Moskve da finansira izum i izradu “sledeće generacije” projektila, nisu u tome mogli biti bez uticaja.

Dakle – ima razloga da Putin misli na oružje odmazde.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...