Grčka izmedju drame i tragedije
Izbegnut bankrot, redukovan suverenitet, sada treba objasniti narodu šta ga čeka (foto: prosjak ispred crkve u Solunu, 9. februar)
Grčka je u poslednji čas, voljom članica EU-evrozone i “milošću” Nemačke, izbavljena iz bankrota i napuštanja evrozone, ali ne i od “puzećeg” gubitka suvereniteta. Grčkoj je data podrška od 130 milijardi evra i otpis 107 milijardi evra duga privatnih banaka. To je, tehnički, dobra vest za Grčku i evrozonu. Medjutim, EU, MMF i ECB su ovim “velikodušnim“ potezima u značajnoj meri suspendovali grčki suverenitet i ustav. Na neki način u Grčkoj je oktroisan protektorat nad grčkom vladom, instituciajma i finansijama. Može se reći, puna kontrola grčke demokratije od strane bankarske i političke oligarhije EU i MMF.
Grčki hod po dugovima
Nakon 100 milijardi evra odobrenih 2010. Godine, novi paket pomoći teži 130 milijardi evra. A tu je i otpis dugova privatnih poverilaca. Ako bi rekli da je tu kraj muka Grčke i evrozone bili bismo veoma naivni. Atina mora da napravi vrlo teške ustupke. Gradjnima Grčke treba objasniti šta Grčka dobija, a šta gubi podrškom EU i velikim novcem koji je sredstvo za spasavanje od bankrotstva. Proces oporavka Grčke biće dug i težak, uz veliku štednju, rad i pad standarada stanovništva. Treba reći grčkom narodu da se oprosti od dosadašnjeg načina života, da se sada ulazi u dugačak tunel i da će se u tom tunelu „nade i vremena“ tražiti svetlo narednih godina a možda i decenija. Sadašnja generacija Grka se oprašta od lagodnijeg života, kao što se ona generacija iz 1974. i 1981. godine opraštala od teškog života iz prve polovine 20 veka.
Ograničeni suverenitet
Vraćanje dugova će ići preko posebnog računa kojim neće raspolagati grčka vlada. U tom segmentu se nadzire i gubitak nacionalnog suvereniteta. Takav pristup je garancija da će Grčka vraćati dugove i da novac neće biti potrošen u druge svrhe. Ono što je Grčka dobila biće višestruko naplaćeno od grčkog naroda i države. Četvrtina pomoći Grčke neće ići grčkoj vladi za budžet, već poveriocima grčkog duga koji su pristali na otpis 55 odsto svojih potraživanja. Ekonomski gledano, Grčka je faktički u bankrotstvu, a podrška EU je spasavanje države od urušavanja i lanačnog sudara unutar evrozone. Ovde se nije radilo o spasavanju Grčke već evrozone i političkih institucija, statusa i ugleda EU... Dugovi, koji su 160 posto ukupnog društvenog proizvoda, treba da budu smanjeni na 120 odsto što je dalje cifra koja će držati naciju i državu u grču bankrotstva ili protektorata.
(Moja velika, masna grčka svadba II)
Strogost (nevesta) se zaljubljeno smeška i drži mladoženju za ruku dok Evropa (matičar) govori uplakanom Grku: Prestani da plačeš i reci "da"
Grčka „na dobošu”
Postavlja se pitanje da li će 130 milijardi evra „pokriti“ prazan grčki državni program i budžet, ili je to samo mali predah pred konačan udarac moćnih država, pre svega Nemačke, na Grčku ali i druge male države u krizi. EU je zbog svoje politke prihvatila da Grčka bude u dužem periodu na “stend baju”, sa niskim standardom za gradjane, visokom stopom nezaposlenosti i siromaštva koje će svakog meseca da raste. Istovrmeno, krupni kapital u Grčkoj, domaći i strani, neće bitnije biti ugrožen niti odgovoran za stanje u državi.
To isto važi i za političku, ekonomsku i bankarsku oligarhiju koja “pere ruke” preko odluka EU odnosno država evrozone. Ovu poziciju iskoristiće sadašnja vlada, pre svih premijer Lukas Papademos i ministar finansija Evangelis Venizelos, da se dobije podrška u aprilu na sledećim parlamentarnim izborima, i da se “gurne” u zapećak cela priča o nacionalnoj pljački i korupciji u Grčkoj i stranih bankarsko-lihvarskih poslova, posebno hedge-fondova koji su do guše umešani u grčku dramu.
Izbegnuta je tragedija, ostala je grčka drama. Sada treba objasniti narodu šta ga čeka. Da li za to ova vlast i političari imaju snage i moralnog kapaciteta ostaje da se uskoro vidi?
