ZVECKANJE ORUŽJEM ILI NAJAVA RATA

Članice Evropske unije još nisu postigle dogovor o uvođenju embarga na iransku naftu, rekao je prošlog četvrtka u Briselu jedan visoki diplomata agenciji DPA, prenosi Fonet.

Prošle srede je ministar spoljnih poslova Francuske Alan Žipe u intervjuu Figaru rekao da će Evropska unija na ministarskom sastanku 30. januara usvojiti nove sankcije protiv Irana, zbog njegovog daljeg razvijanja nuklearnog programa. Medjutim, "reč je o predlogu o kome se još vodi rasprava", rekao je taj neimenovani diplomata i dodao da ima dosta zahteva za izuzeće od embarga…

Premijer Irana je upozorio da bi ta zemlja mogla da blokira Hormuški moreuz ako se nametnu sankcije na izvoz iranske sirove nafte. Medjutim, prema stručnjacima i zvaničnicima američke administracije, najnovije pretnje oko zatvaranja moreuza samo su “zveckanje oružjem” i, kako prenosi CNN, izgleda da predstavljaju pokušaj Irana da uplaši Ameriku a posebno američkog predsednika Baraka Obamu da ne nastavi sa novim, teškim sankcijama koje bi mogle da pogode naftnu industriju Irana i njegov naftni izvoz kao i kompanije koje posluju sa iranskom Centralnom bankom.

Sankcije imaju za cilj, navodno, da primoraju Iran da odustane od svog nuklearnog programa oko kojeg se Iran i Zapad „prepiru“ već nekoliko godina. Iran tvrdi da su njihova nuklearna postrojenja u mirnodopske svhe ali zapadne vlade optužuju Iran da pokušava da proizvede atomsko oružje.


Qom - iranske žene ćilime u tkaonici izrađuju na tradicionalni način - ručno,
125 kilometara južno od Teherana

SAD i saveznici

Američki predsednik Barak Obama je na novogodišnje veče potpisao zakon kojim se predviđaju nove sankcije koje će, ako se u potpunosti sprovedu, sprečiti većinu rafinerija da kupuju iransku sirovu naftu i predstavljaće prvu meru Zapada koja bi mogla imati ozbiljan uticaj na iransku naftnu industriju. Zakon će obuhvatiti finansijske institucije koje rade sa iranskom Centralnom bankom i finansijski sektor te zemlje. Međutim, zakon dozvoljava Obami da izda oslobođenje firmama u zemljama koje već značajno smanjuju poslovanje sa Iranom ili firmama koje su u interesu Amerike ili su neophodne za stabilnost energetskog tržišta. Američki zvaničnici su izjaviili da će razgovarati sa saveznicima o tome kako da se primeni zakon a da se ne izazove haos na naftnom tržištu.

Sledeći primer Sjedinjenih Američkih Država, Evropska unija, pored predloga o zabrani uvoza iranske nafte, razmatra i mogućnost zamrzavanja sredstava Centralne banke Irana. EU je još početkom decembra najavila mogućnost uvođenja novih sankcija Iranu ako Teheran ne sarađuje sa međunarodnom zajednicom oko svog nuklearnog programa, objavio je Fonet.

Na decembarskom sastanku ministara spoljnih poslova zemalja EU, predlog o zabrani uvoza iranske nafte blokirala je Grčka, a nije ga podržala ni Italija, jer su privrede te dve zemlje uveliko zavisne od uvoza nafte iz Irana. Premijer Italije Mario Monti je nagovestio da bi njegova vlada mogla da podrži embargo na iransku naftu "pod uslovom da on bude uvođen postepeno i da iz zabrane uvoza budu izuzete isporuke nafte kojima Iran plaća dug od milijardu evra italijanskoj naftnoj kompaniji ENI".

Trenutno, Italija uvozi 13,3 odsto nafte iz Irana, Španija 9,6 odsto, Grčka 34,7 odsto i Francuska 4,4 odsto, navodi The Daily Telegraph.

Turska će zatražiti od SAD da izuzme najveće tursko industrijsko preduzeće - Tupras od novih američkih sankcija koje će uticati na institucije koje rade sa iranskom Centralnom bankom, izjavio je Taner Yildiz, turski ministar energetike za Rojters u prošlu sredu (4. januara). Američki saveznik - Turska - dobija oko 30 odsto nafte za svoje potrebe iz susednog Irana. Turska, član NATO-a, je „produbila“ ekonomske i finansijske veze sa Iranom u poslednjih nekoliko godina, uprkos naporima Zapada da izoluje Teheran sankcijama čiji je cilj da se obustave radovi na iranskim nuklearnim postrojenjima. Turski ministar energetike izjavio je da će Tupras nastaviti da kupuje naftu iz Irana „dok ne dođe do novih događaja“.

„Iran je jedna od zemalja od kojih Tupras uvozi naftu. Nismo dobili inforamcije o novim sankcijama. Tupras danas nastavlja da kupuje naftu“, izjavio je Yildiz. Turska je, sredinom 2011. godine, dnevno kupovala 217.000 barela nafte iz Irana što čini 30,6 odsto turskog naftnog uvoza, prema saopštenju Međunarodne agencije za energetiku, i time je postala šesti najveći kupac iranske sirove nafte.

Odgovor Irana

Potpredsednik Irana Reza Rahimi je izjavio da će njegova zemlja zatvoriti moreuz Hormuz i time prekinuti izvoz nafte, ukoliko zapadne zemlje uvedu sankcije na isporuke tog energenta iz Islamske Republike, preneo je Tanjug. Potpredsednik Rahimi rekao je da Iran ne želi neprijateljstvo, ali da Zapad kuje zaveru protiv Teherana. Oko 80 odsto iranskih deviznih prihoda potiče od izvoza nafte.

Komandant iranske mornarice Habibolah Sajari rekao je ranije da bi Islamska Republika mogla bez problema da zatvori prolaz kroz Hormuški moreuz za naftne tankere, ukoliko zaključi da je to potrebno, prenela je Slobodna Evropa.


Iranski ratni brodovi u Hormuškom zalivu

Iran je prethodno pretio više puta da će da zatvori moreuz ali nikada do toga nije došlo. Ako bi i došlo do zatvaranja, Iran će sam sebi naškoditi jer skoro 80 odsto prihoda u Iranu je od naftne industrije. Iran je četvrti svetski proizvođač nafte.

Ipak, prema Roy-u Jordan-u, analitičaru iz komapnije FACTS Global Energy, ako sankcije postanu takve da Iran ne može da proda svoju naftu, onda zemlja neće imati ništa da izgubi u svom poslovanju sa Zapadom.

„Ovu situaciju moramo da izbegnemo“, izjavio je Jordan za The Daily Telegraph.

Zapad sumnja da Iran pokušava da izgradi nuklearnu bombu iako Teheran insistira da je njegov nuklearni program u mirnodopske svrhe. Poslednja runda pregovora od pre godinu dana između Irana i šest velikih sila, Velike Britanije, Kine, Francuske, Rusije, SAD i Nemačke, u Istanbulu nije dala rezultate. Turska je Teheranu u četvrtak (5. januara) predala ponude Zapada za nastavak pregovora i nada se da bi se uskoro mogli nastaviti pregovori.


Teheran: 05.01.2012 - susret predsednika Irana Mahmuda Ahmadinedžada i
ministra inostranih poslova Turske Ahmeta Davutoglua u Teheranu

Pretnje sa Zapada

Velika Britanija ukazala je spremnost da upotrebi vojnu snagu, ako je to potrebno, u cilju održavanja Hormuškog moreuza otvorenim, upozoravajući Iran da ne shvati pogrešno odlučnost Zapada koji želi da spreči ometanja na putu isporuke koji je od ključnog značaja, javio je Rojters u četvrtak (5. januara).

„Pored američke Pete flote koja je u zalivu, imamo pomorska sredstva, imamo našu fregatu i sastavni smo deo savezničkih pomorskih grupa u Zalivu a jedna od misija tih grupa je da osiguraju da ti putevi isporuke ostanu otvoreni“, izjavio je Philip Hammond, britanski sekretar odbrane za Sky News. Hammond je ranije u Vašingtonu rekao da bi se bilo koji pokušaj Irana da zatvori moreuz završio neuspešno. Kada je Hammond u oktobru prošle godine postavljen na novo radno mesto, prvo je putovao u Vašington kao sekretar odbrane.

Matthew Kroenig iz Saveta za odnose sa inostranstvom i bivši stručnjak za Iran u Pentagonu, izjavio je za CNN:

„Iran bi mogao da pokuša da zatvori Hormuški moreuz. To bi moglo da znači fizičko, vojno zatvaranje moreuza. To bi bila njihova jedina opcija. Dakle, to znači polaganje mina i fizičko napadanje brodova koji prolaze kroz moreuz. Mislim da bi bilo koji američki predsednik bio primoran da odgovori na to i da otvori moreuz a to bi, takođe, moglo značiti vojnu akciju protiv Irana tako da pokušaj Irana da zatvori moreuz može značiti rat“.

„U situaciji smo u kojoj u suštini ne postoji komunikacija između iranske i američke vlade“, izjavio je Trita Parsi, predsednik nacionalnog iransko-američkog saveta za CNN u ponedeljak (3. januara) nakon izveštaja u kojem je saopšteno da su iranske vojne snage potvrdile prisustvo hilikoptera sa Zapada u blizini moreuza. „To je veoma zabrinjavajuće“.

Visoki američki zvaničnik administracije, koji je hteo da ostane anoniman, rekao je za CNN: „Posvećeni smo bezbednosti zaliva već decenijama tako da ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje bilo šta da uradimo kako bi osigurali da moreuz ostane otvoren“.

Američka Peta flota saopštila je da neće dozvoliti bilo kakvo ometanje saobraćaja u Hormuškom moreuzu, nakon što je Iran zapretio da će blokirati naftne tankere koji plove ovom strateškom rutom, javila je Slobodna Evropa.


Hormuz- satelitski snimak

Moreuz

Hormuz moreuz je veza između Omanskog zaliva na jugoistoku i Persijskog zaliva. Na severnoj obali je Iran a na južnoj obali su Ujedinjeni Arapski Emirati i poluostrvo Musandam. U svom najužem delu moreuz je dužine 54 kilometara. To je jedini prolaz na moru do otvorenog okeana za velike izvoznice nafte Persijskog zaliva. Prosečno, oko 13 tankera koji prenose oko 15,5 miliona barela sirove nafte prolaze svakodnevno kroz moreuz. Ovo predstavlja 33 odsto pomorske naftne isporuke u svetu i 17 odsto svih naftnih isporuka u 2009. godini, navodi Vikipedija. Brodovi koji se kreću kroz moreuz prate šemu razdvajanja saobraćaja koja razdvaja ulazni od izlaznog saobraćaja kako bi se smanjio rizik od sudara. Saobraćajna traka je oko 10 kilometara široka, uključujući dve saobraćajne trake od po tri kilometara – jedne ulazne i druge izlazne – a koje su odvojene razdvojnom srednjom trakom širine od tri kilometara.

Moreuz je od velikog strateškog značaja jer veći deo izvoza sirove nafte iz Saudijske Arabije, Irana, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Kuvajta i Iraka – i tečnog prorodnog gasa (LNG) iz Katara – mora da prođe kroz morski prolaz između Omana i Irana koji spaja Omanski sa Persijskim zalivom i dalje sa Indijskim okeanom.


Hormuz - mapa

Prema saopštenju američke Agencije za energetsko informisanje, oko trećine nafte koja je transportovana morem širom sveta prolazi kroz ovaj moreuz dug oko 34 milje. Zatvaranje moreuza bilo bi katastofalno za svetsku ekonomiju i izazvalo bi povećanje cene nafte, navodi CNN.

Ako se ne pronađe rešenje ili neprijateljstva izbiju, Međunarodna agencija za energetiku moraće da natera svoje članice da pokušaju da nadoknade manjak oslobađajući zalihe iz svojih rezervi.

Nema puno alternativa za Hormuski moreuz. Irak može da ostvari svoju proizvodnju preko Mediterana kroz cevovod koji prelazi preko Turske a i novi Abu Dhabi cevovod počinje da se gradi i početkom ove godine počeće sa transportom sa kapacitetom od milion barela u poređenju sa oko 18 miliona barela koji se transportuju kroz moreuz Hormuz. Međutim, nedavni članak iz Mashreq News-a, koji je blizak sa iranskim vojnim krugovima, istakao je da se novi naftovod nalazi „u okviru dometa iranskih raketa“, prenosi Dejli telegraf.


Nedavna proba najnovije iranske rakete srednjeg dometa

Cene

Cene su na početku porasle a onda pale. Ali mogućnost za nastajanje sukoba nastavlja da čini tržište nervoznim, procenjuju američki analitičari.

„Ako dođe do zatvaranja Hormuza skoro svi sa Istoka i Zapada biće u nevolji. To bi poremetilo veliki deo svetske isporuke nafte i gasa u vreme kada su mnoge ekonomije u svetu veoma krhke i ne bi uspele da „prežive“ ozbiljan nafti šok“, smatra Roy Jordan koji nudi mnogo sumornije prognoze.

Sirova nafta tipa Brent porasla je za 3,74 dolara na 111,12 a Jordan je upozorio da, ako pretnja Irana bude ispunjena, „doći će do momentalnog povećanja cene – kakvo smo videli 2008. godine kada je cena dostigla 147 dolara i definitivno bi sada mogla da dostigne taj nivo a čak i viši“.

Nakon rata Yom Kippur 1974. godine i iranskog, sopstvenog, embarga na izvoz nafte zemljama koje su podržavale Izrael, cene nafte povećale su se za 400 odsto za šest meseci, podseća Jordan.

Američke sankcije i mogućnost novih EU sankcija ovog meseca izgleda da imaju uticaj na sposobnost Irana da pronađe kupce za svoju naftu po globanim cenama. Kina, koja je najveći kupac iranske nafte, je smanjila kupovinu u januaru za više od polovine u odnosu na nivo iz 2011. godine, navodi Rojters. Većina nafte koja se isporučuje kroz moreuz ide u Kinu. Kina, iranski kupac broj jedan, uvozi 10 odsto nafte za svoje potrebe iz Irana.

Ako se „zategnuti“ dani snabdevanja iz 1970-ih ponove, upozorava londonski Dejli telegraf, vlade – uključujući Veliku Britaniju – moraće da sprovedu strogu štednju - da samo ambulantna i policijska vozila imaju pristup nafti…