ZAUSTAVLJENO PROŠIRENJE EU

Juče završeni samit potvrdio je da je EU, suočena sa teškom ekonomskom krizom, "umorna od proširivanja", kako je rekao premijer Luksemburga Žan Klod Junker. On je istakao da nema govora o novim proširenjima dok na snagu ne stupi Lisabonski ugovor kojim bi trebalo da bude ukinut princip o jednoglasnom donošenju odluka.

Evropski poslanici – članovi spoljnopolitičkog odbora EP takodje su svojim izjavama poslednjih dana potvrdili zastoj procesa proširivanja. Nemačka poslanica Doris Pak izjavila je da će kroz vrata Unije eventaulano još samo proći Hrvatska koja bi mogla da bude primljena 2010 godine.

Proširenje je zaustavljeno de facto, iako formalno to niko ne želi da potvrdi kao zvaničan stav. Stanje zastoja ilustruje i nedavna izjava Karla Švarcenberga, šefa diplomatije Češke, predsedavajuće zemlje EU. Povodom pisma ministara spoljnih poslova Italije i Slovenije koji su od EU tražili da "učini nešto opipljivo na ovom planu do kraja 2009 godine" – Švarcenberg je pred novinarima mogao samo da konstatuje da medju zemljama EU "nije postignut istinski napredak". On je ocenio da će put do sloge oko liberalizacije viznog režima "izgleda biti težak".

"Za sada nije postignut istinski napredak za ukidanje putnih viza za državljane zemalja zapadnog Balkana", izjavio je u ponedeljak uveče Karel Švarcenberg po završetku sastanka ministara spoljnih poslova EU. On je priznao da medju članicama EU nema saglasnosti po pitanju liberalizacije viznog režima.

U pismu koje su Češkoj uputili šefovi diplomatija Italije i Slovenije, Franko Fratini i Samuel Žbogar, ističe se da je liberalizacija viznog režima neophodna kako bi se sačuvalo poverenje zemalja zapadnog Balkana.

Izjava Švarcenberga početkom nedelje malo je koga iznenadila, iako pregovori i ispunjavanje uslova koje je Evropska komisija postavila pred Srbiju u vezi sa “belom šengenskom listom” teku kako je predvidjeno. Sistem jednoglasnog odlučivanja i ekonomska kriza blokiraju liberalizaciju viznog režima i dalje proširenje Unije. Do daljnjeg. Naime, za sada, sve odluke u Briselu, pa i ona o liberalizaciji viza, moraju da budu donesene jednoglasno. Teško je zamislivo da bi sve vlade EU mogle da podrže otvaranje prema Balkanu u situaciji kada milioni stanovnika EU gube posao i u strancima vide samo dodatnu konkurenciju.

Liberalizacija viznog režima, kao i dalje proširivanje EU biće blokirani sve dok se ne usvoji Lisabonski ugovor kojim se ukida jednoglasno donošenje odluka.

Umesto proširenja, lideri EU u vezi sa Balkanom sada imaju preču brigu – da li će zemlje regiona i ostale države istočne Evrope moći da vrate kredite zapadnim banakama – pre svega austrijskim, koje su najviše investirale. Lideri Evropske Unije složili su se na samitu u Briselu da ojačaju Medjunarodni monetarni fond za 75 milijardi evra kako bi pomogle ovoj medjunarodnoj finansijskoj instituciji da kreditira zemlje pogodjene ekonomskom krizom. Ova suma predstavlja garanciju Evropske Unije za kredite koje će MMF, izmedju ostalog dati balkanskim zemljama koje nisu članice EU – izjavio je po završetku samita Mirek Topolanek, premijer Češke, predsedavajuće zemlje EU.

Visina budžeta EU biće u središtu samita G-20 u Londonu 2. aprila tim pre što su SAD sugerisale da on treba da se utrostruči, dok je u Briselu usvojen predlog za udvostručavanjem kase MMF-a.