VLADA PRAZNIH OBEĆANJA

-Raspad SFRJ, uvođenje višegodišnjih sankcija i izolacija Srbije glavni su uzrok krize u našoj državi. Kao što nam, i pored obećanja vlasti, izolacija i sankcije nisu pomogle tako nam neće pomoći ni sadašnje obećanje vlasti da će Srbija imati koristi od međunarodne krize - kaže Milenko Radić, predsednik Fonda za razvoj demokratije, analizirajući uzroke i posledice krize u Srbiji i predlaže nove izbore jer, kako kaže “vladajuća koalicija nije ispunila predizborna obećanja”

Neopravdani optimizam

Reagujući na izjave srpskih političara, pa i samog predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je u novogodišnjoj poslanici izjavio da su novi izbori najnepovoljnije rešenje za zemlju i da njih priželjkuju samo neodgovorni i oni koji ne žele dobro državi, Radić taksativno demantuje ovaj neopravdani optimizam i zatvaranje očiju pred stvarnošću.

-Iako naša vlast izjavljuje da se kriza nije mogla predvideti, američka, a time i globalna kriza, bile su predvidive jer je američki deficit, kao i kod nas, enormno rastao iz godine u godinu. Kao što Srbija celokupan devizni priliv ostvaruje, ne od izvoza, već od prodaje društvenih i državnih preduzeća i od deviznih doznaka naših državljana, slična je situacija i u SAD. Najveći deo prihoda SAD ostvaruju, ne od izvoza, već štampanjem dolara namenjenih isključivo za upotrebu u Rusiji, bivšim članicama Istočnog bloka i članicama OPEC – a, kontrolom međunarodnog prometa platnih kartica, emitovanjem nepokrivenih hartija od vrednosti, preuzimanjem naftnih i gasnih polja nakon uvođenja demokratije... – nabraja Radić.

Ovaj poznati advokat smatra da našu krizu, čak i da nema globalne krize, nije bilo teško predvideti iz više razloga. Kriza u Srbiji je, prema Radiću, rezultat toga što se godišnji deficiti mere milijardama evra, posebno od 5. oktobra 2000. godine.

-Dug prema inostranstvu raste bez obzira na otpis dugovanja i prolongiranje otplate. Počev od sledeće godine otplata će biti višestruko veća, a priliv evra u potpunosti obustavljen, jer više nema novca od privatizacije, a doznake naših građana već su smanjene – upozorava Radić. On smatra da nije trebalo domaći bankarski sistem predavati stranim bankama jer je to „privredna delatnost koja donosi najveći prihod u svetu”. Za Srbiju je to, po njegovom mišljenju, posebno pogubno jer je „zemlja koja uopšte nema izvoz”.

-Sve strane donacije i krediti od 5. oktobra 2000. godine do danas dobijeni su isključivo pod uslovom da se ne koriste za razvoj proizvodnje i stimulisanje izvoza. Sredstva od privatizacije nisu utrošena za razvoj privrede, kako se očekivalo, već isključivo za popunjavanje budžeta i potrošnju – konstatuje Radić i ukazuje da najviši državni funkcioneri u Srbiji ne poštuju zakon. Podsećajući da „Zakon o deviznom poslovanju garantuje tržišno utvrđivanje kursa dinara” Radić napominje:

-Guverner (Radovan Jelašić) godinama garantuje građanima da je najisplativije da štede u dinarima. Na taj način on, kao da im garantuje da je kurs dinara u njegovim rukama a ne na tržištu. Doduše, u čestim obraćanjima građanima, guverner navodi da se kurs dinara slobodno formira na tržištu, ali već nakon toga obaveštava građane da NBS interveniše deviznim rezervama u cilju stvaranja kursa dinara. Samo u poslednja dva meseca 2008. godine NBS je, u cilju stvaranja kursa, prodala oko 700 miliona evra iz deviznih rezervi. Ako naše devizne rezerve iznose 9,69 milijardi evra, ako je 72 % ili 6,97 milijardi deviznih rezervi uloženo u inostrane hartije od vrednosti i ako se 4 %, ili 387.000 miliona evra nalazi u zlatu i efektivnom stranom novcu, kako navodi guverner, onda se postavlja pitanje opravdanosti prodaje efektivnog stranog novca, odnosno cca 700.000 miliona evra radi stvaranja kursa od 88,60 dinara za 1 evro – smatra Radić.

Obmanjivanje birača

Analizirajući ekonomsku situaciju u Srbiji, Radić kaže da „sada, nakon prodaje NIS-a, Srbija više nije u mogućnosti da popunjava budžet” što neminovno dovodi do toga da nema novca za isplatu penzija, plata... Sve to, kako kaže, deluje na koalicione dogovore, rad Vlade i Parlamenta, a nezadovoljstvo građana približava održavanje izbora. Inače, izborni rezultati a time i stvaranje vladajuće koalicije kao da su zasnovani isključivo na obmanama birača, odnosno na stvaranju straha od opozicije i na neostvarivim obećanjima kao npr: brz ulazak u EU, brzo stavljanje na belu šengensku listu, obećanje mađarskoj zajednici da će imati poseban status u Vojvodini i da će Vojvodina dobiti veću samostalnost, da će penzioneri dobijati znatno veće penzije, da će građani naplatiti dobijene akcije, da dolaze strane investicije: FIAT, Mercedes, Koridor 10, JAT, Bor… gde će se zaposliti više stotina hiljada radnika...

-A sada je već jasno. Obećani brz ulazak u EU i stavljanje na belu šengensku listu, bili su osnovni razlozi pobede vladajuće koalicije. Posle godinu dana, ulazak u EU i stavljanje na belu šengensku listu pomereni su na neodređeno vreme a da Vladi nisu poznati ni svi uslovi za ispunjenje datih obećanja. Penzije, takođe ključni razlog formiranja vladajuće koalicije, ne da neće biti povećane, već se moraju smanjivati. Treći razlog formiranja vladajuće koalicije, ispunjavanje zahteva mađarske manjine, ispunjen je delimično usvajanjem Statuta Vojvodine. Usvajanje Statuta u Skupštini Srbije sada je, međutim, zaustavljeno jer vladajuća koalicija u svojim redovima ne može obezbediti potreban kvorum. Građani neće dobiti obećani novac za akcije, što je bilo četvrto obećanje biračima, a time i razlog za formiranje vladajuće koalicije. Neće biti ništa ni od obećanih 500.000 radnih mesta. Iz Vlade nam saopštavaju da će biti srećni ako se „očuvaju radna mesta“ – nabraja Radić ističući da je i „obećani dolazak FIAT-a, što je, takođe, bilo ključno pri formiranju vladajuće koalicije, takođe je neizvestan, odnosno, biće moguć samo ako Vlada ukine carine i ako Rusija pristane da ta vozila uvozi bez carine”.

Radić posebno zamera vezivanje Vlade za uvoznički lobi „za koji se kaže da je sa ambasadama SAD i Engleske bio presudan u formiranju vladajuće koalicije”.

Prodaja radi ostanka na vlasti

-Vantržišno stvaranje nerealnog kursa dinara dovelo je do neželjenih i dalekosežnih posledica. Vraćanje dugova inostranstvu, vršeno novcem od privatizacije, ubuduće neće biti moguće jer sa privatizacijom NIS-a stiže poslednji novac po tom osnovu, osim ako se Vlada, zarad opstanka na vlasti, ne odluči za hitnu prodaju preostala dva profitabilna preduzeća, Elektroprivrede Srbije i Telekoma – retorički se pita predsednik Fonda za demokratiju i upozorava da će, počev od sledeće godine, otplata duga prema inostranstvu biti nekoliko puta veća.

Za Srbiju, pored toga što više neće biti novca od privatizacije, prema Radićevim rečima, biće pogubno što je izvoz „uništavan tokom višegodišnjih sankcija, dokrajčen namenskom antiizvozničkom politikom i netržišnim stvaranjem kursa dinara”.

Radić za srpske zvaničnike reči kritike ima i zbog prodaje domaćih banaka.

Uvoznički lobi

-Uništenjem domaćih banaka i održavanjem nerealnog i netržišnog kursa dinara razvijen je uvoznički lobi koji bitno i/ili presudno deluje na izbore i politička dešavanja u Srbiji. U zemlji, u kojoj je uništen izvoz, strane banke ostvaruju najveći profit u svetu. Državne institucije drže novac u tim bankama. U tim bankama zapošljavaju se bivši ministri. Tim bankama stavljeni su na raspolaganje svi stručnjaci SDK-a i ugašenih banaka, kao i poslovni prostor ugašenih banaka i SDK – nabraja Radić.

Podsećajući da je u Novogodišnjoj poslanici predsednik Boris tadić poručio građanima da su izbori skupi, izlišni, da bi se njima zaustavile reforme i da je to predlog neodgovornih, Radić odgovara:

-Izbori jesu izlišni kada Vlada ispunjava predizborna obećanja. Međutim, u situaciji kada Vlada nije jedinstvena, kada nije u stanju da ispuni ni jedno predizborno obećanje, kada za obezbeđivanje parlamentarne većine čini raznovrsne ustupke - izbori mogu biti spas za samu Vladu a nada za obmanute, prevarene i zloupotrebljene građane. Izbori jesu skupi, odnosno oni građane Srbije ne koštaju ništa jer novac utrošen za izbore neće biti spaljen u termoelektrani niti će biti iznet iz Srbije. Umesto da se novac iz budžeta usmerava na upravne odbore, univerzalne savetnike i sl. taj novac će u izbornoj kampanji biti samo preraspoređen – biće isplaćen štamparijama, studentskim zadrugama i građanima Srbije, koji učestvuju u predizbornim i izbornim aktivnostima, a koji bez tog dopunskog prihoda jedva preživljavaju. Izbori neće zaustaviti ni reforme koje inače i ne postoje. Izbori neće delovati ni na stavljanje Srbije na belu šengensku listu jer niko ne zna kada će se to desiti i pod kojim uslovima. Kada dođemo na belu šengensku listu onda nećemo moći ni putovati usled nedostatka novca, kao što je to slučaj sa građanima Bugarske i Rumunije. Izbori neće delovati čak ni na primenu privremenog SSP jer zemlje EU ne žele da ga primenjuju iako se radi samo o prelaznom, privremenom Sporazumu, uvedenom samo Srbiji. Izbori neće zaustaviti ni na naš put u EU koji je blokiran na neodređeno vreme, a da nam nisu poznati ni svi uslovi prijema – tvrdi Radić i komentariše da se iz ponašanja i izjava evropskih zvaničnika teško može zaključiti šta je za Srbiju bliže: ulazak u EU ili uspostavljanje srpske vlasti na Kosovu.

-Ovakvim ponašanjem EU kao da se ostvaruje i pobednički predizborni slogan vladajuće koalicije: „I EU I KOSOVO” – zaključuje predsednik Fonda za razvoj Demokratije.