Odluka na evropskom samitu u Briselu: Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata, zapadnom Balkanu obećanja o životu „u istoj ulici, ali ne istoj zgradi“
Makron opet izneo ideju, koju je već izneo u maju, o stvaranju Evropske političke zajednice, odnosno Evrope u više krugova „koja bi bila šira od Evropske unije i ne bi nužno bila u samoj Evropskoj uniji“
(23.96.2022 - Francuski predsednik Emanuel Makron, (levo) predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvuju konferenciji za novinare tokom Evropskog saveta u Briselu)
Šefovi država i vlada 27 zemalja članica EU saglasili su se večeras na samitu u Briselu da Ukrajini i Moldaviji daju, po vanrednoj proceduri, status kandidata za prijem u Evropsku uniju. Ovaj status dobiće i Gruzija, kada ispuni uslove koje je kao prioritete definisala Evropska komisija.
Na konferenciji za novinare sinoć u Briselu predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ocenio je da je ova odluka doneta u, kako je rekao, „istorijskom trenutku“, u jeku ruske ofanzive u Ukrajini, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen istakla da se nada da će Ukrajina i Moldavija preduzeti reforme pre svega zato što su one dobre za građane, a ne isključivo zato da bi bili primljeni u Evropsku uniju.
Popunjavanje „geopolitičke praznine“
Obraćajući se novinarima, francuski predsednik Makron rekao je da će Ukrajina i Moldavija posle dobijanja statusa kandidata prolaziti kroz vrlo zahtevan proces.
Odgovarajući na novinarsko pitanje o promeni njegovog stava prema proširivanju EU, Makron je ocenio da je davanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji bilo neophodno u kontekstu rata „koji se vratio u Evropu“, jer „nije trebalo dozvoliti da se stvori geopolitička i strateška praznina“.
„Potrebno nam je da izgradimo nešto na prostoru od turske i ruske granice kroz projekte o zajedničkom saobraćaju i energiji, na primer”, dodao je Makron.
On je opet izneo ideju, koju je već izneo u maju, o stvaranju Evropske političke zajednice, odnosno Evrope u više krugova „koja bi bila šira od Evropske unije i ne bi nužno bila u samoj Evropskoj uniji“.
„Mi moramo da stabilizujemo naše susedstvo. Ne moramo da živimo u istoj zgradi nego u istoj ulici“, dodao je francuski predsednik.
EU pojačava angažovanje
Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Ursula fon der Lejen, predsednica EK, Emanuel Makron predsednik Francuske – zemlje koja upravo završava predsedavanje EU i Šarl Mišel predsednik Evropskog saveta, istakli su nameru da se EU pojačano angažuje na zapadnom Balkanu.
Oni su izrazili očekivanje da će „vrlo skora odluka“ bugarskog parlamenta omogućiti da se prevaziđe spor između Bugarske i Severne Makedonije i da će Severna Makedonija i Albanija zatim moći da pređu u „sledeću etapu“ evropske integracije, odnosno da otpočnu pregovore o prijemu.
Reč je zapravo o francuskom o predlogu koji bugarski parlament treba ovih dana da izglasa, a koji je makedonski premijer Dimitar Kovačevski već odbio danas na samitu EU o zapadnom Balkanu. Stav je Skoplja da se ovim predlogom poriče postojanje makedonskog jezika kao jezika države Severne Makedonije, kao i da se Makedonci smatraju Bugarima.
