Drugi krug parlamentarnih izbora u Francuska: Neizvesna poslanicka većina makronista
Kako bilo, da novi predsednik vlade dođe iz redova levice ili Makronu bliske desnice – on će morati da se suoči sa ekonomsko-finansijskom situacijom Francuske: ekonomski dug dostiže skoro tri hiljade milijardi evra, a deficit u državnom budžetu iznosi 6,5 odsto UDP
(Souraide, 19.06.2022 - glasanje u završnom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj)
U Francuskoj se danas održava drugi krug parlamentarnih izbora. Prema poslednjim informacijama u podne je izlaznost bila nešto veća nego prošle nedelje u isto doba dana – glasalo je oko 19 odsto od ukupno skoro 49 miliona upisanih birača.
Za sada je teško proceniti da li su Francuzi u toku prepodneva izašli na birališta u većem broju nego prošle nedelje, zbog toga što je više građana odlučilo da glasa jer su svesni izuzetne važnosti ovih izbora ili, jednostavno, zbog toga da bi izbegli popodnevnu žegu, koja je zahvatila skoro celu zemlju.
Istorijski značaj ovih parlamentarnih izbora je u činjenici da posle više decenija birači imaju mogućnost da izaberu između kandidata koji imaju suštinski različit politički projekat za zemlju.
Ukoliko udružena levica (koju čine Nepokorena Francuska, Socijalisti, Zeleni i komunisti) dobije danas većinu od 577 sedišta predsednik Makron biće prinuđen da udje u kohabitaciju sa njima.
Levičarska vlada blokirala bi Makronove neoliberalne reforme koje se tiču pre svega daljeg slabljenja i privatizacije javnog sektora i raspodele društvenog bogatstva.
Program ujedinjene levice obuhvata povećanje najniže zagarantovane zarade, blokiranje cena sto baznih proizvoda, penziju sa punim radnim stažom od 60-te godine i zapošljavanje 800 hiljada ljudi u državnim službama čiji posao su velikim delom preuzeli privatni američki savetodavni kabineti
Uspeh udružene levice bio bi iznenađenje, tim pre što makronisti iz grupe „Zajedno- predsednička većina“ mogu, ako zatreba da se povežu sa slabijim grupama desnog centra i „raznovrsne desnice“ kako se nazivaju.
Kako bilo, da novi predsednik vlade dodje iz redova levice ili Makronu bliske desnice – on će morati da se suoči sa ekonomsko-finansijskom situacijom Francuske : ekonomski dug dostiže skoro tri hiljade milijardi evra, a deficit u državnom budžetu iznosi 6,5 odsto UDP.
Pravila EU od kojih se bilo privremeno odustalo zbog pandemije propisuju da deficit ne sme da prelazi više od tri odsto. Evropska komisija već je Francuskoj uputila direktive koje je opominju na finansijsku disciplinu.
Zato je samo delimično tačna tvrdnja da, u slučaju kohabitacije sa levicom, predsednik Makron neće moći lako da upravlja zemljom kojoj zato preti paraliza.
Francuskoj takođe preti paraliza i u slučaju da makronisti uspeju da održe većinu poslaničkih sedišta i formiraju vladu. Politika takozvane štednje koju će Makron sprovoditi ima sve šanse da dovede do masovnog socijalnog nezadovoljstva građana. Socijalna nejednakost bliži se crvenoj liniji: pet francuskih milijardera zaradjuje više od 27 miliona Francuza zajedno.
