Prvi krug parlamentarnih izbora u Francuskoj: Da li će levica uspeti da prinudi Makrona na kohabitaciju
Cilj levice da se predsednik Makron prinudi na „kohabitaciju“ praktično će - međutim - biti vrlo teško dosegnuti, kako zbog mogućnosti da ga podrži desnica, tako i zbog francuskog izbornog sistema
(Le Touquet, 12.06.2022 - francuski predsednik Emanuel Makron glaso je na parlamentarnim izborima)
Ukoliko na parlamentarnim izborima ujedinjena levica, okupljena oko partije „Nepokorena Francuska“ i njenog lidera Žan Lik Melanšona, zajedno sa Zelenima i komunistima napravi dovoljan prodor, predsednik Makron i njegov desni centar mogao bi da bude prinuđen da udje u kohabitaciju i imenuje premijera iz redova levica.
Marseille, 12.06.2022 - u Francuskoj se danas održavaju parlamentarni izbori: Jean-Luc Melenchon
Istraživanja javnog mnenja i projekcije pokazuju da „makronisti“ mogu da dobiju između 270 i 315 sedišta u Parlamentu od ukupno 577 sedišta. To znači da bi moglo da se desi da predsedničke snage ne dobiju apsolutnu većinu.
Cilj levice da se predsednik Makron prinudi na „kohabitaciju“ praktično će – međutim - biti vrlo teško dosegnuti, kako zbog mogućnosti da ga podrži desnica, tako i zbog francuskog izbornog sistema koji nije proporcionalan tako da rezultat u velikoj meri zavisi od geografije izbornih okruga.
U redovima Makronovog desnog centra koji se predstavlja „liberalnim“ - ali je vodio izrazito neoliberalnu politiku privatizacije po svaku cenu, zavladala je zabrinutost, a po nekima i panika.
„Makronisti“ gotovo da su izbegavali da vode klasičnu predizbornu kampanju, izbegavajući da pruže jasne odgovore na tri pitanja koja francuske birače najviše zanimaju: o padu kupovne moći, o raspadu zdravstvenog sistema, o neskladu između ekoloških obećanja i ekološke prakse.
Makron i njegovi saradnici naročito izbegavaju razgovore o reformi penzijskog sistema u vezi sa kojom ga savetuju američki privatni kabineti kompromitovani zbog raznih afera.
Ekonomija u Francuskoj bliži se rekordnoj zaduženosti od tri hiljade milijardi evra, dok je deficit državnog budžeta premašio 6,5 odsto UDP.
Levičarski tribun Melanšon traži pravedniju preraspodelu bogatstva. Pri tome ne dovodi u pitanje ni kapitalizam, ni parlamentarni sistem.
Najavljuje, pre svega, drugačiji sistem oporezivanja koji bi zapravo pogodio isključivo najbogatije. Taj sistem bi isključio mogućnost da velike industrijske grupe i banke preko „pravničkih podešavanja“ godišnje iznesu iz zemlje oko 80 do 100 milijardi evra - prema procenama grupe Oksfam - umesto da ih uplate u državni budžet na ime poreza.
