Francuska tri dana uoči parlamentarnih izbora: Ujedinjena levica uplašila „makroniste“?

Uoči parlamentarnih izbora u Francuskoj 12. i 19. juna levica se konačno ujedinila sa ambicijom da zajedno sa Zelenima i komunistima dobije većinu poslaničkih mesta i tako primora izrazito neo-liberalnog predsednika Makrona da za premijera imenuje nekoga iz redova levice.

Levica koja nije mogla da se ujedini ni uoči nedavnih predsedničkih izbora, sada je uspela da napravi savez sa Zelenima, komunistima i manjim krajnje levičarskim grupama.

Pitanja „za izbegavanje“

Na čelu ove leve alijanse je Žan Lik Melanšon, osnivač Nepokorene Francuske, bivši socijalista, levica na levici, kome je za malo izmaklo da se plasira u „finale“ predsedničkih izbora ispred kandidatkinje krajnje desnice Marine Lepen.

U redovima krajnje desnice, republikanske desnice i Makronovog desnog centra koji se predstavlja „liberalnim“ - zavladala je panika. Ove stranke gotovo da ne vode kampanju jer bi morali da daju odgovore pitanja koja birače najviše zanimaju: o padu kupovne moći, o raspadu zdravstvenog sistema, o ekologiji.

Makron i njegovi saradnici naročito izbegavaju razgovore o reformi penzijskog sistema u vezi sa kojom ga savetuju američki privatni kabineti.

Moguća pravednija raspodela bogatstva

Levičarski tribun Melanšon, kao i u predsedničkoj kampanji, pokušava da dokaže da je drugačiji svet moguć kao i da je moguća drugačija i pravednija preraspodela bogatstva. Pri tome ne dovodi u pitanje ni kapitalizam, ni parlamentarni sistem.

Najavljuje, pre svega, drugačiji sistem oporezivanja koji bi zapravo pogodio isključivo najbogatije. Taj sistem bi isključio mogućnost da velike industrijske grupe i banke, preko „pravničkih podešavanja“, godišnje iznesu oko 80 do 100 milijardi evra umesto da ih uplate u državni budžet na ime poreza.

Istraživanja javnog mnenja i projekcije pokazuju da „makronisti“ mogu da dobiju izmedju 275 i 315 sedišta u Parlamentu od ukupno 577. To znači da bi moglo da se desi da predsedničke snage ne dobiju apsolutnu većinu.

Ako bi se to desilo, Makron bi se okrenuo drugim strankama desnog centra kao što su Republikanci koji bi mu sa nekoliko desetina sedišta omogućili da stekne većinu u Parlamentu.

„Brod koji tone“

Melanšonov cilj da se predsednik primora na „kohabitaciju“ praktično će biti vrlo teško dosegnuti zbog francuskog izbornog sistema koji nije proporcionalan, tako da rezultat u velikoj meri zavisi od geografije izbornih okruga.

Niko, međutim, ne može da isključi da će Melanšon uspeti, tim pre što francuska država poslednjih nedelja sve više liči na brod koji tone.

Stvari su u svakodnevnom životu toliko poremećene da francuskom predsedniku više nisu dovoljni njegovi teatralni govori da bi dobio poverenje građana.

„Da li je istina da je pet milijardera bogato kao 27 miliona Francuza zajedno?“, ponavlja Melanšon gde god se nađe.

Kod velikog broja Francuza stvoren je horizont očekivanja da sistem raspodele bogatstva mora pod hitno da se koriguje jer je broj jako siromašnih dostigao devet miliona (od 67 miliona stanovnika), dok u isto vreme na pariskoj berzi 40 najvećih industrijskih grupa beleži istorijske rekorde po visini isplaćenih dividendi.

Hitna pomoć bez noćne smene

Zbog nedovoljnog broja lekara, sestara i medicinskog osoblja zatvaraju se na desetine službi hitne pomoći širom Francuske ili rade samo do osam sati uveče. Takav je, na primer, slučaj u Bordou, gradskom centru na zapadu zemlje (oko 260 hiljada stanovnika).

U manjim mestima hitni slučajevi primorani su da pređu više desetina kilometara da bi im bila ukazana pomoć.

U Strazburu, na istoku zemlje, prošle nedelje je preminuo pacijent u jednoj od službi hitne pomoći u državnoj bolnici Nuvel opital. Lekari su potpisali da je uzrok smrti gubitak krvi jer je čekao na prijem deset sati tokom kojih ga niko nije pogledao - jer nije bilo nikoga!

Broj porodilišta je u poslednje dve decenije prepolovljen, iako nije smanjen priraštaj stanovništva. Godinama nema dovoljno kandidatkinja za babičku školu koja posle gimnazijske mature traje četiri gdine. Babice su, međutim, tako slabo plaćene da mnoge ne mogu da žive od svog rada.

Pre nekoliko dana francuski mediji kao JDD (Journal de Dimanće) najavili su da vlada raspolaže procenama po kojima ovog leta neće biti dovoljno ni otvorenih porodilišta, a još manje babica, a „mnoge žene će se porađati u ambulantnim kolima“ - piše u tom izveštaju.

Demontaža čitavog zdravstvenog sektora

Primorani da poštuju menadžerske računice, tipa „imate deset minuta po pacijentu“, lekari su i pre pandemije u martu 2020. masovno počeli da napuštaju državne klinike i bolnice. Sestre ih slede jer su, uz to, mizerno plaćene za posao koji u Francuskoj zahteva gimnazijsku maturu i bar još tri godine medicinskog školovanja.

Masovni otkazi medicinskim sestrama koje su odbile da se vakcinišu dodatno su opustošili bolnice.

Uz sve ovo, direktive Evropske komisije decenijama opominju Francusku, kao i druge zemlje, da smanje budžet za javne rashode, uključujući zdravstveni sistem.

U utorak su širom Francuske bile najavljene demonstracije zdravstvenih radnika. U Parizu je u demonstracijama učestvovalo njih samo nekoliko stotina. Jedan lekar je objasnio da su tako malobrojni jer prosto nemaju vremena – ne mogu da ostave pacijente da bi demonstrirali.

Ova klasična neoliberalna šema demontiranja države i javnog servisa u ostalim zemljama EU, kao i u onima van EU, već je odavno sprovedena onako kako to zahtevaju neoliberalna pravila Svetske trgovinske organizacije.

Francuska je - može se reći - poslednji bastion duboko ukorenjene kulture javnog servisa.

Po sličnoj neoliberalnoj šemi, po kojoj se demontira zdravstveni sektor, Makronova administracija postupala je proteklih pet godina sa ostatkom javnog servisa.

Nema nastavnika, vaspitačica, policajaca, vozača javnog prevoza...

Ovih dana građani su obavešteni da za iduću školsku godinu nema dovoljno nastavnika i profesora koji su loše plaćeni i iscrpljeni reformama čiji smisao je malo ko shvatio. I oni masovno napuštaju državne škole pa čak i profesiju.

Koliko je Francuza bilo zapanjeno kada je prošle nedelje objavljena vest da je zbog manjka 800 profesora, ministarstvo prosvete organizovalo džob-dejting za sve koji misle da bi mogli da rade taj posao. Prijavili su se mnogi službenici banaka, agencija za nekretnine i slično.

Kako je ovo moguće - pitali su se brojni Francuzi u čudu. Pa zar za profesora nije bilo potrebno po završetku studija položiti šuveni „kapes“ - težak ispit koji se spremao i po dve godine i potvrđivao da je neko dostojan da predaje u gimnaziji.

Prosveta je bila ponos Francuske, upravo su se kroz školu stranci iz celog sveta integrisali u ovdašnju po mnogo čemu samosvojnu republikansku demokratiju. Upravo je prosveta bila „socijalni lift“ koji je omogućavao darovitim i vrednim đacima, uključujući i strance, da se školuju i iz siromaštva se uspnu na društvenoj lestvici.

I to nije sve. U državnim obdaništima - nedovljno je vaspitačica - upozoravaju vlasti suočene sa upisom za sledeću školsku godinu.

Nedovoljno je šofera za školske autobuse i drugi javni prevoz.

Nema dovoljno policajaca pa se formira rezervni sastav dobrovoljaca koji će prolaziti obuku od tri meseca – ne više - i imaće pravo da nose oružje. Veliki broj dobrovoljaca oduševio je ministra policije koji je došao na ovu ideju o low-cost snagama reda.

Demontiranje države se završava

Sve su ovo teškoće koje su se nagomilavale godinama, pogotovu od izbora Nikole Sakozija za predsednika 2007. godine. Sarkozi i njegovi saradnici završili su pred sudom, sa „nanogicama“ ili u klasičnim strogim zatvorima. Sarkozija tek čeka još jedan težak proces (afera Karaši).

Demontiranje države završava se sa Makronom čija je administracija faktički organizovala zamenjivanje ministarstava - američkim privatnim savetodavnim kabinetima. Jedan od takvih kabineta je Mekinzi za koji je komisija Senata utvrdila da je besplatno pomagao Makronovu predizbornu kampanju 2017. godine posle čega je dobio gomilu poslova i narudžbina od države.

Komisija je otkrila da Mekinzi nije platio porez tokom deset godina. Jedna druga senatska komisija otkrila je da je Makron lažno svedočio u istrazi vezanoj za prodaju u bescenje preduzeća Alstom američkom Dženeral elektriku. Dokumentacija sa nalazima senatske komisije poslata je istražnom sudiji.

Neizvesno je u kakvom stanju će se nalaziti sudstvo dok Makron „dođe na red“. Trenutno je stanje toliko teško da su prošle godine sindikati sudija upozorili da se sve češće pretresi održavaju i presude izriču – noću! Nekada su noćne presude izricane isključivo u hitnim slučajevima, a danas je stanje u pravosuđu tako teško a sudije preopterećene da je noćni rad u sudnicama postao – rutina.

Svaka sličnost sa službama hitne pomoći i bolnicama – nije slučajna.