Deo francuskog ministarstva spoljnih poslova u štrajku: Makron ukida diplomatiju?

„Javni servis u opasnosti!“ Posle medicinskih sestara i lekara, posle policajaca i prosvetnih radnika, transparent sa ovim upozorenjem nosile su u četvrtak u Parizu francuske diplomate stupajući u štrajk protiv reformi predsednika Makrona kojima se zapravo ukida diplomatija kao profesija.

Reforma podrazumeva da više neće postojati karijerne diplomate koje bi bile vezane isključivo za ministarstvo spoljnih poslova već će neko moći da radi u drugim državnim ili privatnim sektorima pa potom u diplomatiji, a zatim će biti pozvan da radi i u nekoj trećoj oblasti.

„To je bila kap koja je prelila čašu. Zavladala je zabrinutost među diplomatama koji se pitaju kako će se i gde nastaviti njihova karijera, kakav je smisao njihovog rada i kakvi su njihovi odnosi sa vlašću“, objasnio je novinarima Olivie da Silva, predsednik jednog od sindikata diplomata. On je objasnio da nije stručan da radi u ministarstvu za zdravlje i solidarnost ali ni da neko iz tog ministarstva nije u stanju da radi u ministarstvu spoljnih poslova.

Nestajanje ministarstva spoljnih poslova?

Nezadovoljstvo u francuskoj diplomatiji nije od juče, naglašava Da Silva, ocenjujući da su njegove kolege umorne i obeshrabrene posle „reformi koje jedna drugu sustižu i stalnog smanjivanja broja zaposlenih“.

Šest sindikata zaposlenih u diplomatiji i udruženje koje obuhvata oko 500 mladih diplomata pozvalo je zato svoje članstvo na štrajk.

„Ministarstvo spoljnih poslova malo po malo nestaje”, upozorili su sindikati, ukazujući na ukidanje statusa karijernog diplomate, na smanjivanje konzularnih aktivnosti. Za poslednje tri decenije ukinuta je polovina radnih mesta u svim domenima francuske diplomatije.

„Ove mere, koje potpuno razgrađuju našu diplomatiju, tim su besmislenije što se rat ponovo vratio u Evropu”, upozorili su sindikati.

Sindikati najviše osporavaju reformu koja će postepeno do 2023. godine ukinuti dva istorijska stuba diplomatije: funkcije opunomoćenog ambasadora i spoljnopolitičkog savetnika.

Profesionalna diplomatija i prijateljske veze

Diplomate, njih oko 700, po novom će se u Francuskoj zvati „državni administratori“, odgovorilo je ministarstvo spoljnih poslova sindikatima. Ministarstvo tvrdi da će reforme očuvati profesionalnu diplomatiju i kao dokaz navode da će se u diplomatiju ulaziti „preko konkursa“.

Francuska diplomatska mreža je treća u svetu po veličini – posle SAD i Kine. Ministarstvo spoljnih poslova, prema zvaničnim podacima, zapošljava oko 14 hiljada službenika raznih vrsta i nivoa.

Nezadovoljne diplomate različitih generacija – od veterana do početnika – zapravo strahuju da ukidanje profesionalne diplomatije znači da će se u ovu službu ulaziti preko „prijateljskih veza“ sa predsednikom i njegovom okolinom.

S druge strane zagovornici reforme ukazuju da diplomate predstavljaju elitu odsečenu od stvarnog života, prigovaraju da diplomatija mnogo košta državu i da je prožeta nepotizmom.

U komentaru posvećenom ovoj reformi amerčki dnevnik Njujork tajms citira penzionisanog diplomatu Žerara Aroa koji se brine zbog mogućeg nestanka profesionalne diplomatije. Štaviše, prenosi list, plaši ga „amerikanizacija“ francuske diplomatije koja bi predsedniku Makronu omogućima da izabere svoje prijatelje za važna ambasadorska mesta. Profesionalne diplomate biće poslate u Burundi … Rim i London biće rezervisani za prijatelje”, kaže on.

Privatizacija svega

Njujork tajms dodaje da u SAD vlada praksa da predsednik imenuje za ambasadore na najistaknutijim mestima upravo najdarežljivije donatore koji su učestvovali u finansiranju njegove kampanje. Prema članu 13 francuskog Ustava predsednik Republike takođe može da imenuje ambasadore po svom izboru ali se u praksi o tome odlučivalo u ministarstvu spoljnih poslova.

Makron reformiše diplomatiju u kontekstu programiranog i doktrinarnog demontiranja države - u skladu sa neoliberalnim načelima po kojima se tržište samo organizuje (bez mešanja države), a javni sektor se privatizuje po svaku cenu čak i kada je to u suprotnosti sa javnim interesom.

Ako se ide do kraja sa Makronovom neoliberlanom logikom „slobode“ dolazi se do pitanja: „Šta će nam država?“ Umesto ministarstava možemo da unajmimo savetodavne kabinete, a oni opet mogu da unajme eksperte (koji mogu da unajme treće eksperte) koji mogu da vam završe koji god hoćete posao…