Industrijsko sporazumevanje između EU i Rusije uprkos ratu: Evropska komisija poslala direktivu o plaćanju gasa usklađenu sa ruskim dekretom!

Evropska unija primenjivaće „čarobnu“ formulu koja će joj omogućiti da „sačuva obraz“: evropska preduzeća nastaviće da kupuju ruski gas u rubljama, kako je to Moskva ultimativno tražila, ali će to plaćanje biti - indirektno. Naime, sledeći uputstva Evropske komisije, a u isto vreme i postupajući po dekretu Rusije, evropska preduzeća - uvoznici ruskog gasa neće pokretati proceduru kod Ruske centralne banke kako bi pretvorili evre u rublje, već će jednostavno ruskom prodavcu uplatiti potrebnu sumu na devizni račun Gazprombanke. Ova banka će zatim pretvoriti devize u rublje i prebaciti novac na račune ruskih isporučilaca gasa.

Na ovaj način – istina formalno, a ne moralno -  evropska preduzeća moći će da smatraju da nisu prekršili sankcije protiv Rusije. Nastaviće da kupuju ruske energente i istovremeno će nastaviti da primenjuju sankcije protiv Moskve.

Evropi bi trebalo pet do sedam godina da zameni ruski gas nekim drugim izvorima, procena je iz Katara

Kompromis u obostranom interesu

Sa svoje strane Rusija je objavila dekret prema kome preduzeća - kupci iz zemalja koje Moskva smatra „ne-prijateljskima“ -  moraju da poštuju ovu proceduru i prema tome moraju da uplate devize na račun Gazproma. U protivnom isporuka gasa biće prekinuta.

Rusija na ovaj način ojačava rublju, a EU kupuje gas ipak u devizama.

Podsetimo, Evropska komisija objavila je u aprilu da će smatrati da preduzeća koja plaćaju gas u rubljama time krše postojeće sankcije protiv Rusije.

Bugarska i Poljska odbile su da plaćaju gas u rubljama posle čega im je Rusija obustavila dovod gasa.

Ipak, između Rusije i EU postignut je kompromis što možda i nije bilo tako teško s ozbirom da su obe strane imale interesa da do njega dođu.

Jučerašnja saopštenja Evropske komisije zvučala su ipak donekle konfuzno. Po EK, sankcije se ne krše ako neko evropsko preduzeće otvori račun kod Gazprombanke. Istovremeno EK naglašava da bi otvaranje računa u rubljama značilo kršenje sankcija.

Evropska komisija u početku je odbila direktivu Kremlja o plaćanju u devizama koje je u stvari plaćanje u rubljama, smatrajući da bi to predstavljalo kršenje evropskih sankcija protiv Rusije na zaobilazan način.

Kako se rok za isticanje ruskog zahteva približavao Evropska komisija (EK) bila je primorana da nađe neko rešenje. Konačno 13. maja EK je poslala direktivu zemljama članicama koja u suštini kaže da mogu da kupuju, sledeći proceduru iz ruskog dekreta ali uz uslov da „uz to daju neku vrstu izjave u kojoj se kaže da nisu uplatile ni jednu jedinu rublju - https://www.reuters.com/markets/commodities/eu-clarifies-how-companies-can-legally-pay-rušian-gas-2022-05-16/

Čije su evropske direktive

Da li je Evropska komisija ta koja zaista šalje direktive državama i time energetsko industrijskim grupama ili je situacija obrnuta - Evropska komisija direktive prima od industrije? Ovo pitanje se nameće ako se pogleda hronologija i pročitaju naslovi iz ekonomskih medija.

Dok je iz Brisela predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen slala pretnje Rusiji, londonski Financial Times objavio je još 1. maja da se „energetske grupe iz EU spremaju da izađu u susret uslovima Vladimira Putina za isporuke gasa“, precizirajući da se neke od najvećih energetskih grupa kao nemački Uniper i austrijski OMV pripremaju da otvore račune u rubljama.

„Kako se rok isticanja za ispujavanje (ruskog) zahteva približava intenziviraju se pregovori između velikih evropskih kupaca i Gazproma, ruskog snabdevača pod kontrolom države”. https://www.ft.com/content/5c4ecf3f-67c9-4ae6-b1a2-d70f2ef7ac05

Predstavnica za štampu (francuske) grupe Engie izjavila je juče da je njeno preduzeće postiglo sporazum sa Gazpromom da isprobaju „jedno rešenje“ koje se tiče ruskog zahteva za plaćanjem u rubljama. https://www.montelnews.com/fr/news/1321358/engie-trouve-un-accord-avec-gazprom-pour-payer-le-gaz

„Danas imamo u vidu jedno rešenje koje će nam omogućiti da plaćamo devizama u kojima je zaključen ugovor što izgleda prihvatljivo za Gazprom, a pri čemu se poštuju evropske sankcije protiv Rusije, bar u onom smislu u kome ih mi shvatamo“, izjavila je protparolka MacGregor, precizirajući da će Engie Rusima plaćati u evrima.

Ekonomski pariski dnevnik Les Echos objavio je zatim  juče popodne tekst pod optužujućim naslovom: „Evropski gasni giganti povinuju se zahtevima Vladimira Putina“ i podnaslovom: „Evropska komisija smatra da evropski klijenti Gazproma kao što je grupa Engie mogu, uz uslove, da se usaglase sa novim sistemom plaćanja koji je Rusija ustanovila kako bi zaštitila svoje prihode od gasa. To, međutim, ne isključuje potpuno mogućnost obustave snabdevanja“.

Mediji su juče preneli da je italijanski energetski gigant Eni, čija je trećina u državnom vlasništvu, juče objavio odluku da otvori dva računa u Gazprombanci – jedan devizni i jedan u rubljama kako bi platila ruski gas u narednim danima.

Evropska komisija je svoje direktive svakako formulisala na osnovu informacija prethodno dobijenih od industrijskih grupa koje su pregovarale sa ruskim Gazpromom, odnosno ruskom državom koja ga kontroliše.

Kako bilo, Evropska komisija i dalje tvrdi da nije ustupila pred ruskim zahtevima, zapadnoevropskim energetskim gigantima kao Engie skočila je vrednost na berzama, dok ruska rublja jača.

Evropska komisija je u suštini zemljama članicama poslala direktivu usklađenu sa ruskim dekretom. Industrijsko-berzansko sporazumevanje između EU i Rusije je očigledno moguće uprkos ratu, baš kako je pisao francuski Nobelovac Anatol Frans 1922. godine: „Veruju da ginu za otadžbinu, a ginu za industrijalce!“