URANIJUM BACILI NA 112 MESTA (4)

U svojim izvanredno dokumentovanim tekstovima objavljivanim do 2003. godine u ženevskom "Kurijeu" i uglednom francuskom mesečniku "Mond diplomatik" ("Le Monde Diplomatique"), Robert Parsons, američki novinar, sagovrnik "Vesti", svedočio je o unutrašnjim previranjima u UN koje su bile pod pritiskom da ne objave podatke o užasnim posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom, koji bi sutra mogli da posluže žrtvama kao argument za traženje odštete ili čak otvaranje pitanja eventualne krivične odgovornosti.

U UNEP-u (Program UN za zaštitu životne okoline) je postojao očigledan razdor između onih koji su, kao Peka Haavisto - šef BTF-a, insistirali da se ispita uranijumsko zagađenje na Kosovu i drugim delovima Srbije i onih koji su, kao Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, u svakoj prilici naglašavali da se zna da je OU bezopasan. Šef BTF-a Peka Haavisto tako iz misterioznih razloga nije dobio mapu ciljeva koje je gađao NATO na Kosovu jer se, kako tvrde obavešteni izvori, ta mapa "zaustavila" u kancelariji Klausa Topfera i hijerarhijski nadređenog Haavista.

Zaplet počinje kad u oktobru 1999. godine Peka Haavisto kao šef BTF-a, traži od tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana da interveniše kod NATO-a kako bi ova organizacija konačno dala podatke šta je, kada i čime bombardovala na Kosovu. Ispostavlja se da Haavisto ni u martu 2000. godine još nije dobio od NATO-a traženu mapu ciljeva na Kosovu, iako ju je Generalni sekretar Lord Robertson još 7. februara iste godine poslao Kofiju Ananu potvrdivši da je NATO upotrebio oružje sa osiromašenim uranijumom. Ćutanje je prekinula nevladina organizacija MTP koja je objavila informaciju da je UNEP već dobio mapu, a to je potvrdilo i ministarstvo spoljnih poslova Holandije.

U kakvoj je atmosferi UNEP funkcinisao govori podatak da je Haavisto dobio mapu od Holanđana, umesto od svog generalnog direktora Topfera. "Haavisto je dobio kopiju mape, jer ju je holandsko ministarstvo spoljnih poslova prethodno poslalo mojoj koleginici u Ženevi, holandskoj novinarki Saski Jansens. Tako sam i ja dobio kartu gađanih ciljeva NATO-a na Kosovu i objavio sam je 20. marta 2000. godine u ženevskom "Kurijeu" koji mi je opet dao celu stranu", kaže Parsons.

Na ovoj mapi označeno je 28 ciljeva na Kosovu gađanih antitenkovskim projektilima 30 mm iz aviona A-10. Ciljevi su koncentrisani pored granice sa Albanijom u kojoj se sada nalaze italijanski i nemački kontigenti Kfora.

Posle upornih zahteva Kofija Anana, NATO je u julu 2000. godine dostavio novu mapu na kojoj je bilo označeno 112 ciljeva na Kosovu. "Uz nju idu i podaci o tome koje je oružje upotrebljeno za koji cilj. Zanimljivo je da je uz dvadesetak ciljeva navedeno da nije poznato kojom su vrstom oružja gađani. Naravno da to nije istina, nemoguće je da to nije poznato jer je svo oružje popisano i o svemu postoji precizna informatička evidencija kako u NATO-u tako i u Pentagonu", objašnjava Robert Parsons za kojeg je to znak nepostojanja volje da se kaže istina.

Izgleda da je ova druga mapa skrivana od Peke Haavista sve do septembra 2000. godine. Zašto? Jedno od objašnjenja obaveštenog izvora kaže da bi Haavisto da je dobio mapu u julu - odmah poslao istražnu misiju na Kosovo. Prema istom objašnjenju Topfer nikako ne bi odobrio slanje misije pre tamošnjih izbora zakazanih za 24. oktobar iste godine u strahu da informacija ne izazove masovni odlazak stanovništva kao za vreme rata.

Haavisto hteo da se sazna istina

Naš sagovornik Robert Parsons smatra da je Peka Haavisto uradio najviše što je bilo moguće kada je reč o objavljivanju istine o posledicama upotrebe oružja sa OU na Balkanu. "Sećam se da je Haavisto holandskoj novinarki Saski Jansens i meni zahvalio što postavljamo pitanja na konferencijama za štampu, jer je smatrao da je reč o stvarima koje moraju da budu dostupne javnosti. U više navrata nam je rekao da je ono što radimo važno i da treba da nastavimo. Kao diplomata on je imao obavezu da ostane diskretan i naravno nikad nije mogao otvoreno da nam kaže da se istina skriva", kaže Parsons.

Topfer "bombardovan" pitanjima

Robert Parsons se seća da je nakon objavljivanja karte sa ciljevima koje je NATO bombardovao, usledila konferencija za štampu Klausa Topfera, generalnog sekretara UNEP-a, u sedištu UN. "Ponovo sam 'bombardovao' Topfera pitanjima. Bilo je predviđeno da konferencija za novinare bude posvećena temi 'glasine o mapi iz Holandije' i u poslednjem trenutku to je moralo da bude izmenjeno, jer je mapa sa gađanim ciljevima na Kosovu već objavljena", kaže Robert Parsons.