Šta je Makron hteo da kaže o proširenju: Da li će zemlje Zapadnog Balkana ući u EU ili samo u „Evropu širu od EU“ koja bi se zvala „Evropska politička zajednica“?

Govoreći na Dan Evrope u Evropskom parlamentu u Strazburu, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da bi u sadašnjim okolnostima Ukrajina morala godinama „pa i decenijama“ da čeka na prijem u EU „čak i u slučaju da status kandidata dobije sutra …“.

Kako, dakle, ipak primiti u EU Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, a da se pri tom ne snize postojeći kriterijumi Unije za prijem a čekanje ovih zemalja ne produži za „više decenija“?

Berlin, 09.05.2022 - nemački kancelar Olaf Šolc svečano je dočekao francuskog predsednika Emanuela Makrona

Ko će u „Evropu oko EU“?

Na Dan Evrope u Strazburu, a zatim odmah i u Berlinu predsednik Makron rekao da je potrebno uspostaviti „Evropsku političku zajednicu“ koja bi bila „Evropa šira od EU“. Dodao je zatim:

„Pored ovih zemalja, tu imamo i zemlje (Zapadnog Balkana) koje su već u procesu ulaska u EU.“

Jedino Srbija i Crna Gora imaju status kandidata i u procesu su ulaska u EU. Na zajedničkoj konferenciji za štampu sa kancelarom Šolcom, istog dana u Berlinu, Makron je dao do znanja da one mogu da računaju na prijem po ustaljenoj proceduri jer su već „pred vratima“.

Ostalo je nejasno da li, po Makronu, Severna Makedonija, Albanija, Kosovo i Bosna i Hercegovina - koje su samo započele pregovore o pridruživanju – treba da se nadaju jedino „utešnom“ prijemu, „na dugom štapu“, u „Evropsku političku zajednicu“ koja bi bila neka vrsta spoljnjeg kruga postojeće Evropske unije  - „Evropa oko EU“?

„Treba da razmišljamo o drugoj i drugačijoj Evropi, ne dovodeći u pitanje ono što smo do sada izgradili“, rekao je Makron, najavivši za juni mesec u Briselu razgovore o reformi EU kao i samit o Zapadnom Balkanu.

„Uspostavljanje Evropske političke zajednice omogućilo bi demokratskim državama, koje poštuju naše osnovne vrednosti, da pronađu nov prostor političke saradnje, bezbednosti, energetske saradnje, saobraćaja, investicija u infrastrukture, kretanja ljudi…“, objasnio je Makron.

Evropski „krugovi“

Reč je zapravo o ponovnom lansiranju reforme unutrašnje strukture EU koju je francuski predsednik izložio 2017. godine na Sorboni i koja podrazumeva uspostavljanje Evrope „u više krugova“.

Prema tom predlogu, postojalo bi federalizovano jezgro od nekoliko država ili 16 država članica evro-zone, koje bi imalo zajedničkog ministra finansija, zajedničku politiku odbrane i spoljnih poslova pa čak i zajednički parlament.

Drugi krug činile bi države EU koje su van evro-zone, a zatim bi išao krug koji je Makron sada nazvao “Evropom širom od EU“ to jest  „Evropskom političkom zajednicom“.  

Arhitektura takve EU zasniva se na načelu: što je jedna država više svog suvereniteta prenela na EU – to je ona bliža jezgru. Bez podrške Nemačke, međutim, ova Makronova ideja iz 2017. godine - ostala je teorija.

Makron je dodao da ulazak u Evropsku političku zajednicu ne bi obavezno značio i ulazak u Evropsku uniju. Ona bi bila otvorena „i za one koji su napustili EU“, istakao je francuski predsednik, očigledno misleći na Veliku Britaniju.

Budućnost Saveta Evrope?

„Suočeni smo sa novim geopolitičkim kontekstom i zato nam je potreban novi način promišljanja naše Evrope…“, rekao je Makron. On je pozvao na razmišljanje o „organizaciji našeg kontinenta“.

Opisujući svoj predlog ustanovljavanja Evropske političke zajednice, Makron je rekao da „pravnu evropsku zajednicu već imamo“: to je, po njemu, Evropski sud za ljudska prava Saveta Evrope – organizacije koja ima 46 zemalja članica i nadzire poštovanje ljudskih prava i načela pravne države u njima.

Makron je podsetio da je Rusija bila članica Saveta Evrope i da je nedavno napustila ovu panevropsku organizaciju osnovanu 1949. godine sa idejom da se svetski rat više nikad ne ponovi.   

Naglasio je da je rat u Ukrajini uzdrmao Savet Evrope. Ostavio je analitičarima da nagađaju da li je zapravo hteo da kaže da bi Savetu Evrope mogla da se doda i izričita politička dimenzija tako što bi on postao sedište hipotetične „Evropske političke zajednice“?

Šta je Makron hteo u stvari hteo da kaže o proširenju?  Da li će zemlje Zapadnog Balkana ući u EU ili samo u „Evropu širu od EU“ koja bi se zvala „Evropska politička zajednica“, neka vrsta politizovanog Saveta Evrope ?

Zanimljivo je da je Makron u Strazburu podsetio i da je njegov daleki prethodnik na predsedničkoj funkciji Fransoa Miteran 1989. godine, u vreme kada se SSSR raspao, predložio stvaranje neke vrste evropske konfederacije, u kojoj bi bila i Rusija.

„Miteranov predlog nije imao budućnost. Bez sumnje, došao je prerano i bio je neprihvatljiv za istočnoevropske zemlje koje su se u to vreme tek oslobodile sovjetske dominacije“, rekao je Makron na Dan Evrope u Strazburu.

Francusko-nemačko nadmetanje i Severna Makedonija

Na zajedničkoj konferenciji za štampu u Berlinu kancelar Šolc je ocenio Makronove predloge „vrlo zanimljivim“ i podržao preispitivanje „osnivačkih ugovora EU”, ali je dodao da „ipak“ treba nagraditi napore koje je učinila Severna Makedonija.

Kancelar je tako - diplomatski - podsetio predsednika Makrona da Severna Makedonija i Albanija još nisu dobile status kandidata za prijem, iako je to početkom novembra 2019. godine „već bila gotova stvar”, upravo zato što je ih je Francuska tada iznenada blokirala.

U ministarstvu u Berlinu i među nemačkim poslanicima u Evropskom parlamentu, francuska blokada izazvala je tada jedva prikrivan bes. Francuska se izgovarala željom da se promeni procedura prijema, dok je Nemačka to ćutke prihvatila, takoreći „stežući zube”.

Iza odluke da blokira Makedoniju i Albaniju 2019. godine bilo je zapravo nezadovoljstvo Makrona zbog toga što nemačka kancelarka prećutno nije podržala njegov plan stvaranja EU u više krugova.  

Makron je, blokirajući početak pregovora sa Tiranom i Skopljem 2019. godine, zapravo poručio Berlinu da Francuska više neće u ime evropsko-unijskog zajedništva da podržava nemačku strategiju širenja nemačkog ekonomskog i političkog uticaja na prostoru istoka i jugoistoka Evrope, a da zauzvrat ne dobija ništa - nikakvu faktičku podršku Makronovom planu federalnog ujedinjavanja u evropsku nad-državu.

Nemačka je odlučila da se ubrzano naoružava i planira da za nekoliko godina ima najjaču vojsku u EU: Šolc i Makron u Berlinu pred svečanim vojnim strojem

Evropska nad-država

Dokle je Makron bio spreman da ide pokazao je ugovor potpisan sa kancelarkom Merkel u Ahenu, u januaru te 2019. godine. Nazvan je ugovorom „o francusko – nemačkoj saradnji i integraciji“ kojom se dve države angažuju da ujedine politike odbrane i spoljnih poslova. U članu 8 tog ugovora piše da je cilj zajedničke francusko-nemačke diplomatije da „Nemačka postane stalna članica Saveta bezbednosti“ - drugim rečima, da dobije od Francuske “pola stolice” u Savetu bezbednosti UN.  

Od svega toga nije bilo skoro ništa. Nemačka vlada nije ni pomišljala da bilo sa kim, a pogotovu sa latinskim zemljama, deli budžet ili ima zajedničkog ministra finansija i zato nije podržala Makronov plan o federalizaciji EU i izmeni njene unutrašnje arhitekture.  

Istina, Nemačka je prošle godine ipak pristala da uđe u zajedničko zaduživanje EU posle epidemije virusa kovid-19, ali je to učinila pod brojnim uslovima i sa bezbednosnom kaluzulom koja bi omogućila blokiranje isplate novca svakoj zemlji za koju se pokaže da ima teškoća prilikom plaćanja kredita.

Francuski predsednik ponovo je sada, u izmenjenom geopolitičkom kontekstu zbog rata u Ukrajini, izneo svoj reformatorski plan stvaranja evropske nad-države.

Zajedničko je sada i Parizu i Berlinu da smatraju da za Evropsku uniju treba pod hitno “privezati” Zapadni Balkan kao i Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.

Tokovi novca i prisustvo Amerike

SAD su se vratile u Evropu. Ostaje neizvesno da li će SAD ponovo, preko NATO-a i rata u Ukrajini, dobiti ulogu zajedničkog imenitelja koji ujedinjuje, inače u mnogo čemu nesložne države EU.

Nemačka je konačno, posle više decenija, odlučila da ispuni zahtev NATO-a i odvaja dva odsto od BDP za odbranu, što podrazumeva kupovinu američkog naoružanja i vojne opreme.

Prvo razočarenje za Pariz bila je odluka Nemačke da posle svih planova o zajedničkoj evropskoj odbrani (ujedinjavanje industrija naoružanja) kupi američke, a ne francuske vojne avione zbog toga što su američki F-35 kompatibilni sa američkim nuklearnim taktičkim bombama, a francuski „rafali“ to nisu.

Berlin je za vojne svrhe odvojio 100 milijardi evra i do kraja decenije imaće najmoćniju armiju u EU. Nemačka se ponovo naoružava, privezavši svoj „brod“ uz SAD.

Pošto je svetska geo-politička „perestrojka“ u toku, novi evropski i svetski poredak se nazire tek u obrisima.

Jasno je jedino da će se proširenje nesložne EU rešavati kao „kolateralno pitanje“, zavisno od interesa pre svega SAD i NATO-a.

U prilog tome govori pismo 13 država koje su na Dan Evrope 9. maja munjevito reagovale, odbijajući Makronovu najavu promene osnivačkih ugovora EU koja bi pre svega podrazumevala izmenu pravila o jednoglasnom donošenju odluka i pravila o pravu država članica EU na postavljanje veta prilikom glasanja.

Istina, nije jasno kako je Makron zamislio da promeni osnivačke ugovore i time otpočne reforme EU kada vrlo dobro zna da mu je i za promenu jednog jedinog zareza u tim tekstovima potrebna jednoglasna podrška svih država EU.

Među potpisnicima pisma o neslaganju nalaze se sve istočno-evropske zemlje, čvrsto vezane za SAD i NATO: Bugarska, Hrvatska, Danska, Estonija, Finska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Češka, Rumunija, Slovenija i Švedska.

„Imamo Evropu koja dobro funkcioniše”, piše u ovom pismu u kome se „kao primeri dobrog fukcionisanja“ navode politika EU u vreme pandemije i rata u Ukrajini.