Države EU nesložne oko naftnih sankcija Moskvi: Da li će embargo na uvoz nafte naneti više štete EU nego Rusiji?

Evropska komisija dala je rok od nekoliko meseci državama članicama EU da pripreme embrago na uvoz ruske nafte.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen predstavila je juče šesti paket sankcija protiv Rusije koji podrazumeva „progresivni embargo“ na uvoz ruske nafte.

„Tokom narednih šest meseci, do kraja godine postepeno ćemo smanjivati isporuke sirove ruske nafte i rafinisanih proizvoda”, rekla je Ursula fon der Lejen, ocenivši da „neće biti lako, ali moramo to da uradimo“. 

Nema jednoglasne podrške

Obrazloženje za sankcije zasniva se na stavu da EU „finansira Putinov rat“ jer je, prema podacima Centra za istraživanje energije (CREA), od početka marta platila više od 53 milijarde evra, kupujući ruske energente. Od toga kupljena je nafta u vrednosti od 21 milijarde evra, gas u vrednosti od 31 milijarde, a ugalj za 881 million evra.

Da bi novi paket sankcija protiv Rusije stupio na snagu on mora da dobije jednoglasnu podršku svih 27 država članica Unije među kojima, za sada, ne postoji saglasnost.

Mađarska i Slovačka suprotstavljaju se embargu. Evropska komisija predložila je da pripremni rok za uvođenje embarga za ove tri zemlje bude do kraja 2023. godine s obzirom da one potpuo zavise od ruske nafte, nemaju izlazak na more i nisu vezane ni za jedan evropski naftovod.

Mađarska, međutim, traži da rok bude pet godina duži. Peter Siarto, ministar spoljnih poslova Mađarske izjavio je da bi novi paket sankcija protiv Rusije “uništio energetsku bezbednost Mađarske”.

Bugarska i Češka, takođe, traže izuzeće i produženi pripremni rok za embargo koji bi trajao bar tri godine.

Nemačka je konačno podržala stav Evropske komisije, najavivši još pre nekoliko nedelja da je spremna i da će do kraja godine moći da prestane da uvozi rusku naftu.

S druge strane, Poljska i baltičke zemlje, tradicionalno anti-ruski orjentisane zbog dramatične istorije koju su vekovima imale sa ruskom državom, zahtevaju da embargo na uvoz ruske nafte odmah stupi na snagu i to bez izuzimanja bilo koje zemlje.

Pitanje uvoza gasa Evropska komisija ostavila je za kasnije. Prethodno su članice EU u aprilu odlučile da blokiraju uvoz ruskog uglja.

Koliko je velika zavisnost EU od ruskog gasa pokazuju statistike evropske agencije Eurostat: EU iz Rusije uzvozi 48,4 odsto gasa, dok 18 odsto dolazi iz Norveške, 13,2 iz Alžira, 5,8 odsto iz SAD, 4,4 odsto iz Katara dok ukupni ostatak od 10,2 odsto potiče u manjim količinama iz drugih zemalja.

Čemu služe sankcije?

Postavlja se, međutim, pitanje da li će, uvodeći embargo na uvoz ruske nafte – EU naneti više štete sebi nego Rusiji.

Stručnjaci se slažu u proceni da će, ukoliko Evropa prestane da kupuje ruske energente, Moskva lako moći da ih prodaje kupcima na drugoj strani. Tome u prilog govori činjenica da je Rusija u poslednje vreme povećala izvoz u Indiju i u Egipat – zemlje koje do sada nisu bile ruski klijenti.

Evropski mediji prenose da je EU zato pokrenula diplomatske inicijative kako bi ubedila ove i druge zemlje da ne kupuju ruske energente. Smatra se da je to bio razlog zbog kojeg je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen nedavno išla u Indiju.

Nije izvesno, međutim, da će politika biti jača od zakona tržišta. Pariski Le Monde preneo je ocenu jednog ovdašnjeg diplomate koji smatra da bi embargo na uvoz ruskih energenata mogao da se ispostavi kao „kontraproduktivan“ ukoliko Rusija bude drugima prodavala po povišenoj ceni naftu koja je prvobitno bila namenjena EU.

Francuski analitičari se plaše i da bi embargo na naftu mogao da pojača inflaciju što bi moglo širom Evrope da dovede do socijalnih nemira sličnih onima već viđenim u Francuskoj kada su „žuti prsluci“ izašli na ulice a ekstremne grupe to iskoristile za nasilje.

Pitanje je, međutim, da li će ovaj dramatični scenario o socijalnim pobunama moći da bude izbegnut, zahvaljujući tome što je Evropska komisija državama EU dala rok od nekoliko meseci da se pripreme za embargo na uvoz ruske nafte.

Evropska komisija predložila je i da brodovi koji plove pod nekom od zastava država EU obustave prevoz ruske nafte. To međutim nije u interesu moćne grčke trgovinske flote.

Pored energetskih sankcija, u paket koji je predložila Evropska komisija ulazi i isključivanje najveće ruske banke Sberbank iz svetskog sistema međubankarskog plaćanja SWIFT. Na listi pojedinaca koja broji ukupno 58 imena nalaze se sada brojne vojne ličnosti ali i ćerka i sin Dmitrija Peskova, port-parola Kremlja, kao i poglavar Ruske pravoslavne crkve Patrijarh Kiril.