Makron ponovo pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj: predsednik obećao “novu epohu”

Emanuel Makron ponovo je izabran za predsednika Francuske, dobivši 58 odsto glasova i pobedivši tako krajnje desnu kandidatkinju Marinu Lepen.

Sinoć na Marsovim poljima u Parizu politička simbolika bila je očigledna: uz zvuke evropske himne ponovo izabrani predsednik Makron, u pratnji supruge, koračao je ka bini sa koje će se obratiti svojim pristalicama.

„Znam da su mnogi glasali za mene zato da bi napravili branu krajnjoj desnici. Hvala im. Mene ta podrška obavezuje“, rekao je, dodajući da će u delo sprovoditi pojekat pretvaranja Francuske u ekološku državu koja će u budućnosti biti „nezavisnija i jača“.

Donekle zagonetno, najavio je da njegov novi petogodišnji mandat neće biti nastavak prethodnog.

“To neće biti kontinutitet sa prethodnim mandatom već će biti nova epoha u službi našeg naroda i olmadine”, rekao je Makron, ne iznoseći više pojedinosti.

U isto vreme u Parizu i u brojnim gradovima širom Francuske kao što su Ren i Monpelje, Lion i Strazbur, počele su sinoć da se formiraju grupe demonstranata o čemu su se vesti prvo pojavile na društvenim mrežama. Policijske i žandarmerijske snage u više navrata su intervenisale uz upotrebu suzavca.

Ovi protesti simbolični su nagoveštaj teškoća Makronovog novog petogodišnjeg mandata.

Čak 42 odsto birača od onih koji su glasali za njega – podržali su ga isključivo zato da bi napravili branu dolasku krajnje desne kandidatkinje Marine Lepen na predsedničku funkciju. Teško je poverovati da će Makronova zahvalnost biti dovoljna ovim biračima s levice, da bi se pomirili sa njegovom osvedočeno anti-socijalnom i pro-nuklearnom politikom.

Objavljivanje Makronove pobede na predsedničkim izborima sinoć kao da je označilo početak kampanje za parlamentarne izbore zakazane za 12. i 19. juni.

Marina Lepen, koja je najavila da se neće povući iz političkog života i da će „nastaviti bitku“ za poslanička sedišta uoči parlamentarnih izbora. Ona je rekla da strahuje da će Makronov novi petogodišnji mandat proći „u znaku brutalnih metoda kao prethodni“.

Kao i Erik Zemur, lider krajnje desnice na krajnjoj desnici, Marina Lepen je pozvala na ujedinjenje svih onih koji se protive Makronovoj politici.

Žan Lik Melanšon, lider radikalne levice, koji ima podršku blizu trećine biračkog tela u Francuskoj, ocenio je da je poraz Lepenove „dobra vest“, ali je podsetio da je Makron predsednik izabran sa najmanjom podrškom birača u istoriji Pete Republike, što znači od 1958. godine.

On je ponovio poziv biračima da na predstojećim parlamentarnim izvorima u junu podrže ujedinjavanje svih partija levice u Narodnu uniju kako bi ona dobila većinu poslaničkih mesta i kako bi Makron bio prinuđen da levičaru ponudi premijersku funkciju i kohabitaciju.

Na taj način bi parlamentarni izbori bili, kako je on rekao, pretvoreni „u treći krug izbora“ jer bi predsednik Makron svoju funkciju vršio sa njemu suprotstavljenom levičarskom vladom koja bi blokirala njegovu neoliberalnu politiku.

Melanšonov poziv na ujedinjenje na levici podržala je nekadašnja predsednička kandidatkinja socijalista i ministarka u više mandata Segolen Roajal.

U svakom slučaju, sa kohabitacijom ili bez nje, predstojeći Makronov predsednički mandat najavljuje se kao vrlo težak, pre svega zbog visoke zaduženosti Francuske, koja je prešla 116 odsto ukupnog društvenog proizvoda, i zbog budžetskog deficita od 6,5 odsto.

Kako će se Francuska nositi sa ovolikim dugovima – to ni Makron, a u ostalom ni njegovi rivali, nisu obajsnili u toku predsedničke kampanje.