Marina Lepen najavila novu spoljnu politiku Francuske, ako bude izabrana

Nataša Jokić, Strazbur

Po Lepenovoj, od najvećeg interesa za EU jeste da ne dođe do uspostavljanja čvrstih veza između Rusije i Kine i uspostavljanja čvršćeg „političkog, ekonomskog, vojnog pa i monetarnog saveza“ između ove dve sile
(Paris, 13.04.2022 - pres konferencija kandidatkinje za predsednika Francuske Marin le Pen, uoči drugog kruga izbora)

Ukoliko kandidatkinja Nacionalnog okupljanja Marina Lepen 24. aprila pobedi Emanuela Makrona u drugom krugu predsedničkih izbora u Fracuskoj, biće to prekid sa dosadašnjom višedecnijskom spoljnom politikom zemlje: Francuska će napustiti zajedničku komandu NATO-pakta, iako će ostati u Severno-atlanstkoj Alijansi, ali pri tom neće dovesti u pitanje član 5 o bezuslovnoj solidarnosti članica NATO-a u slučaju da je jedna od njih napadnuta. Ovo je, između ostalog, rekla Marina Lepen na konferenciji za štampu posvećenoj spoljnoj politici njene buduće administracije ukoliko bude izabrana za predsednicu Republike.

Francuska i NATO

“Može se često čuti da će doći do poremećaja ravnoteže u NATO-u u slučaju mog izbora. Htela bi da svaki mogući nesporuzum bude otklonjen. Želim samo da nastavim ono što je bilo naša politika od 1966. do 2009. koja ni u kom slučaju nije bila podređena Moskvi. Nikada u tom periodu nije dovedena u pitanje naša lojalnost članu 5 Atlanstkog ugovora“, rekla je Lepenova, pozivajući se na odluku generala Degola da izađe iz Zajedničke komande Atlantske alijanse.

„Jedino, nikada neću staviti naše snage pod komandu koja nije francuska, ni pod zajedničku komandu NATO-a, ni pod buduću evropsku komandu. Francuska je zemlja osnivač NATO-a i upravo NATO-u, a ne Evropskoj uniji, dugujemo relativni mir sa izuzetkom raspada Jugoslavije“, dodala je uz zaključak da „Francuska može da bude korisna kao akter mira samo ako je nezavisna“. 

Lepenova je rekla da će se nakon završetka rata između Rusije i Ukrajine i sklapanja mirovnog ugovora, zalagati za strateško približavanje između NATO-a i Rusije.

Po njoj, od najvećeg interesa za EU jeste da ne dođe do uspostavljanja čvrstih veza između Rusije i Kine i uspostavljanja čvršćeg „političkog, ekonomskog, vojnog pa i monetarnog saveza“ između ove dve sile.

Lepenova je u više navrata ponovila da će njeno osnovno načelo u svim domenima biti odbrana francuskog nacionalnog interesa.

Kako možemo da budemo akteri mira i slobode u svetu ukoliko smo i sami vezani lancima koji sprečavaju svaku akciju i u začetku onemogućavaju objektivan stav“, rekla je ona.

Naglasila je da nema govora da se ona zalaže za izlazak Francuske iz EU, već je reč o tome da se bori za uspostavljanje drugačijeg evropskog modela, za Evropu suverenih nacija.

Dve vizije Evrope

Kandidatkinja krajnje desnice na predsedničkim izborima kritikovala je “tehnokrate evropskog liberalizma” koji su, po njoj, zamenili francusku tradicionalnu diplomatiju.

Ukoliko bude izabrana, najavila je, ojačaće bilateralne dijaloge u Evropi kako sa zemljama članicama EU tako, između ostalog, sa Zapadnim Balkanom koji, kako je rekla, “ne želimo da ostavimo, kao što je to danas slučaj, pod uticajem isključivo SAD, Rusije, Turske i Nemačke…”

“Freksit nije moj projekat“, rekla je Lepenova i naglasila da želi da transformiše EU u Evropski savez nacija kako bi „spasila Evropu“.

„Moj je projekat je pomirenje francuskog naroda sa evropskom organizacijom koja će poštovati suverene i slobodne nacije“, rekla je, dodajući da predstojeći predsednički izbori nisu, kako je Makron rekao, izbori za i protiv Evrope.

„Reč je jednostavno o dvema vizijama organizovanja Evrope.“

Ocenila je da je njen rival i sadašnji predsednik Emanuel Makron zanemario suverenitet Francuske u ime suvereniteta EU i on često „dvosmisleno“ upotrebljava reč „suverenitet“.

„Nije uvek jasno da li govori o suverenitetu Francuske ili EU“, rekla je Lepenova.

„Strateške razlike“

Istakla je da će vratiti zamah francuskoj diplomatiji, zasnivajući je na tri načela: nezavisnost, jednakomernost u smislu podjednake distance i bliskosti sa trima velikim silama (SAD, Rusijom i Kinom) i postojanost.

„Daćemo naš doprinos poštovanju međunarodnog prava, pomorskog prava, uključujući tu i Kinu u delovima sveta gde je Francuska prisutna“. Najavila je saradnju svoje administracije, ako bude izabrana, sa Japanom i Južnom Korejom.

Čuvaćemo se toga da vodimo politiku koja slepo sledi administraciju predsednika Bajdena „kojoj su potrebni neprijatelji da bi međusobno povezala saveznike i držala ih pod svojom dominacijom“.

Lepenova je opisala „strateške razlike“ između Francuske i Nemačke kao „nepomirljive“.

Kao primer navela je energetske strategije dve zemlje: francuska strategija počiva na nuklearnoj energiji i dugoročno na razvoju održivih energetskih izvora, dok je nemačka strategija „antinuklearna, zasnovana na gasu“.

„Francusko-nemački motor je fikcija“, ocenila je Marine Le Pen i dodala: „Ne bih želela da bude nesporazuma ali s pravom sam kritikovala Angelu Merkel. Smatram da je za Evropu i za njenu zemlju bila štetna njena energetska i migrantska politika kao što je bila štetna diskretna i vešta hegemonija Nemačke u Evropi. Želim da naglasim da nemam neprijateljska osećanja prema nemačkom narodu.“

Liderka Nacionalnog okupljanja je rekla da će, ukoliko bude izabrana na predsedničkim izborima, vršiti funkciju šefa države u skladu sa načelom francusko-nemačkog pomirenja, ali neće slediti model Makron-Merkel koji je opisala kao „slepu“ politiku u odnosu na Berlin.

„Neću dozvoliti da da Nemačka uništi francusku nuklearnu industriju“, naglasila je. „Nemačka ima različite interese od nas. Nemačka smatra NATO prirodnom zaštitom svoje bezbednosti kako danas tako i juče”.

 “S obzirom na te razlike koje su strateške i nepomirljive, mi ćemo obustaviti u celini svaku saradnju sa Berlinom u oblasti odbrane: borbeni avioni, tenkovi budućnosti, nastavićemo naše sopstvene programe za zamenu tenkova Leclerc i (aviona) Rafal. Takođe ću povući francusku podršku zahtevu Berlina da Nemačka dobije stalno sedište u Savetu bezbednosti UN”, rekla je Lepenova, aludirajući na činjenicu da je Nemačka, uprkos zalaganju za evropsku odbranu, nedavno kupila američke, a ne francuske borbene avione.

„Ruski kredit“

Povodom brojnih kritika da je bliska sa predsednikom Putinom, Lepenova je ocenila da su one „nepravedne“.

Potvrdila je da se srela sa predsednikom Putinom „samo jednom“ 2017. godine i podsetila da je prvi strani državnik kojeg je Emanuel Makron te godine pozvao u Francusku po svom izboru - bio upravo ruski predsednik.

„Makron je tada govorio da Rusiju treba priključiti Evropi od Lisabona do Vladivostoka”, rekla je Lepenova. 

Ona je ponovo potvrdila da se zadužila za potrebe finansiranja troškova svoje stranke kod češko-ruske banke i da je to učinila isključivo zbog toga što su sve francuske i sve evropske banke odbile da joj daju kredit.

„Sada mi se prigovara zato što se zadužila kod češko-ruske banke”. Naglasila je da je kredit dobila sa kamatom od 6 odsto, da ga stranka uredno vraća i da je potpuno nezavisna. 

Podsetila je da su političari koji nisu iz njene stranke smatrali da je neprihvatljivo da joj sve banke odbiju kredit za izborne potrebe i da je sa tim u skladu donesena odluka o formiranju „banke za demokratiju“ koja je međutim ostala samo „slovo na papiru“.

 

 

 

 


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...