Danas izbori za predsednika Francuske
Francuzi danas glasaju na predsedničkim izborima posle jedne netipične kampanje ukupno 12 kandidata, poremećene anti-epidemijskim merama i ratom u Ukrajini
(Le Touquet, 10.04.2022 - predsednik Francuske i predsednički kandidat centra Emanuel Makron glasao je danas u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj)
Prve analize u podne pokazuju da nije došlo do rekordnog pada izlaznosti, uprkos tome što mnogi građani po izlasku iz biračkih mesta izjavljuju da „pitanja koja smatraju najvažnijim - kao kupovna moć i cena goriva - nisu dovoljno razmatrana tokom izborne kampanje“.
Neposredno po početku rata u Ukraijini, u poslednjoj nedelji februara, francuskom predsedniku Makronu i predsedničkom kandidatu popularnost je naglo porasla.
U početku je izgledalo da će daleko iza sebe ostaviti liderku krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Marine Le Pen. Ona je u odnosu na izbore pre pet godina umerila i politički „umila“ svoj program, stavivši u središte socijalne mere iz levičarskog registra. Tome je dodala temu odbrane nacionalnog interesa Francuske - pri čemu je ostavila u drugom planu nekadašnju antimigrantsku retoriku sa rasističkim prizvukom a istakla stav da Francuska treba da izađe iz integrisane komande NATO-a kao u vreme Degola, ostavši pri tom članica NATO-alijanse sa punom autonomijom.
U međuvremenu, uprkos kritikama da je njena stranka dobila kredit od jedne ruske banke – jer kako tvrdi Lepenova „nijedna druga banka nije htela da je kreditira“ - Makron je počeo da gubi popularnost, dok je Lepenova počela da dobija podršku među biračima. Uoči samog glasanja juče razlika između Makrona i Lepenove svela se, po istraživanjima javnog mnenja, na samo jedan poen: Makron 26 odsto, Marina Lepen 25 odsto.
Lider krajnje desnice bez kompleksa Erik Zemur gotovo da nema šanse za ulazak u drugi krug. Šema prošlih izbora 2017. kada su u drugom krugu građani masovno glasali za Makrona kako bi sprečili dolazak Marine Lepen i krajnje desnice na vlast – vrlo će se teško ponoviti ovog puta. U Makronov rezultat ovoga puta ući će bilans njegove neoliberalne politike demontiranja državnog mehanizma, brojni skandali, rekordni državni deficit i zaduženost, rast socijalnih razlika, rekordne zarade 40 navećih kompanija na pariskoj berzi u vreme epidemije.
Iznenađenje može da dođe sa radikalne levice čiji je kandidat Žan Lik Melanšon takođe ublažio svoj politički program baziran na pravednijoj raspodeli bogatstva i distanciranju od NATO pakta kada završi rat u Ukrajini – kako je rekao. Prema anketama ona ima podršku oko 18 odsto birača.
