Francuska uoči izborne tišine: Ko će s Makronom u drugi krug – krajnja desnica ili krajnja levica?

U ponoć je stupila na snagu predizborna tišina u Francuskoj uoči prvog kruga predsedničkih izbora u nedelju. Poslednja istraživanja javnog mnenja pokazuju da je vrlo verovatno da će se u drugom krugu Emanuel Makron ponovo naći protiv Marine Lepen, liderke krajnje desnice u ublaženoj verziji.

Dva dana pred izbore, popularnost predsednika Makrona, sudeći po anketama - opada ali zato raste podrška Marini Lepen i lideru radikalno levičarskog pokreta Jean Liku Melanšonu.

Poslednja istraživanja javnog mnenja, juče ujutro objavljena, govore da 25 odsto ispitanika podržava Makrona, a 22 odsto Marinu Lepen, dok je podrška lideru radikalne levice Žan Lik Melanšonu dostigla 17 odsto.

Marine Lepen

Oslobađanje od etikete „krajnja desnica“

Ako se uzme u obzir da su istraživanja javnog mnenja bazirana na uzorku od oko dve hiljade ispitanika, jasno je da Marina Lepen ima velike šanse da u drugom krugu glasanja 24. aprila bude izabrana za prvu ženu – predsednicu Francuske Republike.

Poučena izborima 2017. godine, kada je u drugom krugu izgubila od Makrona, Marina Lepen znatno je ublažila svoje političke stavove kako bi se oslobodila etikete „krajnja desnica“ nasleđene od svog oca, osnivača stranke Nacionalni front sedamdesetih godina zajedno sa bivšim pripadnicima francuske kolaboracionističke divizije Šarlmanj (Karlo Veliki).

Lepenova se distancirala od svog oca po cenu porodičnog rascepa. Promenila je ime stranke u Nacionalno okupljanje.

Odustala je od izlaska iz EU ali je najavila da neće poštovati njene odluke ukoliko su štetne za Francusku – pa će tako uvesti carinske takse za stranu robu koja predstavlja nelojalnu konkurenciju francuskoj proizvodnji.

Pitanje migracija i stranaca izmestila je iz središta svoje kampanje i znatno ublažila svoju nekadašnju ekstremno – desnu i rasističku retoriku. Najavila je da će, kada bude izabrana, u posetu Francuskoj prvo pozvati predsednika jedne afričke zemlje – Senegala. Zauzela je stav da Francuska treba više da se okrene ka afričkom svetu sa kojim ima tradicionalne veze što je, naravno, aluzija na bivše kolonijalne teritorije.

Najavila je niz socijalnih mera u korist penzionera i najsiromašnijih slojeva, tvrdeći da će one pomoći da se poveća njihova kupovna moć. Konačno, išla je dotle da je obećala da je spremna da u vladu uključi „suverenističku levicu“.

„Rekla sam da ću upravljati zemljom u okviru vlade nacionalnog ujedinjenja, u prvom redu sa ljudima sa kojima sarađujem, ali takođe i sa onima koji će mi se pridružiti, na primer sa suverenističke levice koja zastupa ponovnu industrijalizaciju Francuske“, rekla je Marina Lepen.

Napor Lepenove da se njena politička stranka oslobodi etikete „krajnja desnica“ i -kako mnogi kažu - učini „normalnom“, očigledno je dao rezultate.

Erik Zemur 

„Prava“ i „normalna“ desnica

Pre samo nekoliko meseci Lepenova je morala da se souči sa odlukom dela saradnika i birača da je napuste i okrenu se krajnje desnom kandidatu, bivšem novinaru, Eriku Zemuru koji se bez kompleksa proklamuje da je „krajnja desnica“ i da će „odbraniti Francusku“ velike zamene evropskog belog i hrišćanskog stanovništva migrantima iz Azije i Afrike koji „ne pripadaju našoj civilizaciji“.

Makronu bi više odgovaralo da je Zemur sa njim ušao u drugi krug jer bi Francuzi birali između „prave“  krajnje desnice kao pre pet godina. Delovalo je da će se to i dogoditi, Lepenovoj je slabila podrška birača sve dok nije izbio rat u Ukrajini.

Zemurova centralna priča o zaveri organizovane zamene stanovništva u Evropi, odjednom je postala neuverljiva, a Lepenova sa njenom skoro levom socijalnom retorikom počela je da jača.

Makron više ne može da bude siguran u ishod glasanja ukoliko se u drugom krugu nađe sa „normalizovanom“, formalno skoro umereno desnom Marinom Lepen sa jakom socijalnom politikom skoro prepisanom od levice. 

Skoro je izvesno da više neće funkcionisati šema po kojoj Francuzi svih političkih orjentacija glasaju za njega da bi sprečili izbor Lepenove – kako je to bilo 2017. godine.

Žan Lik Melanšon

Ublažena radikalna levica

Dva dana uoči glasanja niko ne može da isključi ni da će u drugi krug umesto Lepenove ući lider radikalne levice Žan Lik Melanšon, u mladosti trockista, koji je takođe ublažio svoje radikalno leve stavove. Kaže da će izlazak iz kapitalizma sprovesti nove generacije, a da njegov program predstavlja prelazni period. Predlaže pravedniju podelu bogatstva. Ako bude izabran, neće ukinuti berzu ali će konfiskovati polovinu rekordnih dividendi koje je 40 korporacija na pariskoj berzi steklo tokom pandemije. 

Melanšon je uneo izrazitu ekološku dimenziju i opredelio se protiv daljeg razvoja nuklearnog civilnog sektora, a za dugoročno ulaganje u obnovljive izvore energije.

Na međunarodnom planu zagovara izlazak iz NATO-a i opredeljenje Francuske za politiku nesvrstavanja.

Kao Marina Lepen i Melanšon je zauzeo distancu od ruskog predsednika Putina kojem je ranije pokazivao naklonost. Smatra ga odgovornim jer je prvi započeo rat i ušao u Ukrajinu. Marina Lepen je takođe osudila „agresiju na Ukrajinu“ i potvrdila da ima kredit kod ruskih banaka, jer nijedna druga banka nije pristala da je finansira.

Emanuel Makron

Makronove afere

Po ovome što govore rezultati istraživanja javnog mnenja, optužbe za „bliskost sa Putinom“ protiv Melanšona i Lepenove, nemaju prevelikog uticaja na raspoloženje birača.

Uz sve ovo Makronu ne ide na ruku izbijanje skandala sa američkim savetodavnim kabinetom Mekinsi (McKinsey) pošto je komisija francuskog Senata objavila izveštaj prema kome je ovaj kabinet besplatno pomagao njegovu izbornu kampanju 2017. godine da bi posle Makronove pobede dobijao angažmane za koje je država plaćala kolosalne sume. Na primer, Mekinsi je za jedno ministarstvo pripremio tekst „Budućnost nastavničkog poziva“ za učešće na seminaru UNESKO-a. Seminar je otkazan, a kabinet Mekinzi je ipak naplatio tekst: pola miliona evra.

Sudeći po izveštaju Senata Makron je državna ministarstva zamenio privatnim savetodavnim kabinetima za čije je usluge iz budžeta otišlo oko milijardu evra samo u toku 2021. godine. Recimo, samo za plan penzione reforme u Francuskoj američki kabinet Mekinsi dobio je milion evra, iako je tekst reforme ostao u fijoci.

Osim toga, privatni američki i drugi kabineti, redeći ono što je ranije bio posao državnih institucija, imali su pristup poverljivim informacijama i privatnim podacima kao što su bolesnički kartoni i slično.  

Malo o povratku proizvodnje i ništa o pandemiji

Prema anketi sprovedenoj pre nekoliko dana čak 66 odsto ispitanika izjavilo je da želi promenu predsednika. Većina njih su mladi između 18 i 24 godine.

Mediji sva istraživanja javnog mnenja prenose u opreznom tonu jer čak trećina od 48 miliona birača kaže da će odluku za koga će glasati doneti uoči samog glasanja.

Istraživanja pokazuju da bi moglo da se dogodi da veliki broj Francuza bojkotuje ove, inače vrlo popularne izbore. Kampanja je bila izrazito mlaka, predsednik Makron jedva da joj je posvetio pažnju, pravdajući se državničkim poslovima u diplomatskom posredovanju sa Rusijom. U njoj je veoma malo bilo govora o ekonomskim temama kao što su prezaduženost Francuske (114% BDP) i visok državni deficit. Malo je konkretnih predloga u vezi sa francuskom industrijom i povratkom proizvodnje u zemlju, dok se pandemija i svi skandali vezani za nju – uopšte nije pominjala.