TRENUTAK ISTINE ZA SRBIJU
Zapad mora jasno da saopšti srpskom narodu koliki je ulog u igri i koje su opasnosti pogrešnog izbora
Retkost je da se jedna tako mala država istovremeno ustremi na Evropsku uniju i SAD. Upravo to danas radi Srbija. Uz podršku ekstremno nacionalističkih stranaka, premijer Vojislav Koštunica je od Kosova načinio pitanje od ključnog značaja za Srbiju, pokušava da poništi proglašenje nezavisnosti Kosova i da nad njim ponovo uspostavi kontrolu Srbije.
U poslednjih mesec dana vlada premijera Koštunice je napravila ogroman diplomatski napor da spreči druge države da priznaju nezavisnost Kosova, uz istovremenu nadu da će zemlje koje su to već uradile opozvati svoju odluku. Koštunica je, takođe, kosovskim Srbima naredio da prekinu saradnju sa novom vladom Kosova i misijom Evropske unije. Što je još gore: Koštunica pokušava da "zabetonira" srpsku kontrolu nad severnim delom Kosova - čime se zapravo Kosovo deli - bez priznavanja nezavisnosti preostalog dela. Time je nacionalističko vođstvo Srbije namenilo svojoj zemlji konfrontaciju sa Kosovom i misijom Evropske unije koja ga vodi i nadgleda.
Odbijanjem da priznaju nezavisnost Kosova, srpski lideri "plivaju protiv plime istorije". Proglašenjem nezavisnosti Kosova okončana je duga istorija srpske vladavine, koja je eksplodirala 1999. godine, kada su srpske snage proterale 800.000 (??!!, p.p.) etničkih Albanaca. Srpske snage su pod stalnim NATO bombardovanjem bile primorane da napuste Kosovo. Mnogi Srbi, možda i većina, nerado su i bolno prihvatili činjenicu da Kosovo više nije deo njihove zemlje. Nakon svrgavanja Slobodana Miloševića 2000. godine, novi srpski lider Zoran Đinđić priznao je da je Kosovo težak domaći politički problem, ali da status pokrajine treba rešiti jednom za svagda ako se želi transformacija Srbije. Nažalost, Đinđića su 2003. godine ubili opasni srpski nacionalisti pre nego što je krenuo u rešavanje pitanja Kosova.
Njegovo premijersko mesto je zauzeo Koštunica, koji je takođe učestvovao u svrgavanju Miloševića. Američki i evropski lideri su ga dočekali kao spasioca, demokratu privrženog pravu koji će Srbiju voditi evropskim putem. Međutim, ispostavilo se da je Koštunica tvrdokorni nacionalista iz 19. veka, mnogo priklonjeniji srpskom pitanju od oportuniste Miloševića, uz nameru da učini šta god je nophodno da bi zadržao srpski suverenitet nad Kosovom. Zapravo, on je želeo teritoriju Kosova, ne stanovnike pokrajine, a stvorio je političko okruženje u kojem su opozicionari strahovali za svoju bezbednost. Sve vreme Moskva je bila uz njega, sprečavajući Savet bezbednosti UN da usvoji plan Ujedinjenih nacija za nezavisnost Kosova. Poslednjih dana bio je izuzetno uspešan u ubeđivanju brojnih zemalja da se rezolucijom UN (Rezolucija 1244, p.p.) kojom je zaustavljeno NATO bombardovanje neograničeno garantuje suverenitet Srbije nad Kosovom. Što nije tačno, niti se tom rezolucijom ne dopušta nezavisnost Kosova. Ipak, Zapad nije uspeo da svojim snagama odbaci Koštuničine tvrdnje i ubedi mnoge koji oklevaju da priznaju nezavisnost Kosova. Neke države su odbile da priznaju nezavisno Kosovo, zbog bojazni da će time ohrabriti secesionističke pokrete u okviru svojih granica.
Sada je došlo vreme da narod Srbije odluči. Početkom meseca žestoko podeljena koaliciona vlada se raspala zbog razlika oko Kosova i veza sa Evropskom unijom. Parlamentarni izbori su zakazani za maj. Koštunica je spreman da se odrekne EU zarad Kosova, dok predsednik Boris Tadić, čija je stranka bila Koštuničin glavni partner u sada mrtvoj koaliciji, i dalje tvrdi kako veruje da će na neki način Srbija istovremeno zadržati Kosovo i nastojati da uđe u EU. Evropska unija ohrabruje takav stav, nadajući se da će Tadićeva stranka moći da oformi koalicionu vladu, potpiše sporazume sa EU i vremenom se odreći nastojanja da zadrži Kosovo. Međutim, prva istraživanja ukazuju na to da će Tadić teško okupiti novu koaliciju, dok bi izbori vrlo lako mogli da iznedre nacionalističku koaliciju, koja gleda u prošlost, vrlo slabu koaliciju prozapadnih stranaka ili i jedno i drugo.
Srbi će morati da odluče hoće li nastaviti da slede svoje izuzetno nacionalističko vođstvo u još veću međunarodnu izolaciju i odreknu se daljeg razvoja i integracije u Evropu, ili će se prikloniti opoziciji koja je više naklonjena Zapadu. U ovom odlučujućem trenutku Zapad mora nekako da prenese poruku srpskom narodu o tome koliki je ulog u igri i kakve su opasnosti ako načine pogrešan izbor. Zapad mora da osujeti nacionalističke političare u Beogradu i jasno stavi do znanja srpskom narodu da postoji i drugi put, druga budućnost za njih u okvirima stvarne demokratije. Naša poruka mora da bude: "Saosećamo sa vašim gubitkom, ali nije bilo praktične alternative. Vaše nacionalističke vođe vas vode u zaborav, a vi pripadate Evropi".
Istovremeno, EU i SAD moraju zajedno da rade na očuvanju stabilnosti Kosova, sprečavanju nasilja i podele, obezbeđivanju šireg međunarodnog priznavanja Kosova i pomognu Kosovu da postane funkcionalna država. Sve drugo bi ozbiljno ugrozilo kredibiltet Zapada, stabilnost Balkana i evropskog poretka. Iako stalno mora da maše maslinovom grančicom, Zapad ne sme da dozvoli Srbiji i Rusiji da podriju nezavisno Kosovo ili da iskoriste Kosovo kao izgovor za zaustavljanje razvoja Srbije - i Kosova - u "zdrave" evropske države.
* Morton Abramovic je saradnik neprofitne institucije The Century Foundation. Do 1997. godine je bio predsednik Karnegi fondacije za međunarodni mir, a 1991. godine se povukao iz Stejt departmenta. Sve donedavno bio je predsednik Međunarodne krizne grupe. Bio je ambasador SAD u Turskoj i Tajlandu, pomoćnik državnog sekretara SAD za obaveštajni rad i istraživanja, specijalni pomoćnik ministra odbrane SAD i specijalni pomoćnik zamenika državnog sekretara SAD.
Priredio:
Izvor: Newsweek, izdanje 24. marta 2008 .
