Posle diplomatskog sastanka u Parizu sa predstavnicima Ukrajine, Rusije, Francuske i Nemačke: „Da se sankcije Rusiji ne vrate kao bumerang“
Pariski Figaro je sinoć preneo da je Rusija tražila direktan dijalog između Ukrajine i rusofonskih separatista sa istoka zemlje, što je Kijev navodno odbio
(ilustracija, Savetnici N4 šefova država i vlada, uz učešće predstavnika ministarstava spoljnih poslova, sastali su se u Parizu 26. januara 2022. i dogovaraju se da se ponovo sastanu za dve nedelje u Berlinu)
Moskva je poslala „dobar signal“ - ocenio je pred novinarima u Parizu jedan savetnik francuskog predsednika, kasno sinoć po završetku devetočasovnog diplomatskog sastanka na kome su učestvovali diplomatski savetnici Francuske, Nemačke, Ukrajine i Rusije.
Iako između dve strane i dalje postoje suštinske razlike, Pariz insistira da je napravljen „korak“ koji može da doprinese smanjivanju napetosti i da su se obe strane složile oko toga da treba sačuvati prekid vatre na istoku Ukrajine dogovoren 2015. i potvrđen 2020. godine.
Uz ovo, u pozitivan bilans sastanka, prema francuskoj oceni, ulazi i postignuti dogovor da se razgovori u istom formatu nastave u Berlinu za dve nedelje.
Probni sasatanak
Za razliku od ostalih medija, pariski Figaro je sinoć preneo da je Rusija tražila direktan dijalog između Ukrajine i rusofonskih separatista sa istoka zemlje, što je Kijev navodno odbio.
U Parizu se naglašava da je ovo prvi put posle više od dve godine da jedan ovakav sastanak dovede ipak do slaganja oko nečega.
„Ovaj sastanak je bio test. Konstatovali smo da Rusi žele smanjivanje tenzije, što treba da bude potvrđeno za dve nedelje (u Berlinu)”, rekao je sinoć francuski diplomatski savetnik, a prenose pariski mediji.
Ukrajinski predstavnik Dimitri Kozak po završetku sastanaka ocenio je sa svoje strane da se rezultat razgovora može sažeti u “nula napredak”, ali je dodao da se nada da će nastavak u Berlinu omogućti da se bar smanje razlike u mišljenjima.
Posle niza razgovora između Rusa i Amrikanaca prošle nedelje, Emanuel Makron, predsednik Francuske koja trenutno predsedava Evropskom unijom, hteo je da nametne učešće Evrope u razrešavanju napetosti između Rusije i Ukrajine.
U želji da otvori dijalog između EU i Rusije, Francuska je u Moskvu poslala ambasadora Pjera Vimona, specijalnog predstavnika predsednika Republike za Rusiju. Kako prenosi pariski Figaro, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov odbacio je ideju o bilo kakvom učešću EU u američko-ruskim razgovorima.
Francuski mediji prenose objašnjenja iz Jelisejske palate po kojima se Pariz zalaže za dijalog ali sa evropskim partnerima u isto vreme razgovara o sankcijama protiv Rusije jer “te sankcije treba da budu uverljive kako bi dijalog bio uverljiv – jedno drugo podstiče”.
Da je primena kulture kažnjavanja, pogotovu kada je reč o Rusiji, prilično rizičan poduhvat svedoče i reči izvora iz francuskog predsedništva koje je sinoć na svom sajtu preneo ekonomski dnevnik Lezeko (Les Ećos): “Sankcije ne bi trebalo da nam se vrate kao bumerang”.
Mirovna formula
Napetost je na istoku Ukrajine počela je da raste krajem novembra kada je vlada u Vašingtonu počela da poziva na uzbunu, tvrdeći da Rusija priprema veliku vojnu ofanzivu na Ukrajinu.
Kako je sinoć preneo pariski Figaro, „zbunjujuće“ je bilo to što se u Kijevu na moguću rusku invaziju gledalo sa mnogo sumnje.
„Slično je duž linije fronta u Mariopolju gde vojnici, navikli na prisustvo jakih ruskih snaga od proleća 2021 – ne vide znakove vojne intervencije koja je, po Vašingtonu, trebalo da se dogodi krajem decembra ili početkom januara“, piše Figaro.
Jučerašnji sastanak u Parizu naziva se „procesom Normandija“ koji su Pariz i Berlin pokrenuli 2015. kako bi se postigao mir nakon prisajedinjenja Krima Rusiji 2014. godine. Francuska se sada nada da će moći da ponovi mirovnu formulu, ovoga puta sa predsednikom Makronom i kancelarom Šolcom, na samitu na kome bi učestvovali ruski predsednik Putin i ukrajinski predsednik Zelenski.
