Ukrajinska kriza: Evropsko nejedinstvo u odnosu na Rusiju

Emanuel Makron sinoć se u Berlinu sastao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom da bi razgovarali o krizi u Ukrajini. Na novinarsko pitanje dokle je EU spremna da ide u slučaju da Rusija uđe u Ukrajinu francuski predsednik je rekao da bi usledio odgovor i da bi „cena bila vrlo visoka“, dok je odgovor nemačkog kancelara glasio: „Svaka vojna agresija imala bi strašne posledice.“

Francuška i Nemačka složile su se da je dijalog sa Rusijom neophodan i da za dijalog treba otvoriti „sve kanale“.

“Mi smo veoma oprezni”, rekao je Makron, odgovarajući na pitanje o ruskim manevrima u blizini granice sa Ukrajinom. On je dodao da je sada važno “jedinstvo Evropljana kao članica EU i članica NATO-a”, kao i da je važno biti solidaran sa Ukrajinom ali i “nikada ne prekinuti dijalog sa Rusijom”.

Nemačko-francuskog jedinstva nema

Danas će se u Parizu održati diplomatski sastanak između francuskih, nemačkih, ukrajinskih i ruskih diplomata, a Emanuel Makron je najavio da će u petak pre podne imati telefonski razgovor sa predsednikom Putinom.

Iako je francuski predsednik insistirao na nemačko-francuskom jedinstvu u pogledu ukrajinske krize – tog jedinstva zapravo nema.

Pre svega, dijametralno različiti pogledi na energetsku politiku posredno određuju različite politike Nemačke i Francuske prema Moskvi. Francuska se u više navrata izjašnjavala protiv gasovoda Severni tok 2 koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku.

Pariz kao glavni razlog svog proitvljenja navodi potrebu za energetskom nezavisnošću EU u odnosu na Rusiju.

Iza ovog stave krije se i ambicija Francuske da, kao zemlja sa navećim brojem nuklearnih centrala na kontinentu, postane energetski dominantna. Zato je Francuska tražila, a Evropska komisija prihvatila, da nuklearna energija, pošto ne izbacuje ugljen dioksid u atmosferu, dospe na listu “čistih energija” kako bi dobijala subvencije iz budžeta “zelenog pakta” EU .

Oko ovoga postoji vrlo duboko i strateško neslaganje između Francuske i Nemačke. Vlada u Berlinu nema nameru da prihvati, kao “ekološki čistu” energiju iz atomskih centrala čiji otpaci su radioaktivni više miliona godina i niko nema rešenje za njihovo bezbedno skladištenje.

Nemačka je još od 2002. godine počela da zatvara svoje nuklearke, zabranila je izgradnju novih i okrenula se alternativnim energetskim izvorima. Ako se nuklearke ne bi našle na listi “ekološke energije subvencirane zelenim paktom“ - Nemačka bi bila ta koja bi energetski dominirala EU jer je mnogo napredovala u oblasti “čiste energije”.

U protivnom, ako nuklearna energija bude proglašena za  “čistu” Nemci bi, uplaćujući doprinose u budžet zelenog pakta EU, finansirali i izgradnju novih nuklearnih centrala u inostranstvu koje je kod kuće zabranila.  

Reč je dakle o tome da Nemačka i Francuska imaju stavove prema Rusiji koji nisu jedinstveni već su približni i to samo u onoj meri u kojoj to proishodi iz članstva obe zemlje u NATO-paktu.

Berlin ne daje oružje Ukrajini

Nemački kancelar nije ništa rekao kada je francuski predsednik sinoć na konferenciji za štampu u Berlinu poručio da Nemačka i Francuska pripremaju “novi poredak stabilnosti i bezbednosti”.

Na novinarsku primedbu da je Nemačka odbila da izveze oružje Ukrajini i “šta to znači?” – nije bilo odgovora osim Makronovog komentara da on to razume “zbog istorije”.

Nemačka je odbila da izvozi svoje oružje u Ukrajinu iako to čine  SAD, Baltičke zemlje i Velika Britanija.

Štaviše, Berlin najavljuje pooštravanje pravila za prodaju oružja zemljama u konfliktnim zonama. To isto važi za zemlje posrednike. Nemačka je odbila saglasnost Estoniji da Ukrajini pošalje svoju artiljeriju nemačke proizvodnje.

Tim povodom nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok podsetila je na istoriske dogadjaje i napad Trećeg rajha na Sovjetski savez.

Ukrajinski ambasador u Nemačkoj pozvao se takodje na istoriju i pravdao svoj zahtev za isporuku oružja time što je u Ukrajini bilo osam miliona žrtava nacističke okupacije. Rezultat: Berlin je naglasio da politički podržava Ukrajinu, da oružje neće da izveze, ali da će idućeg meseca isporučiti jednu poljsku bolnicu sa respiratorima za teško ranjene.

Suština politike Berlina nije samo u lekcijama iz istorije već je povezana i sa  sadašnjim interesima i činjenicom da trećina gasa uvezenog u EU dolazi iz Rusije.

„Obećanje nije održano“

Zaoštravanje ukrajinske krize dovodi u pitanje odnose izmedju Nemačke i Rusije, onakve kakvi su sada, i dodatno komplikuje spor oko gasovoda Severni tok 2. 

Iz Vašingtona stižu vesti da je Pentagon spreman da mobiliše 8.500 vojnika za ukrajinsku krizu.

Iz Londona, „otkriće“ da Moskva želi da postavi „svog čoveka“ u Kijevu, ali mnogi sumnjaju da je teatralno objavljivanje ove priče povezano sa činjenicom da je Džonsonu ugrožen opstanak na premijerskom mestu zbog skandala „partigejt“ i da zato pokušava da skrene pogled javnosti i predstavi se kao predvodnik pro-ukrajinske politike u Evropi.

Istovremeno, francuski predsednik Makron nalazi se u kampanji za predsedničke izbore. Ukrajinska kriza prilika je za njega i da pokaže da je sposoban da rešava velike medjunarodne sporove i spase Evropu od rata.

Ono što je suština napetosti između Zapada i Rusije, retko ko pominje na konferencijama za štampu poput ove, sinoć održane, u Berlinu. Moskva, kao što je poznato, zahteva od zapada pravno-obavezujuće pismene garancije o obustavi širenja NATO-a na istok i povlačenje kontingenata i naoružanja iz zemalja sa kojima se Rusija graniči.

U Francuskoj je, gostujući u televizijskom dnevniku, na ovo podsetila ugledna istoričarka i članica Akademije nauka Elen Karer Dankos (Hélène Carrère d’Encauše), autorka knjige „Razbijeno carstvo“ u kojoj je već 1978. godine predvidela raspad SSSR-a.

„Gorbačov je (1989) prihvatio ujedinjenje Nemačke, a zauzvrat je dobio obećanje od kancelara Kola i državnog sekretara SAD Džejmsa Bejkera da NATO neće doći na granice Rusije. Obećanje nije održano i to je šteta. Promašili smo jednu istorijsku priliku da primimo Rusiju u evropsku porodicu“, rekla je Dankos.

Na pitanje šta bi se desilo sa Ukrajinom da sada nema NATO-a, ona je odgovorila: „Ništa se ne bi desilo. Rusija ima previše teritorije. Putin ne želi da osvoji Ukrajinu već da zaustavi dolazak NATO-a na granice njegove zemlje”.