SVI TRGUJU KOSMETOM

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, poput evropskih zvaničnika, tvrdi da ocena Karle del Ponte o saradnji Srbije sa Haškim sudom nije bila negativna kao što su predstavili mediji.

Kako god ko ocenjivao, izveštaj Del Ponteove ne kaže samo ono što svi citiraju - da Srbija "i pored napretka ne sarađuje dovoljno". Del Ponteova pored toga otvoreno optužuje Srbiju da nije dala sva tražena dokumenta, tvrdeći da je reč o materijalu uništenom u bomabrdovanju NATO. Tužiteljka jasno kaže da to objašnjenje nije istinito "na osnovu dosadašnjeg iskustva". Srbija drugim rečima – laže. I ne samo to : "Ovo (nedavanje traženog materijala) dodatno zabrinjava jer se time odlažu potencijalna suđenja… ". Srbija i dalje haškim istražiteljima ne otvara tražene arhive.

Dve trećine ili pola

"Nije slučajno", kaže tužiteljka,"sledeći je proces Jovice Stanišića, bivešg šefa srpske obaveštajne službe čijim arhivama nemamo pristup. Stanišić se trenutno nalazi u Beogradu na privremenoj slobodi, čekajući suđenje.

Tačno je, kaže tužiteljka, da su civilna i vojna obaveštajna služba postale efikasnije ali koordinacija među njima mora da se poboljša. "Uz to, iako ima potrebne izvore, policija je i dalje nedovoljno uključena u proces."

Vukčevićeva ocena, slučajno ili ne, potpuno se poklapa sa interpretacijom Evropske Unije. Na sastanku evropskih ministara spoljnih poslova u Luksemburgu u ponedeljak, već u jutarnjim satima novinari su mogli iz diplomatskih izvora da čuju nezavničnu najavu da će Del Ponteova podneti izveštaj o Srbiji čija će ocena biti "pola sarađuju – pola ne sarađuju". Time će, kako nam je sugerisano, "ostaviti EU da odluči da li je takva ocena zeleno svetlo za potpisivanje ugovora o stabilizaciji pridruživanju (ASA) ". Ispostavilo se popodne da je nepristrasnom čitaocu izveštaj "dve trećine negativan, a jednu trećinu pozitivan".

Vezana trgovina

Zašto zvaničnici u Srbiji i EU ulepšavaju izveštaj Del Ponteove, kriveći novinare za lošu interpretaciju? Razlog je moguće tražiti jedino u činjenici koju niko ne želi zvanično da prizna: saradnja s Hagom, potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU i status Kosova međusobno su povezani u trgovinskim jednačinama zapadnih sila , Rusije i Srbije. Tvrdeći da će sačekati novi izveštaj Karle del Ponte, da bi definitivo video da li je “čaša do pola puna ili do pola prazna”, komesar za proširenje Oli Ren pomerio je kalendar za eventualno potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju (ASA) i približio ga završnoj fazi pregovora o Kosovu.

Interpretacija izveštaja o haškoj saradnji, kao i potpisivanje ASA tako postaju karte za pregovaračkim stolom o Kosovu. U ovom komplikovanom kontekstu Volgang Išinger, evropski pregovarački posrednik za Kosovo, najavio je moguće ukidanje evropskih viza za državljane Srbije. U trgovinskom lancu u kome Hag vuče Evropsku Uniju, Evropska Unija vuče status Kosova (“isčupati ga ne mogu”) i Rusija ima svoju prodajnu jednačinu. Ona, kako je nedavno jedan ruski izvor rekao izveštaču “L Monda”, uprošćeno glasi: “Koliko popustimo oko Kosova – toliko nam napravite ustupaka oko NATO-a, čije proširenje nam ne odgovora i za čije odluke, kada nas se tiču, želimo da budemo pitani jer smo velika sila”.

Sve ponavljajući, poput Brisela, da oko Kosova “naravno” nema trgovine, premijer Koštunica i ruska administracija za sada se dobro razumeju. Dokaz za to je eksplicitna i “ničim izazvana” Koštuničina izjava pre neki dan da “Srbija ne treba da uđe u NATO”.

MLADIĆA NISU HTELI

“Iako je Karla del Ponte izjavila da se uopšte ne seća da je 'Đinđić 2001. godine predlagao da Mladića izruči zajedno sa Miloševićem ukoliko NATO može da reaguje za četiri sata', to ne znači da ono što ona govori protivureči onome što ja iznosim u mojoj knjizi”, rekla je za “Vesti” Florans Artman, bivši portparol glavne haške tužiteljke i autorka knjige “Mir i kazna”.

Ona se nije dalje upuštala u pojedinosti ali je ponovila da je navod iz knjige tačan, ne ulazeći u pitanja da li je Del Ponteova ili neko drugi tada tražio pomoć NATO ili ne. Artmanova smatra da u svemu što govori, Del Ponteova potvrđuje navode svoje bivše portparolke.

Paktovi sa Amerikom

Đinđić se, naime, po njoj u više navrata susreo sa Del Ponteovom što javno - što tajno, u potpunoj diskreciji. U knjizi se navodi da je Đinđić 2002. godine sklopio ugovor sa državnim sekretarom Kolinom Pauelom i šefom obaveštajne agencije CIA Džordžom Tenetom posle čega su Amerikanci imali potpunu slobodu da na teritoriji Srbije lokalizuju Mladića. On se tada nalazio u Srbiji ali oni to nisu učinili.

Ispostavilo se, po Artmanovoj, da su informacije redovno dostavljane Vašingtonu, a da je Del Ponteova samo dobijala “ostatke” da bi 2006. shvatila da je bila sistematski obmanjivana i to “sa svih strana” i da su SAD odobravale “laži srpskih vlasti”.

Artmanova tvrdi da SAD u suštini ne žele hapšenje Mladića i da su spremne da se saglase sa zatvaranjem Tribunala bez Mladića i Karadžića. Ona u knjizi dodaje da postoji savez između Koštunice i SAD, bar kada je reč o Haškom sudu.

Plan: zatvor u Beogradu pa u Hagu

Đinđić je, piše Artmanova, imao dva tajna susreta sa Del Ponteovom i to na njegov zahtev.

Prvi tajni sastanak bio je u Luganu 3. marta 2001. godine. Mesec dana posle posete del Ponteove Beogradu u januaru 2001. godine Đinđić je, po Artmanovoj, tražio novi sastanak sa Del Ponteovom ali da to viđenje bude tajno. “Našli su se u subotu 3 marta u Luganu (švajcarski kanton Tićino), rodnom gradu Del Ponteove. Našli su se u kancelariji šefa kantonalne policije koji im je prostoriju ljubazno stavio na raspolaganje kako bi se izbeglo privlačenje pažnje javnosti”. Glavna tužiteljka Haškog suda i srpski premijer imali su "suore", oči u oči, koji je trajao dva puna sata.

Đinđić mora da udalji Miloševića ukoliko hoće da njegova zemlja napreduje. On objašnjava Del Ponteovoj da mu je potrebna podrška SAD i njihova ekonomska pomoć. On, dakle, hoće da uhapsi Miloševića pre 31. marta. Koštunica se, međutim, suprotstavlja njegovim planovima. On kaže da će Koštunica pokušati da ga obori s vlasti. Đinđić, dakle, predlaže da zatvori Miloševića prvo u Beogradu i da ga onda u povoljnom trenutku prebaci u Hag”, piše Artmanova oslanjajući se na dokumentaciju koju je imala na raspolaganju. “Dakle isporučiću vam ga (Miloševića) čak i ako je za to potrebno da on bude kidnapovan. Ne mogu još da vam kažem kada će to biti”, kaže đnđić prema navodima Artmanove.

Hapšenje se bliži

Krajem marta 2001. godine srpsko pravosuđe još ne raspolaže sa dovoljno elemenata da bi uhapsilo Miloševića, ali ima dovoljno osnove za njegovo ispitivanje. Na putu za Vašington 20. marta Đinđić u tranzitu sleće u Amsterdam.

Del Ponteova se sa njim po drugi put tajno susreće, na aerodromu – navodi Artmanova. Zatečena holandska policija nije stigla da im obezbedi neki salon u koji bi se povukli na razgovor. “Del Ponteova i Đinđić traže od svojih telohranitelja da se udalje i šetaju se po hodnicima aerodroma "Ssifol" kao dva obična putnika”, piše Artmanova.

Prenoseći razgovor koji su vodili srpski premijer i tužiteljka, ona citira Đinđića: “Napredujemo, uhapsićemo Miloševića za par dana…Kada je reč o saradnji sa Tribunalom Koštunica odugovlači. Tražio je da se donese zakon (koji bi bio osnova za hapšenje) ali sada ne kaže kada će se Skupština sastati. Obećao je da će to učiniti brzo ali sada kaže da ne zna kada će to biti”. Artmanova zaključuje: “Premijer (Đinđić) iskoristio je Koštuničinu posetu Ženevi da bi uhapsio Miloševića”.