ŠVAJCARSKA NEĆE ŽURITI SA PRIZNAVANJEM KOSOVA

Iako je angažman švajcarske ministarke Mišlin Kalmi Rej za nezavisnost Kosova govorio da će Švajcarska biti medju prvim zemljama koje će priznati nezavisnost Kosova - to se neće dogoditi. Bern je odlučio da "spusti loptu" i sačekaće. Ukoliko bi Bern odlučio da medju prvima "istrči" sa priznavanjem nezavisnog Kosova došao bi pod udar kontramera Srbije koje i nisu sasvim bezazlene i znatno bi ugrozio svoje odnose i sa Rusijom.

 

     

Mišlin Kalmi Rej

 

Ono što se ovih dana nezvanično može čuti u Beogradu, zna se i u političkim krugovima u Bernu: kao odgovor na eventualno ekspresno priznavanje Kosova, Beograd bi u Svetskoj banci mogao da povuče svoju podršku Švajcarskoj čime bi ona izgubila guvernersko mesto u ovoj organizaciji. Ova mera mogla bi da bude dovoljna da Bern bar "ne bude medju prvima koji će priznati Kosovo", kaže dobro obavešteni zapadnoevropski diplomatski izvor.

 

Otkaz nelojalnom zastupniku

Svetskom bankom upravljaju 24 guvernera koji predstavljaju zemlje članice. Neke države-guverneri dobile su guvernerski status zato što su za to imale podršku grupe zemalja čije interese zauzvrat zastupaju. Srbija je u grupi zemalja koju zastupa Švajcarska, što znači da je Srbija podržala kandidaturu Švajcarske za guvernersko mesto.

 

"Švajcarsku je za guvernera izabrala grupa zemalja medju kojima je i Srbija. Ako bi se Srbija pridružila nekoj drugoj grupi zemalja Švajcarska bi izgubila guvernersko mesto. To za Švajcarsku ne bi bilo dobro i ne bi bilo u njenom interesu", ocenjuje naš  izvor. Po njemu, to će biti razlog zbog kojeg Švajcarska svakako neće biti medju prvima koji će priznati nezavisno Kosovo.

 

Politika ministarke diplomatije Mišlin Kalmi Rej, koja već godinama zagovara brzo priznavanje nezavisnosti, u švajcarskom Senatu i Parlamentu sada ima ozbiljne kritičare. U švajcarskim političkim krugovima gotovo niko ne sumnja da je nezavisnost Kosova neminovna ali su podele sve izraženije po pitanju treba li Bern da bude medju prvima koji će tu nezavisnost priznati i da li je to u interesu njihove države. O ovoj temi tome će narednih nedelja, osim u Senatu i Parlamentu, biti govora u vladi i na sastancima nadležnih komiteta, uoči zasedanja Skupštine u martu.

 

Sve slabija podrška otcepljenju

Pri tom treba podsetiti da je švajcarski politički sistem različit od drugih zapadnih demokratija: sedmočlanu vladu imenuju poslanici glasanjem i u nju ulaze, u principu, predstvanici tri do četiri najveće stranke kakvi god da su bili izborni rezultati. Predsednik vlade je više formalna funkcija, bliža  ulozi engleske kraljice nego funkciji premijera. To objašnjava zašto odlučujuću ulogu za ključne spoljnopolitičke i druge poteze vlade - nemaju članovi vlade, nego Senat i Parlament. Ministri se zato i zovu "državni savetnici" jer više savetuju nego što vladaju, a svaka njihova odluka mora da prodje kroz raspravu predstavnika naroda.

 

Najjača stranka u zemlji ultradesna Narodnjačka partija, kao i jedan deo levice, ne dele stav Mišlin Kalmi Rej i prigovaraju joj da krši načelo neutralnosti Švajcarske. I u samoj vladi nema sloge po pitanju priznavanja nezavisnosti Kosova. Deo vlade u Bernu smatra da ne treba ugrožavati dobre odnose sa Rusijom i Srbijom. Prvi put od kada se postavlja pitanje stava prema nezavisnosti Kosova, čuje se i primedba da u Švajcarskoj ne živi samo brojna albanska dijaspora (njih 200 hiljada) već i značajna srpska dijaspora što treba uzeti u obzir kada se donose odluke.

 

Lavrov i Klami Rej

 

Još 2005. godine Mišlin Kalmi Rej izazvala je burne reakcije, kako u Švajcarskoj tako i u Beogradu i Prištini, izjasnivši se za brzo rešenje statusa Kosova. U komitetima za spoljne poslove Skupštine u Bernu tada je uglavnom prihvaćeno njeno objašnjenje da je nezavisnost u interesu Švajcarske jer će, navodno, onda pitanje povratka emigranata sa Kosova biti lakše rešavano. Ipak, ne izgleda verovatno da će bilo ko od 200 hiljada Albanaca koji žive u Švajcarskoj pohrliti nazad na Kosovo posle proglašenja nezavisnosti.

 

Nepodobni profesor, srpski savetnik

Sadašnju atmosferu u Bernu dobro ilustruje izjava Katrin Keler Siter, potpredsednice Konferencije kantonalnih direktora pravosudja i policije koja je krajem januara izjavila: "Spremamo se za novi talas izbeglica", da bi nešto kasnije ministarka Mišlin Kalmi Rej prokometarisala: "Talas izbeglica? Ne verujem."

 

Do koje je mere pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova probudilo strasti čak i kod uobičajeno hladnih Švajcarca, govori i informacija iz dobro obaveštenih izvora da je u ministarstvu spoljnih poslova u Bernu, u klasično balkanskom stilu, ocenjeno da profesor Tomas Flajner, direktor Instituta za federalizam iz švajcarskog Frajburga, "radi protiv interesa Švajcarske". Razlog za ovo etiketiranje je prost: Flajner se ne slaže sa Mišlin Kalmi Rej i njegovo mišljenje je "politički nepodobno". Ovaj medjunarodno priznati stručnjak za ustavno pravo i ekspert u pregovaračkom timu Srbije o statusu Kosova, ne prestaje da tvrdi da priznavanje jednostranog otcepljenja Kosova predstavlja kršenje medjunarodnog prava pa prema tome i tačke 5 švajcarskog Ustava.

 

Posledice poseta američkog i ruskog ministra

Sve u svemu, ispostavilo se da bi stvari mogle da budu složenije nego što to predstavlja formula američke spoljne politike za Balkan koju bezrezervno prihvata ministarka spoljnih poslova Švajcarske. Tim pre što, za razliku od drugih evropskih demokratija, u švajcarskom sistemu Skupština imenuje vladu glasanjem i u skladu sa tim ima odlučujući uticaj na njene odluke. Zlobnici bi dodali, “možda čak veći nego, recimo, državni sekretar SAD Kondoliza Rajs” koja je nedavno boravila u zvaničnoj poseti Bernu.

 

Rajs i Kalmi Rej

 

Stav Kalmi Rej o brzom priznavanju nezavisnosti uzdrman je, ne samo protivljenjem na unutrašnjepolitičkoj sceni u Švajcarskoj, već i najavljenim ruskim merama prema državama koje odluče da daju primer i odmah priznaju secesiju.

 

Posle susreta ruskog ministra diplomatije Sergeja Lavrova i švajcarske ministarke Mišlin Kalmi Rej u utorak popodne nije izdato nikakvo zvanično saopštenje, ali su švajcarski mediji izvestili da je  “Sergej Lavrov bez sumnje pritisnuo tamo gde boli”. Lozanski “24 er” ističe da je šef ruske diplomatije svakako postavio pitanje na temelju čega se u slučaju priznavanja nezavisnosti Kosova, pravo na samootcepljenje može uskratiti Srbima iz Bosne i Albancima iz Makedonije.

 

 

Zaključak "Tribin d Ženev": Kada je reč o priznavanju nezavisnosti, Švajcarska će verovatno biti manje brza nego što je to bila kada je trebalo da ohrabri Kosovo da se otcepi”.