Evropska komisija predložila reformu Šengena: Pojačavanje kontrole spoljnih i unutrašnjih granica EU i ekspresno vraćanje migranata “odakle su došli”

Evropska komisija (EK) predstavila je u ponedeljak plan reforme Šengenskog ugovora o slobodnom kretanju ljudi i robe kojim se predviđa uvođenje oštrije kontrole kako na spoljnim granicama EU tako i na unutrašnjim granicama zemalja članica. Komisija je najavila da će biti uspostavljen mehanizam momentalnog vraćanja ilegalnih migranata u prvu zemlju u koju su stupili ušavši u EU. Takođe, predviđeno je da se zahtevi za azil predaju u konzulatima EU van teritorije EU kako to predviđa još uvek osporavani Dablinski ugovor.

U predlogu komisije kaže se da će biti uvedene i „leteće kontrole“ migranata koji prelaze granicu, što znači da će ih kontrolisati lica u pokretu (u automobilima i na motorima) kada već uđu na teritoriju neke zemlje. Zaštitnici ljudskih prava primećuju da Evropska komisija ne precizira da li će „leteće“ kontrole biti policijske, vojne ili će ih možda sprovoditi privatne agencije.

Zatvaranje granica pred migrantima

Obrazlažući pooštravanje mera, Komisija je navela kao glavni razlog da je „niz kriza od 2015. godine doveo u pitanje integritet evropskog prostora slobodnog kretanja u kome u pograničnoj oblasti živi 150 miliona Evropljana“.

Komisija smatra da su teroristički napadi, pritisak migracija, neusklađene zdravstvene mere protiv kovida-19 primorali zemlje članice Unije da uvedu kontrole na unutrašnjim i na spoljašnjim granicama. Uz to, smatra EK, stvari su dodatno zakomplikovane na geopolitičkom nivou zbog toga što je vlada Belorusije „instrumentalizovala migrante“ i poslala ih u Poljsku.

Reforma će doneti i specifično političko rukovođenje Šengenskim prostorom – saopštila je Evropska komisija, potvrđujući tako ono što je pre nekoliko dana rekao francuski predsednik Makron, najavljujući francusko predsedavanje EU od 1. januara. 

To znači da će biti oformljena posebna ministarska komisija – „šengenski forum“, koja će se redovno sastajati kao na primer Evrogrupa koja redovno okuplja ministre finansija evro-zone. Takođe, biće uspostavljen međuvladin mehanizam koji će omogućiti da u kriznim momentima svaka zemlja može da računa na Fronteks (pogranična policija EU) i na druge zemlje članice bilo da je u pitanju ljudstvo ili oprema. 

Ovaj mehanizam omogućiće zemljama članicama da zatvore svoje granice najviše tokom tri meseca, dok je do sada važila dozvola za dva meseca koja je zatim morala da se obnavlja ukoliko vlada proceni da je zemlja izložena opasnosti.

Zauzvrat Evropska komisija preuzela je na sebe „obavezu“ da traži objašnjenje od država članica ukolio smatra da navedeni razlozi za zatvaranje granica nisu „srazmerni“ datoj situaciji.

„Pojednostavljena procedura“ za izbacivanje migranata 

Novinu predstavlja mera koja se tiče „sekundarnih migracionih tokova“ što znači kretanje ilegalnih migranata unutar teritorije Šengenskog prostora. Evropska komisija kaže da će svaka zemlja moći da odbije ulazak ilegalnih migranta na svoju teritoriju i ako dolaze iz druge zemlje EU. Takođe, moći će da ih vrati u tu susednu zemlju iz koje su došli i to po „pojednostavljenoj proceduri“. 

Do sada su ilegalni migranti vraćani u zemlje odakle su došli na osnovu bileteralnih ugovora. Takav ugovor su na primer sklopile Francuska i Španija.

Rok za registraciju zahetva za azil produžen je sa postojećih deset dana na četiri nedelje.   

Sve promene Šengenskog ugovora moraće da dobiju podršku kvalifikovane većine (15 od 27 država članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU).

Poljska je već zauzela odstojanje od ovog teksta, a verovatno je da će njen primer slediti još neke države članice Unije. Ideja da se ilegalni migrant vraća u onu zemlju u koju je prvo ušao, ulazeći u EU – zapravo je od samog početka migracija 2015. godine razlog sporenja u EU. Ovo pravilo, na kojem počiva Dablinski sporazum, teško pogađa Sredozemne zemlje pre svega, čije granice predstavljaju spoljne granice EU.

Uočljivo je da je stav Evropske komisije blizak Parizu, ali je različit od stava nove nemačke vlade koja će 16. i 17. decembra po prvi put učestvovati na evropskom samitu u Briselu. Vlada kancelara Olafa Šolca zalaže se za “ravnopravnu raspodelu odgovornosti i kompetencija (među zemljama EU) u pogledu prihvata (migranata)“.

Predlog Evropske komisije o reformi Šenegna treba da potvrde Evropski parlament i Evropski Savet koji okuplja šefove država i vlada EU. Nema sumnje da će debata, naročito ona u Evropskom parlamentu, biti usijana.