Iznoseći program predsedavanja EU, francuski predsednik prećutao je proširenje: Balkan ostaje moneta za potkusurivanje između Pariza i Berlina

„Ne možemo da gradimo Evropu u narednih pedeset godina ako ostavimo zapadni Balkan u situaciji u kojoj se danas nalazi“, rekao je, između ostalog, francuski predsednik Makron, izlažući program francuskog predsedavanja Evropskom unijom koje počinje 1. januara i trajaće šest meseci.

On je dodao da će iduće godine u junu EU organizovati konferenciju posvećenu zapadnom Balkanu i ocenio da je u regionu zapadnog Balkana „danas zavladala nova napetost“.

„Istorija se ponekad ponavlja, uključujući i tragičnu istoriju. Imamo posebnu odgovornost u pogledu zapadnog Balkana“, rekao je Makron. „Moramo ponovo da se angažujemo, da investiramo kako bi se podstakla politika ekonomske integracije regiona, razmene među ljudima, da bi se postavilo pitanje položaja manjina i, takođe, radi borbe protiv mešanja sa strane, protiv manipulacija više sila koje žele, preko Balkana, da destabilizuju Evropu“, zaključio je.

Emanuel Makron je govorio više od dva sata pred stotinu novinara i fokusirao se na izazove francuskog predsedavanja Evropskom unijom, Rojters

Ni reči o proširenju   

Uočljivo je da francuski predsednik, govoreći o Balkanu nije ni pomenuo proširenje Unije.

Balkan i Afrika našli su se zajedno u francuskom programu predsedavanja EU i to u poglavlju „Naše susedstvo“ kako ga je izložio Emanuel Makron.

Postoje dva razloga za prećutkivanje teme proširenja EU. Prvo, francuskom predsedniku predstoje izbori u aprilu a birači većinom ne žele ni da čuju o proširenju Unije.

Drugo, Makron nema definitivan stav o proširenju EU na Balkan.

Kakav će precizniji stav Francuska u budućnosti zauzeti po ovom pitanju zavisiće, pre svega, od toga kako će se razvijati odnosi između Francuske i Nemačke.

Problem je za Francusku što širenje EU na Balkan zapravo predstavlja širenje zone nemačkog ekonomskog i političkog uticaja pod kojim se već odavno nalazi čitav istok Evrope.

Šta je Francuska dobila za uzvrat da bi prihvatila takvo stanje stvari? Skoro ništa.

Francusko ekonomsko prisustvo na istoku Evrope i na zapadnom Balkanu (jugoistok Evrope) sasvim je skromno.

Nezadovoljni Makron

Francuska interesna zona je Afrika. U njoj se nalaze njene bivše kolonije, ekonomski interesi i trupe poslate u misije protiv islamista kako bi se, između ostalog, zaštitili i rudnici uranijuma koje eksploatišu francuska preduzeća. Ove vojne misije su skupe i Francuska se iz njih postupno povlači.

Osim toga, iz afričkih zemalja dolaze migranti koji, preko Italije i Španije, uglavnom ilegalno ulaze u Francusku. EU je do sada samo simbolično pomagala „mediteransko partnerstvo“ sa zemljama severne Afrike (bivše francuske kolonije).

Uz to Makron je i dalje nezadovoljan jer Nemačka nije podržala njegov plan stvaranja EU u više krugova, iznet 2017. godine, na Sorboni. Po tom planu jedno federalizovano jezgro od nekoliko zemalja evrozone imalo bi zajedničkog ministra finansija, zajedničku politiku odbrane i spoljnih poslova pa čak i zajednički parlament. Jedna zemlja-članica utoliko bi bila bliža „jezgru“ ukoliko je na njega prenela veći deo svog suvereniteta.

Na ovaj Makronov plan kancelarka Merkel nikada nije odgovorila. Svima osim, izgleda, Makronu jasno je da ne postoji Nemac koji bi mogao i da zamisli, a kamoli prihavti da udruži svoje finansije sa Francuskom.

Nezadovoljan, predsednik Makron je zato  2019. godine iznenadio Nemačku kada je nenajavljeno blokirao već programirano otvaranje pristupnih pregovora EU sa Makedonijom i Albanijom. Više izgovor nego razlog, bio je stav Pariza da je potrebno promeniti pregovaračku proceduru.

Francuska je tako podsetila Nemačku da nije sama za kormilom EU iako joj je Balkan, očigledno, prepušten u evro-atlantskoj podeli uloga u Evropi.  

Plan nove nemačke vlade

Posle četiri godine Makronovog očekivanja odgovora kancelarke Merkel, nova nemačka koaliciona vlada oglasila se ovih dana detaljnim evropskim programom – toliko detaljnim da se sada Pariz našao u donekle nelagodnoj situaciji.

Nova nemačka koalicija (socijal-demokrati, zeleni i liberali) ne samo da podržava više demokratsku i efikasniju EU već predlaže i evoluciju EU ka formiranju evropske federalne države. U tom cilju nemačka vlada predlaže osnivanje ustavne konvencije i reviziju evropskih ugovora.

Uz to, vlada u Berlinu zalaže se za jačanje uloge Evropskog parlamenta. Predlaže da se predsednik Evropske komisije bira po sistemu „špicenkandidata“ što znači da su nosioci lista političkih grupa u Evropskom parlamentu - automatski kandidati za predsednika Evropske komisije. Nosilac izborne liste one političke grupe koja ima najviše poslaničkih mesta u EP – postaje predsednik Evropske komisije. Do sada je presudnu ulogu u izboru predsednika EK imao Evropski savet koji okuplja šefove država i vlada članica EU.

Nemačka vlada se, takođe, zalaže za ukidanje pravila o jednoglasnom donošenju odluka u EU i ustanovljavanju pravila o donošenju odluka kvalifikovanom većinom.

Prema postojećoj definiciji u EU, to znači da neku odluku podržava najmanje 55 odsto država članica (15 od 27 država) koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU.

Pristanak na Evropu kojom vlada Nemačka?

Makron je u nedavnom govoru u Evropskom parlamentu prihvatio - kao svoju - nemačku ideju o jačanju uloge Evropskog parlamenta i izboru predsednika EK.

Francuskim interesima, međutim, nikako ne odgovoara ideja federalne Evrope u kojoj je Nemačka ubedljivo najjača, a odluke se donose kvalifikovanom većinom. To bi značilo pristanak na Evropu kojom vlada Nemačka.  

U oblasti spoljne politike i odbrane, Francuska za sada ima svoj puni suverenitet jer je funkcija visokog predstavnika za spoljne poslove EU sasvim formalna i bez realne važnosti.

Pristankom na federalni model EU i donošenje odluka kvalifikovanom većinom Francuska bi se odrekla vođenja svoje suverene spoljne i odbrambene politike na koju bi, zbog sistema odlučivanja, veliki uticaj imala Nemačka.

Federalno državno ustrojstvo je blisko Nemačkoj. Ona od svog osnivanja 1871. godine ima federalni karakter. U Francuskoj, međutim, federalizam je „tabu tema“, kako priznaju neki ovdašnji analitičari, jer je to zemlja koja od revolucije 1789. ima državnu tradiciju izrazito centralizovanog uredjenja.

Kako objasniti biračima

Makron se slaže sa novom vladom u Berlinu po pitanju koncepta „strateškog suvereniteta EU“ kojim se zagovara evropska nezavisnost u oblasti energije, zdravstva, uvoza sirovina i digitalne tehnologije.

U četvrtak (8. decembra) je ponovio da želi da osnaži strateški „suverenitet EU“, orjentišući spoljnu politiku, bezbednost, ekonomski razvoj i trgovinu „na osnovu zajedničkih evropskih interesa i vrednosti“.

Preuzimajući šestomesečno predsedavanje EU, Makron će istovremeno voditi i izbornu kampanju za predsedničke izbore u Francuskoj. Zbog toga će u bliskoj budućnost biti prinuđen da precizira šta sve znače njegovi termini „evropski suverenitet“ i „zajednički evropski interesi i vrednost“.

Na francuskoj političkoj sceni zabrinjavajuće jača kontrareakcija nacionalista – suverenista koji prebrojavaju Francuze po verskoj pripadnosti i koriste realne slabosti i posustalost birokratizovane EU da bi, u zamenu, ponudili već zaboravljene, loše šeme iz prošlosti.

U takvom kontekstu Makron će moratii da ubedi birače da je EU korisna za Francusku. Neizvesno je da li će mu Nemačka u tome pomoći ili će gledati „svoja posla“ i svoje „evropske interese“.

Važnost Afrike za Francusku, ne i za Nemačku

Sve što je Makron u četvrtak rekao o Balkanu i, znatno opširnije, o programu EU – Afrika, zapravo je bilo upućeno ne samo na adresu balkanskih i afričkih zemalja već i na adresu nove vlade u Berlinu.

Iznoseći program politike EU prema susedima, Makron je prvo govorio o Africi, a zatim o zapadnom Balkanu. Naglasio je da su odnosi između „dve obale Sredozemlja“ važni za mir i da želi da ih podigne na evropski nivo.

„U tom smislu organizovaćemo u februaru samit EU – Afrička unija sa ciljem da ojačamo naše odnose“, rekao je Makron. Dodao je da je reč o finansiranju država Afričke unije koje je nazvao „nju dil“.

Iznoseći program francuskog predsedavanja EU, Makron je ocenio da je pored „demografske eksplozije“ i „solidarnog investiranja“, bezbednost „jedna od osovina“ saradnje sa Afrikom koju on želi da „evropeizuje“.

Sudeći po onome što ovih dana prenosi državni nemački medij Dojče vele (DW) na francuskom jeziku, poruka iz Berlina je da „Afrika nije prioritet za novog nemačkog kacelara Olafa Šolca“. https://www.dw.com/fr/nouveau-gouvernement-allemand-quelle-place-pour-lafrique/a-60064379

DW citira Roberta Kapela (Robert Kappel), stručnjaka za afrička pitanja, koji ocenjuje da nova koalicija smatra Afriku sporednom temom – više nego što je to bio slučaj sa prethodnom valdom.

„U centru pažnje programa nove vladajuće koalicije u Nemačkoj je digitalizacija, Evropa i sve što se tiče Nemačke“, ocenio je Kapel za DW.