Spektakularan miting krajnje desnog kandidata za predsednika Francuske: Erik Zemur pred vratima Republike

Spektakularni miting krajnje desnog kandidata za predsednika Francuske, dojučerašnjeg novinara Erika Zemura zbunio je Francusku jer je u nedelju u Vilpentu u pariskoj oblasti okupio masu pristalica od neverovatnih deset hiljada ljudi koji su mahali zastavama, pevali himnu i klicali svom političkom idolu: “Mi smo svoji na svome”.

Jedno je sigurno: Niko u Francuskoj trenutno ne može da okupi ni približno toliki broj pristalica. Poređenja radi, Žan Lik Melanšon, vođa levičarke stranke “Nepokoreni” okupio je istog dana četiri hiljade pristalica i to smatra uspehom.

Procene u medijima se kreću i do 15.000 prisutnih na predizbornom skupu Erika Zemura 5.12.2021.

„Spasavanje Francuske“

Analitičare i francuske političare zbunjuje rastuća podrška Zemuru koji, u stilu francuskog Trampa, najavljuje spasavanje Francuske od tržišta bez granica i od islama, vraćajući zemlji njen “izgubljeni suverenitet i slobodu”. Nedvosmisleno pri tom, preti građanima muslimanske veroispovesti – sve u ime odbrane republike “od globalista i islamo-levičara” i nostalgije za vremenom kada je Francuska bila “suverena velika sila”.

Privatni tv-kanali BFM-tv i Cnews, čiji su vlasnici francuski milijarderi, prenosili su uživo Zemurov miting. Reflektori u boji francuske zastave, prigodna muzika, prolazak kroz špalir i penjanje na binu sa podignutim rukama uz povike “Zemur – predsednik” još uvek su nekim francuskim političarima i analitičarima smešna mešavina muzičko-scenske folk-parade i političkog skupa.

U prvim redovima primećeno je prisustvo Zemurovog finansijera Pjera-Žana  Šalansona (Pierre-Jean Chamançon), po mnogo čemu grotesknog biznismena, vlasnika medija i jednog od najvećih kolekcionara predmeta vezanih za lik i delo Napoleona Bonaparte.

U uzavreloj atmosferi očekivanja da se Zemur pojavi i otpočne svoj govor, koja je trajala duže od sat vremena, mogle su se čuti ekstatične izjave njegovih pristalica kao što je roajalista Pol Mari Kuto (Paul-Marie Couteau):

“Ovo više nije politika, ovo je istorija”.

Zemur je počeo miting, poštujući pravila klasične demagogije: Poistovetio je sebe lično sa pristalicama u sali i francuskim narodom da bi se zatim proglasio spasiocem otadžbine.

“Moji protivnici žele moju političku smrt, mediji žele moju socijalnu smrt, a džihadisti žele moju smrt bukvalno rečeno”, rekao je, dodajući “Ako me mrze, to je zato što vas mrze… vas – narod koji su potcnili i čak su mislili da su ga se otarasili.”

Kada dođe čas njegove pobede, rekao je Zemur, “to neće biti smena vlasti već početak ponovnog osvajanja Francuske”, biće to oslobođenje od globalista i islamo-levičara, sprečavanje “zamene stanovništva u Francuskoj” i zamene “evropske civilizacije sa grčko-rimskim osnovama, civilizacijom islama”.

“Sve je bilo predviđeno, već mesecima političari, mediji i histerična levica smatraju da su izbori unapred rešeni. Mislili su da je ovaj narod nestao”.

“Mi smo svoji na svome”, klicale su na to pristalice.

Zemur je najavio da će njegova politička stranka nositi naziv „Ponovno osvajanje“ - Reconquête.

To ime je očigledna aluzija na Rekonkvistu – srednjovekovni period tokom kojeg hrišćanske kraljevine osvajaju Španiju i proteruju muslimane sa Iberskog poluostrva.

Dogodio se i nepredviđen incident – jedan “ubačeni” aktivista sa krajnje levice skočio je iz publike na Zemura dok je prolazio kroz špalir pristalica ka bini. Nešto posle toga u toku Zemurovog govora letele su i stolice u dnu ogromne sale kada je obezbeđenje, uz pomoć krajnjih desničara, isterivalo aktiviste anti-rasističke organizacije sa transparentima.

Erik Zemur pozdravlja pristalice u nedelju na početku kampanje za predsedničke izbore sledeće godine u aprilu

Obnova klasične škole

Izložio je zatim šta on nije: Nije protiv ženskih prava već se naprotiv upravo on „jedini bori“ za njih, boreći se protiv islama. Uz to, po njemu, islam se ne razlikuje od islamizma.  

Muslimanima u Francuskoj, rekao je, „pruža ruku“ ukoliko žele da se asimiluju i prihvate pravila Republike po kojima je veroispovest privatna stvar, a zakoni republike iznad religijskih zakona.

„To je ono što imaju jevreji i hrišćani – ni manje, ni više“, dodao je.

Obećao je da će, čim pobedi na izborima, ponovo uspostaviti klasičnu školu Francuske Republike, izbaciće iz nje LGBT ideologiju, vratiće u prosvetu kult načela da svako može da napreduje na društvenoj lestvici prema zaslugama.

„U francusku školu Republike mora da se vrati klasična i naučna kultura, matematika i humanističke nauke“, rekao je Zemur, podsećajući da je upravo škola Republike bila stub asimilacije dece iz porodica stranaca i da je imala ključnu ulogu u usponu francuske nacije i vrhunskih dometa dostignutih  u nauci, tehnologiji, kulturi i umetnosti.

„Oteraćemo islamo – levičare iz škole Republike“, poručio je, dodajući da nudi muslimanima „najlepši poklon“ - da postanu deo nacije i „nasleđa Igoa, Bodlera, Montenja…“.

„Nastavnicima ćemo dati sredstva da rade i izbacićemo inkluzivno pismo (kojim se izostavlja odrednica polne pripadnosti).“

Zemur je, ilustrujući model integracije stranaca dao sopstveni primer. Opisao je sebe „kao malog Jevrejina, poreklom iz francuskog Alžira“ koji je, zahvaljujući dobrim rezultatima u školi Republike „mogao da postane deo francuske nacije“ (koja je u Francuskoj politička, a ne etnička) i postane ovo što jeste.

Zaustaviti priliv migranata

Ponovio je svoj stav da treba zabraniti davanje muslimanskih imena novoreođenoj deci u Francuskoj (po ugledu na jedan sličan zakon Napoleona Bonaparte, omiljene Zemurove istorijske ličnosti). 

„Danas 22 odsto dece u Francuskoj imaju muslimanska imena. Zamislite šta će biti sutra, kakva će to biti demografska i kulturna promena! Sutra će nam biti rečeno da nemamo izbora – stvari su takve kakve jesu – i da moramo da ih prihvatimo”, rekao je Zemur.

Obećao je pri tom da će, ako dobije izbore, prvo zaustaviti priliv migranata, a broj onih kojima bude dat azil biće “sveden na šačicu”. Azil će moći da se traži samo u francuskim konzulatima u inostranstvu, a ne po dolasku u Francusku – rekao je.

„Biće proterani svi koji su ušli ilegalno u Francusku, biće ukinuta medicinska i socijalna pomoć za strance poreklom van Evrope (nije jasno da li to znači samo EU), svi dvostruki državljani koji prekrše zakon biće lišeni francuskog državljanstva i proterani, svi stranci koji prekrše zakon biće proterani“, najavio je Zemur.

Ukinuće pravo tla koje garantuje francusko državljanstvo svim građanima rođenim u Francuskoj. Zameniće ga pravom „krvi“ (koje postoji u Nemačkoj) koje daje prednost poreklu prilikom dobijanja državljanstva.

„Zamena naroda se ubrzava i mi jedini to kažemo.“  

„Mi smo otpočeli borbu koja je iznad nas, borbu za odbranu našeg nasleđa, kako bismo mogli da ga prenesemo našim potomcima takvog kakvog smo ga primili i to je razlog zašto se kandidujem za predsednika Francuske Republike“, rekao je.  

Aplauz za izlazak iz NATO

Zemur nije štedeo pohvale svojim pristalicama.

„Poput graditelja katedrala, angažujemo se ne za sutra već za prekosutra, za budućnost, da naš narod opet bude poštovan i da mu se svet opet divi“, dodao je, a iz sale su se čuli uzvici „živela Francuska“.

„Kada uspostavimo suverenitet i moć iznutra, doći će i spoljašnja moć (u međunarodnim odnosima)”, obećao je.

Na ekonomskom planu Zemur je obećao podršku najsiromašnijima i smanjivanje razlike između najnižih i najviših plata, dodavši da će oni sa najmanjim primanjima imati trinaestu platu.

Najavio je ukidanje socijalnih zdravstvenog osiguranja i beneficija i pomoći za strance i “nacionalizaciju solidarnosti”, snižavanje poreza za preduzeća.

Pored podsticanja srednjeg i malog preduzetništva Zemur je, kao deo svog programa, najavio ponovnu industrijalizaciju Francuske: Izlazak iz neoliberalnog modela tržista bez granica propisanog Lisabonskim ugovorom i protekcionističku ekonomiju.

„Industrija je garant naše nezavisnosti“, rekao je.

Na vojnom planu najavio je izlazak Francuske iz Združene komande NATO pakta nakon čega je usledio buran aplauz.

„Zato moramo da čuvamo prekomorske teritorije“, dodao je, ističući da u sklopu Francuske mora da ostane Nova Kaledonija, francuska nekadašnja kolonija u Pacifiku u kojoj će u decembru biti održan referendum o nezavisnosti.

Izlazeći u susret horizontu očekivanja velikog dela birača svih orjentacija, uključujući i levicu, Zemur je insistirao na oživljavanju zapuštenih seoskih periferija u francuskim regionima i vraćanje u njih javnog servisa (pošta, lekari, policija, škole, bolnice).  

„Sve ove mere biće stavljene na referendumsko glasanje, naša sudbina ne zavisi od evropskih ugovora“, poručio je Zemur.

Očekivanja razočaranih birača

Konačno, oportunizam više generacija profesionalnih političara kako sa levog tako i sa desnog centra kao da je sada došao na naplatu: Zemur je podsetio da je u istoj sali u Vilpentu „tačno pre 31 godinu“ prisustvovao mitingu partija desnog centra (RPR-UDF) koje su se pozivale na nasleđe generala Degola.  

“Tadašnji lideri (Širak, Žiskar Desten, Alen Žipe) obećali su svođenje migracija na nulu, ukidanje prava tla i uvodjenje ´prava krvi´ i rekli su da je islamsko pravo nepomirljivo sa francuskim republikanskim pravom. Zatim je Širak izabran za predsednika i sve je zaboravljeno. I evo, posle 31 godinu tu smo opet da bismo rekli isto i evo, sad neki tvrde da sam ja krajnja desnica. Neka ovo bude naša zakletva iz Vilpenta. Nije vreme za svađe. Francuska sutra može da nestane“, rekao je Zemur.

Završio je svoj govor ocenom da je 2017. Francuska, izabravši Makrona za predsednika, izabrala  „ništavilo“ i da je „u njega upala“. „Ostavimo tog večitog tinejdžera da sebe beskrajno traži“, poručio je, najavivši da će „manekena“ zameniti Francuska, da će u Jelisejsku palatu „ući istorija“.

Ogromna sala orila se od klicanja Francuskoj, Zemuru, slobodi… Nijedna parola u znak podrške Republici i republikanskom uređenju.

Zemur je i ovoga puta na kraju uzviknuo „Živela Republika i naročito živela Francuska“. Nekoliko sati pre njega na levičarskom mitingu lider partije „Nepokoreni“ Žan Lik Melanšon završio je govor obrnutim rasporedom: „Živela  Francuska i naročito živela Republika“.

Znači li ovo uvođenje reči „naročito“, da će Francuska morati da bira između nacije i demokratije ?  

Iako ga mnogi političari i analitičari u Francuskoj još uvek ne uzimaju sasvim ozbiljno, spektakularni miting u Vilpentu pokazao je da je Zemur pred vratima Francuske Republike.

Za Zemurovu pozu spasitelja, za njegove pojednostavljene analize i demagoško manipulisanje realnihm teškoćama Francuske - postoji horizont očekivanja među biračima jer su izgubili poverenje u politiku i političare i u EU.