STIŽE PISMO IZ MOSKVE

Uprkos našoj najavi da u petak dolazi ruska delegacija na nastavak pregovora o sklapanju gasno-naftnog aranžmana izmedju Ruske Federacije i Srbije, niko ipak ne dolazi danas iz Gazproma u Beograd. Umesto delegacije, medjutim, danas će stići pismo iz Moskve u kome Gazpromnjeft - ćerka firma Gazproma - daje razjašnjenja ponude koja se odnose na naftni deo, kao i odgovore na razna pitanja koja su se pojavila ovih dana u srpskoj javnosti.

 

Možda će potom, već ovog vikenda, prema jučerašnjoj najavi podpredsednika vlade Srbije Božidara Đelića, u Beograd ipak da stigne i sama ruska delegacija kako bi se finalizovali pregovori.

 

Razjašnjenja i ukazivanja

Pismo iz Moskve, saznaje Balkanmagazin, stići će na adrese svih članova radne grupe Vlade Srbije za pregovore o gasno-naftnom sporazumu. Na ovaj vid komunikacije Rusi su se odlučili da bi smanjili nedoumice na srpskoj strani i prekinuli nepotrebna nagađanja. Kako smo obavešteni, jedno pismo na ovu temu već je 4. januara poslato iz Moskve na adresu srpskog premijera koji predsedava radnom grupom za pregovore.

 

U novom pismu se navodi da ruska strana, povodom predloga za kupovinu NIS AD, nudi 400 miliona evra "u kešu" kao i 500 miliona evra investicija u modernizaciju. Pored toga, piše da Gazpromnjeft prihvata i odgovarajući deo procenjenog duga od oko 700 miliona evra koji ima NIS. Sagovornici Balkanmagazina ukazuju da to znači kako ruska ponuda za 51 odsto vlasništva srpske naftne industrije, vredi ukupno oko 1,25 milijardi evra.

 

Ruska strana smatra, pisaće u pismu iz Moskve, da je svojom ponudom prihvatila ukupnu vrednost od oko 2,5 milijardi evra za NIS a.d. što je adekvatno proceni vrednosti ovog preduzeća koju je uradio konzorcijum američke finasijske kompanije "Meril Linč" i austrijskog "Rajfajzen investmenta".

 

Ostali detalji pisma ruske strane biće danas ili sutra poznati svim članovima srpske radne grupe, pa je zanimljivo šta će i kako od toga biti preneto javnosti u Srbiji, kao i sa kakvim argumentima će se nastaviti sporenja srpskih političara oko ove teme. Koliko je Balkanmagazin saznao, pismo je dugo (samo) dve stranice a, pored ostalog, sadrži i ukazivanje na strateške koristi za srpsku stranu od ovog aranžmana.

 

Veliki gasovod i "srpska nova godina"

Potpredsednik Đelić je, inače, juče novinarima izjavio da će se u nastavku pregovora insistirati da budući gasovod bude tranzitni, magistralni, a ne nekakav “krak”. U pismu koje će stići, saznaje Balkanmagazin, upravo piše da je ponudjeni gasovod kroz Srbiju kapaciteta od 20 milijardi kubika.

 

Deo postrojenja "Banatski dvor"

 

Ne čudi što se sa najkonkretnijim detaljima oko rusko-srpskih pregovora u srpskoj javnosti pojavio baš ovaj funkcioner DS-a jer Božidar Đelić je, inače, i predsednik Vladine komisije za restrukturiranje javnih preduzeća i član Radne grupe za pregovore sa Rusima oko prihvatanja međudržavnog sporazuma.

 

Rusi su, inače, zvaničnu ponudu za ovaj sporazum, kao diplomatsku inicijativu Beogradu iz Moskve, uručili tačno pre mesec dana, 11. decembra prošle godine.

 

"Dobili smo dodatne informacije oko gasnog dela aranžmana i očekujemo, tokom dana ili sutra, i dodatne elemente u domenu naftne industrije", otkriva juče Đelić, aludirajući, izgleda, baš na pismo koje će stići iz Moskve.

 

Izgleda da bi proslava dočeka "srpske nove godine" 2008. mogla postati i datum za koji će ubuduće biti vezivano otpočinjanje partnerstva Srbije sa Gazpromom.

 

Memorandum iz 2006.

Iz stručnog dela pregovaračkog tima Vlade Srbije za Balkanmagazin podsećaju da je projekat magistralnog tranzitnog gasovoda “Blu strim” (“Plavi tok”), protoka 18 do 20 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, predviđen još decembra 2006. godine u Memorandumu koji su Srbija i Rusija tada potpisale. U međuvremenu su se čelnici Gazproma predomislili po pitanju nastavka gradnje "Blu Strima" od Turske ka Evropi, jer se trasa ovog gasovoda poklapa sa planiranom trasom gasovoda "Nabuko" koji forsira austrijski OMV.

 

Novo rešenje je gradnja gasovoda od Rusije, podvodnim cevima po dnu Crnog mora, do Bugarske a odatle ka Evropi. Trasa tog magistralnog gasovoda bi Srbiji obezbedila poziciju tranzitne zemlje prirodnog gasa iz Azije ka Evropi. Ako bi još i Gazpromnjeft uložio sve što obećava u NIS, Srbija bi dobila firmu i koja je regionalni lider u naftnom sektoru.

 

Srpska i svetska javnost obaveštene su, da podsetimo, u sredu 20. decembra 2006. godine da su predstavnici Vlade Srbije i ruskog Gazproma potpisali Memorandum o izgradnji gasovoda "Blu Strim" od Turske ka Italiji preko Srbije. Tada se šuškalo kako je dogovoreno da Gazprom uskoro uđe i u Javno preduzeće Srbijagas, da bi učestvovao u dovršetku podzemnog skladišta gasa "Banatski dvor".

 

   

"Banatski dvor"

 

Oko ovog aranžmana Rusi su pregovarali ne samo sa Vladom Srbije već i sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem koji je po potpisivanju Memoranduma saopštenjem zahvalio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. U poruci je pisalo: "Rusija je još jednom pokazala da tretira Srbiju kao prijatelja i saveznika".

 

Memorandum su potpisali tadašnji srpski ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov, generalni direktor Srbijagasa Miloš Milanković i generalni direktor Gazprom eksporta, Aleksandar Medvedev.

 

Izbori jednom već odložili sporazum

Tada je predviđeno da Srbijagas i Gazprom formiraju mešovitu radnu grupu koja bi do 1. jula 2007. godine pripremila sva neophodna dokumenta. Potom je planirano formiranje konzorcijuma koji će dalje upravljati projektom izgradnje gasovoda, kapaciteta 18 do 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje i dugog 400 kilometara. Investiciju od oko jedne milijarde evra, rečeno je, obezbediće Gazprom. Iz Gazproma su odmah saopštili da će nosilac izgradnje “Blu Strim” gasovoda kroz Srbiju biti Jugorosgas, mešovito rusko-srpsko preduzeće (u kojem Srbijagas u vlasništvu, zbog niza propusta, ima još samo četvrtinu).

 

U planiranju ovog projekta tada je preostalo još samo da se dogovori modalitet, kako da Gazprom kao vlasnik uđe i u Srbijagas. Da bi se to postiglo trebalo je izmeniti vlasničku strukturu Srbijagasa koji kao državno preduzeće ne može biti prodat. Izvori iz Vlade Srbije tada su najavljivali da će biti primenjen model kao i kod Naftne industrije Srbije: državno vlasništvo da bude preimenovano tako što će Srbijagas od javnog preduzeća postati akcionarsko društvo - u kome će jedini vlasnik biti država. Potom bi Srbijagas bio prodat, najverovatnije ne na tenderu već tako da transakcija bude obavljena neposrednim dogovorom.

 

Sva priča oko realizacije ovog aranžmana bila je, međutim, "na ledu" zbog odlaganja sa formiranjem Vlade Srbije, stiglo je leto 2007. i u Moskvi su, očigledno je, rešili da sačekaju da prođu i izbori u Rusiji. Sada kad je ruski predsednik Putin našao modalitet kako da vlada do kraja ove decenije, Gazprom kreće u ostvarenje dogovora sa Italijom i balkanskim zemljama o izgradnji gasovoda.

 

Polaganje gasovoda letos u užičkom kraju

 

To što su u međuvremenu u Srbiji opet na dnevni red stigli izbori samo može da prolongira potpisivanje sporazuma. Jer, ma koliko se ministar ekonomije i regionalnog razvoja trudio da uskoči u partiju, "karte su već podeljene". Tadić i Koštunica su još 2006. godine prihvatili aranžman a sada ga samo treba precizirati.

 

Skladište gasa za Evropu

Srpska strana će kod Rusa, prema informacijama Balkanmagazina iz pregovaračkog tima, insistirati na gasovodu kapaciteta zacrtanog u pomenutom Memorandumu. Procene su da bi za snabdevanje gasom potrošača u Evropi trebalo izgraditi gasovode ukupnog kapaciteta od oko 32 milijarde kubnih metara. Povoljno po Srbiju je to što, uz potencijalnu trasu gasovoda pogodnim terenom za takve projekte, raspolaže i prirodnim resursima za izgradnju sistema podzemnih skladišta gasa. Stručnjaci za ovu oblast objašnjavaju da bi se u okolini Banatskog dvora moglo napraviti skladište kapaciteta tri, pet ili čak sedam milijardi metara kubnih prirodnog gasa. O kom redu veličina je reč, ilustruje podatak da Srbija sada godišnje troši 2,3 milijarde kubika a da je kapacitet prve faze skladišta "Banatski dvor" 300 hiljada kubika.

 

Poredeći ovaj resurs sa svetom i okruženjem, sagovornici Balkanmagazina kažu da je kapacitet skladišta u Mađarskoj nešto veći od dve milijarde kubika. Sada je samo pitanje hoće li pregovarački tim Vlade Srbije ovaj prirodni potencijal umeti Rusima da plasira na najbolji način. Jer, svakako da nije šala prodavati u paketu i NIS i ove gasne projekte.

 

Pakuju se koferi za Sofiju

Iz samog NIS-a ukazuju da od Rusa očekuju da u pregovorima prihvate i obavezu da u NIS investiraju dovoljno novca da srpska naftna kompanija postane regionalni naftni lider. Da bi se to postiglo, tokom naredne tri godine potrebno je investirati više od milijardu evra. Procene poslovodstva NIS-a, na osnovu kojih je letos razmatrana mogućnost da se ova firma zaduži kreditima i sama krene u modernizaciju, kažu da je minimum ulaganja 700 miliona evra.  Da bi NIS dostigao, na primer, hrvatsku INU po standardima rada rafinerija, kvalitetu proizvedenog goriva, ekološkoj zaštiti i organizaciji poslovanja, uz modernizaciju usluge na pumpama, potrebno je i više od 1,2 milijarde evra. Sada je na pregovaračima Vlade Srbije da za ovakve uslove dobiju pristanak Rusa. Srpska strana će tražiti da Gasprom kupi, sa NIS-om, i Petrohemiju.

 

Kritikujući pristajanje lidera DS i DSS da sa Rusima pregovaraju o paket aranžmanu u kome je NIS "moneta za potkusurivanje", ministar Mlađan Dinkić kaže da ni sam “Putin ne bi pristao na to kada bi bio na mestu srpskog ministra ekonomije.”

 

Izvori Balkanmagazina iz partija koje učestvuju u Vladi kažu, međutim, da se već pakuju koferi za skup 18. januara u Sofiji, posvećen medjudržavnom sporazumu o gasovodu, na kome će biti i Putin. A na Dinkićeve kritike oko toga da nije moguće prodati NIS direktnom pogodbom, podsećaju da novi Ustav Srbije daje pravo Vladi da nešto proglasi opštim društvenim interesom i da na osnovu toga može, na primer, prodati i NIS bez tendera.