Evropski sud pravde osudio Poljsku zbog reforme pravosuđa: Varšava preti blokiranjem EU

Odlukom Evropkog suda pravde Poljska je kažnjena da dnevno uplaćuje milion evra Evropskoj komisiji sve dok ne suspenduje Disciplinsko telo pri Vrhovnom sudu Poljske koje, po mišljenju Evropskog suda, dovodi u pitanje nezavisnost poljskog pravosuđa.  

Napetost na između Varšave i Brisela počela je još 2015. godine kada je na vlast došla stranka Pravo i pravda, a dodatno je pojačana kada je Vrhovni sud Poljske objavio odluku da pravosuđe EU nije nadređeno pravosuđu Poljske.

Kao što smo izveštavali, zatim je prošle nedelje tokom burnog zasedanja Evropskog parlamenta u Strazburu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla da će Poljskoj biti blokirane subvencije za ekonomski oporavak. Poljski premijer Mateuš Moravjecki uzvratio da „Poljska neće podnositi ni ucene, ni pretnje“, da vrhovni zakon u Poljskoj ostaje ustav i da EU „nije država“ iako predstavlja ogroman ekonomski i socijalni savez.

Istorijat brisanja suvereniteta u EU

U pozadini ove afere nalazi se činjenica da Evropska unija od samog osnivanja ima dvosmislen karakter – suverenistički i federalistički. Oba su prisutna u tekstu Lisabonskog ugovora za čije se kršnje Poljska sada optužuje.

Posle drugog svetskog rata, ideja američke administracije o stvaranju saveza evropskih država po ugledu na SAD nije mogla odjednom da bude nametnuta pa su „očevi Evrope“ (Robert Šuman i Žan Mone) pribegli strategiji postupne izgradnje evropske federacije, kroz etapno „brisanje“ državnih suvereniteta. 

Sporni član 5 Lisabonskog ugovora, na koji se u „poljskoj aferi“ sada svi pozivaju, kaže da je evropsko pravo nadležno tamo gde prestaje nadležnost pravosuđa jedne države članice. Ali ko je taj ko povlači granice između nadležnosti?

Poljski premijer  Moravjecki optužio je Evropski sud pravde da pravničkim podešavanjima sve više prisvaja suverene nadležnosti država.

Predsednik Poljske Andžej Duda poručio je da Evropska unija ne može da odlučuje o poljskom pravosuđu, jer nadležnosti za svoje pravosuđe Poljska nije prenela na EU.

Najava rešenja spora

Na prošlonedeljnom samitu šefova država i vlada EU, odlazeća kancelarka Merkel spustila je temperaturu rekavši da „politički problemi unutar EU ne mogu da se rešavaju pred sudovima“ već dijalogom. Štaviše, Angela Merkel je indirektno dala za pravo Poljskoj, ponovivši ono što je i premijer Moravjecki rekao u Evropskom parlamentu: Pitanje nadređenosti evropskog pravosuđa pravosuđima država – članica EU, pored Poljske otvorile su i druge države. To je bila aluzija na Nemačku, Francusku, Dansku, Litvaniju itd.

Šta će biti sada ?

Poljska je već indirektno dala do znanja da je spremna da suspenduje spornu disciplinsku komisiju pri Vrhovnom sudu. Kada je reč o nadređenosti evropskog pravosuđa – to će svakako biti složeniji problem.

Sve države EU, osim Holandije, smanjile su posle samita EU žestinu kritika prema Poljskoj.

U početku vrlo oštro nastrojeni Pariz sada je donekle promenio ton. Francuski predsednik Emanuel Makron primio je u sredu u Jelisejskoj palati poljskog predsednika Andžeja Dudu sa kojim se složio da je potreban „produbljeni dijalog“. Dva predsednika su se složila i da je jedini izlaz iz energetske krize okretanje nuklearkama čime bi se povećala energetska nezavisnost od trećih država (čitaj - naročito Rusije). Francuski predsednik, koji je pre pet godina u predizbornoj kampanji obećao zatvaranje nuklearki, sada je postao zagovornik nuklearne energije i vidi u tome veliku ekonomsku šansu za francusku atomsku industriju.

Suprotstavljanje federalizaciji EU

I politički kontekst ide na ruku Poljskoj. Idućeg proleća održavaju se izbori u Francuskoj i u Mađarskoj. Zbog njenih suverenističkih i borbenih anti-federalističkih stavova, Orbanova stranka Fides je 2019. godine suspendovana iz članstva u Evropskoj narodnoj partiji (EPP) koja okuplja evropske stranke desnog centra i konzervativce uz dominaciju nemačke Demohrišćanske unije. Zatim je u martu ove godine Orban odlučio da njegova stranka istupi iz Evropske narodne partije.

Orban ne krije ambiciju da napravi evropski savez konzervativno – nacionalističkih političara i vlada kako bi stvorili jednu kontinenatlanu političku formaciju desnice na desnici koji u suštini ne garantuju opstanak parlamentarnog demokratskog uređenja. Cilj je suprotstavljanje evropskim institucijama i neo-liberalnoj struji koja, na čelu sa francuskim predsednikom Makronom, zagovara federalizaciju EU.

Zato je Orban ovih dana na samitu u Budimpešti otvoreno branio politiku vlade u Varšavi, primio je u zvaničnu posetu prvo liderku francuske krajnje desnice Marin Lepen, a zatim kontroverznog desnog populistu, novinara i verovatnog predsedničkog kandidata Erika Zemura.

Malo je verovatno da će poljska vlada odustati od svojih stavova i da će eksplicitno priznati da je evropsko pravo nadređeno njenom ustavu. Verovatnije je da će ova tema postupno prestati da bude fotogenična u evropskim medijima čim bude suspendovano sporno disciplinsko telo pri poljskom Vrhovnom sudu na šta je Varšava izgleda spremna, sudeći po onome što je prenela kancelarka Merkel na konferenciji za novinare na kraju poslednjeg samite EU u kome je učestvovala. 

Otvaranje sukoba sa Poljskom samo bi dodatno oslabilo EU čije institucije su nedovoljno ili nimalo demokratske, više u sprezi sa industrijom i bankama nego sa građanima. Njihov ugled ne prestaje da opada među biračima, naročito u zapadnoevropskim zemljama. 

Odmeravanje snaga sa Briselom

U razgovoru za britanski Financial Times poljski premijer Moravjecki izjavio je da Evropska komisija drži Poljskoj “pištolj na čelu” dok pregovora o uplati novca iz evropskog fonda za ekonomsku obnovu i postavlja uslove o poštovanju načela pravne države. Reč je o 36 milijardi evra.

„Šta će se desiti ako Evropska komisija pokrene treći svetski rat? Ako se to dogodi mi ćemo se braniti svim sredstvima koja imamo na raspolaganju“, rekao je Moravjecki i dodao: „Dobićemo taj novac pre ili kasnije. Što kasnije se to dogodi to će biti jači dokaz da postoji diskriminacija (prema Poljskoj) i da Evropska komisija sprovodi svoj diktat… Evropska komisija je ta koja ne poštuje načela pravne države.“

Evropski sud pravde u septembru je već osudio Poljsku da plaća kaznu u iznosu od pola miliona evra dnevno zato što je odbila da zatvori rudnik uglja u Turovu, na granici sa Češkom, koji ne poštuje evropske ekološke norme. Poljska vlada je odgovorila da nema nameru da plaća ove kazne. 

Varšava nije bez oružja u ovom odmeravanju snaga sa Briselom. U skladu sa Lisabonskim ugovorom, sve odluke u Evropskom savetu, koji okuplja šefove država i vlada, moraju da budu donesene jednoglasno.

Poljska zato jednostavno može da kaže „ne“ prilikom glasanja o odlukama o klimatskoj i energetskoj strategiji. Unija bi time lako bila paralisana po strateškim pitanjima.

Moravjecki je zato zapretio da i on može da pribegne „kaznenim“ merama koje bi mogle da uključe i suprotstvaljanje Poljske klimatskoj politici EU.