SRBIJA USKRAĆUJE GLAS ŠVAJCARSKOJ

Vlada Srbije uskratiće podršku Švajcarskoj u Svetskoj banci na zasedanju ove institucije u aprilu - saznaje “Balkanmagazin” u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić najavio je ovu meru kao odgovor Srbije na to što je Švajcarska bila medju prvim zemljama koje su priznale Kosovo. Švajcarska bi zbog povlačenja podrške Srbije mogla da izgubi status guvernera u Svetskoj banci koji je njoj jako važan.

 

Kako smo već pisali, u Svetskoj banci postoje 24 zemlje guvernera. Srbija je u grupi zemalja čije interese zastupa Švajcarska. Ako bi se Srbija pridružila nekoj drugoj grupi zemalja i time uskratila podršku Švajcarskoj - ova bi izgubila guvernersko mesto.

 

Da li je iznevereno načelo neutralnosti?

Bez obzira što u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije smatraju da će Švajcarska lako nadoknaditi gubitak podrške Srbije u Svetskoj banci, ovaj potez opisan je kao "zadatak je Vlade Srbije" jer je Švajcarska 27. februara priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Sedmočlana vlada u Bernu donela je tada odluku o priznavanju sa četiri glasa za i tri protiv. Vlada je prethodno, kako to politička pravila u Švajcarskoj zahtevaju, konsultovala komitete za spoljnu politiku Parlamenta i Senata koji su većinom glasova podržali priznavanje nezavisnosti ali su vladi ostavili da odluči kada će to učiniti.

 

Ministarka spoljnih poslova Švajcarske Mišlin Kalmi Rej još pre dve godine prednjačila je u zagovaranju priznavanja nezavisnosti Kosova. Njeni argumenti zvanično su u početku bili zasnovani na tvrdnji da će se posle priznavanja Kosova albanski emigranti, kojih u Švajcarskoj ima 200 hiljada, jednim delom vratiti na Kosovo. Uoči samog priznavanja, takvo je obrazloženje napušteno.

 

Zašto je šefica švajcarske diplomatije Mišlin Kalmi Rej odlučila da u zagovaranju i priznavanju nezavisnosti Kosova ide ispred samih SAD i EU? Da li je vlada u Bernu na ovaj način izneverila načelo neutralnosti i vlastitu političku tradiciju suzdržanosti i odmerenosti?

 

Ovo pitanje poslednjih dana postavljaju brojni Srbi u Švajcarskoj ali i sami Švajcarci. Šta je, zapravo, interes Švajcarske u balkanskom zapletu? Na ova pitanja potražili smo odgovor od dva sagovornika čija su vidjenja oprečna: Žoel Kinc, poznata švajcarska novinarka i komentator u uglednom ženevskom dnevniku, "L Tan" (Le Temps - lat.) i senator Dik Marti (liberal iz kantona Tićino), poznat svetskoj javnosti po svom izveštaju o tajnim letovima i zatvorima CIA, koji trenutno ima funkciju predsednika komiteta za spoljne poslove u švajcarskom Senatu (Državni savet).

 

Nije bilo interesa da se čeka

Žoel Kinc ovako objašnjava logiku kojom se, po svoj prilici, rukovodio Bern:

 

"Pre svega, neutralnost nema veze sa priznavanjem Kosova. Neutralnost je koncepcija vezana za rat, koncepcija preko koje se Švajcarska odrekla učešća u ratovima. Šta znači neutralnost za Švajcarsku? Ne učestvovati u sukobima u kojima učestvuju drugi kako bi se se izbegao raspad Švajcarske okružene Nemačkom, Francuskom i Italijom koje su medjusobno ratovale." Po Kincovoj, načelo neutralnosti ne znači političku neutralnost u smislu da Švajcarska nema pravo da ima svoj stav o politici SAD ili Rusije ili bilo koje druge zemlje.

 

Zar Švajcarska nije mogla da sačeka i ne bude medju onima koji prednjače u priznavanju Kosova, čime se Srbiji kao suverenoj zemlji oduzima 15 odsto teritorije - bilo je naše sledeće pitanje.

 

"Da sačeka šta? Bilo je u interesu Švajcarske da ne čeka. Švajcarska ima interesa da svoje pregovore sa Evropskom Unijom rešava u prijateljskom kontekstu jer to su veoma teški pregovori o veoma važnim pitanjima kao što je poreska politika, šengenski ugovor, električna energija… Švajcarska (spoljna) politika posmatra šta rade Amerikanci, šta rade Rusi. Dakle u tom kontekstu nije bilo začudjujuće ako se Švajcarska stavi na stranu Nemačke kao evropskog jezgra. Zamislite situaciju u kojoj Rusija vodi političku ofanzivu u Evropi preko pitanja energije na primer. Zatim zamislite da Švajcarska u tom kontekstu okleva iako ima 80 odsto svojih interesa u Evropi. Evropljani to ne bi oprostili", kaže Žoel Kinc, dodajući da je uverena da švajcarska ministarka Mišlin Kalmi Rej "ne vodi Bušovu politiku. Švajcarska (spoljna) politika posmatra šta rade Amerikanci". 

 

Kincova kaže da priznavanje Kosova od strane Berna "naravno, nije idealno rešenje ali da li je neko znao bolje?", dodajući da nije bilo zamislivo da Albanci sa Kosova ostanu da žive pod upravom Srbije posle svega što se dogodilo. 

 

Neutralnost i medjunarodno pravo - kao parmezan

Dijametralno suprotno mišljenje ovome ima senator Dik Marti. Zamoljen da prokomentariše mišljenje brojnih političara i intelektualaca koji danas u Švajcarskoj tvrde da "neutralnost nema veze sa priznavanjem Kosova", senator Marti kaže:

 

"Kako to 'neutralnost nema veze'? U stvari, onda verujem da je neutralnost mit. Ministarka spoljnih poslova Mišlin Kalmi Rej uvek govori o 'aktivnoj neutralnosti'. Nikada nisam shvatio o čemu je u stvari reč. Imam utisak da ova afera (sa Kosovom) to potvrduje. Neutralnost i medjunarodno pravo su kao parmezan - dodaje se u špagete u količini koja zavisi od vrste sosa koji upotrebljavate."

 

Po Martiju, u aferi s Kosovom motivi zemalja članica NATO su jasni:

 

"Obezbedjivanje utvrdjenja od uticaja Rusije u jednoj osetljivoj i strateški važnoj zoni u kojoj već postoji jedna velika i misteriozna američka vojna baza."

 

Koji su, medjutim, interesi Švajcarske da napusti svoju tradicionalnu politiku ekvidistance - pita se on.

 

"Zašto bi se Švajcarska svrstavala na tako preteran način kada je reč o priznavanju Kosova, kada je jasno da je u toku suprotstavljanje izmedju zemalja NATO i Rusije? Da li je takvo svrstavanje predstavlja famoznu 'aktivnu neutralnost'", kaže švajcarski senator.

 

Za razliku od našeg prvog sagovornika, Marti ne veruje da se diplomatija njegove zemlje, priznajući Kosovo medju prvima, rukovodila idejom da ne treba "naljutiti" Brisel u kontekstu teških pregovora o poreskoj politici.

 

"Bilo bi zaista veoma loše da je tako, da su oportunističke procene bile u osnovi odluke da se prizna Kosovo. To bi značilo da se Švajcarska izlaže ucenama i da gubi svoju stvarnu vokaciju: medjunarodno pravo i ljudska prava", kaže senator Marti. On dodaje da je pre sklon da veruje kako je u donošenju odluke o priznavanju Kosova veću ulogu igrala činjenica da u Švajcarskoj živi veliki broj Albanaca sa Kosova - njih oko 200 hiljada, što čini jednu desetinu albanskog stanovništva na Kosovu.