Samit EU o energetskoj krizi, migracijama i Poljskoj završen bez rezultata: Kancelarka Merkel ispraćena uz ovacije

Samit šefova država i vlada EU završen je u četvrtak u Briselu bez rezultata i bez saglasnosti o ključnim pitanjima sa dnevnog reda - bilo da je reč o migracijama, o funkcionisanju pravne države u slučaju Poljske, bio da je reč o krizi prouzrokovanoj skokom cena energije.

Pored pritiska migracija iz pravca Mediterana, preko Grčke i Kipra,  EU sada brinu i migranti koji dolaze iz Belorusije, pokušavajući da uđu u Poljsku, Letoniju i Litvaniju.

Ove zemlje pokušavaju na sve načine da zatvore prolaz na svoju i teritoriju Unije, postavljajući zidove i žičane prepreke.  

Nesloga i održavanje mita o slobodnom tržoštu

Uprkos ovom stanju stvari, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je, po završetku samita, da nema govora da EU finansira postavljanje „bodljikave žice i zidova“. Zauzvrat, program Evropske komisije o solidarnoj raspodeli izbeglica još uvek je - mrtvo slovo na papiru.

Tokom razgovora o energetskoj krizi Italija je tražila da EU napravi zalihe gasa a Španija i Francuska, da se gas ubuduće kupuje grupno -  što odbijaju neke zemlje na čelu sa Holandijom. Francuska podržava okretanje nuklearnoj energiji. Nemačka, u kojoj je izgradnja nuklearki zabranjena, protivi se nuklearnoj strategiji.

Iako Lisabonski ugovor obavezuje zemlje članice na poštovanje neoliberalnog načela „slobodnog trižišta“ koje se samo organizuje, Evropski savet potvrdio je da zemlje Unije mogu po slobodnoj volji da primenjuju kratkoročne mere pomoći pojedincima i preduzećima najviše pogođenima poskupljenjem. O sistemskim promenama – nije bilo ni  govora.

Vlade EU uglavnom su desne i konzervativne tako da i nema nikoga ko bi tražio da se ukine pravo na spekulaciju „strateškim sektorima“ kao što su energija i gorivo, žetve i hrana, lekovi i medicinska oprema itd. Uostalom, takav bi zahtev značio poziv na kršenje Lisabonskog ugovora koji ima ulogu ustava EU i propisuje deregulaciju, odsustvo pravila i zabranjuje mešanje države u ekonomiju.  

Smirivanje „poljskog spora“ i pozdrav Angeli Merkel

Samit je počeo sa velikim medijsko-političkim uzbuđenjem zbog toga što je Ustavni sud Poljske doneo odluku u kojoj se kaže da je domaće pravosuđe nadređeno evropskom – ali se završio u daleko smirenijem tonu. Na to je svakako uticala i odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona se tokom samita sastala sa poljskim premijerom Moravjeckim i od njega dobila obećanje da će razmotriti mogućnost ukidanja Saveta za nadzor sudija kojim je, zapravo, uvedena partijska kontrola nad sudijama.

Po završetku jučerašnjeg samita predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen pokazala se iznenađujuće pomirljivom. Kao da pre toga nije u Evropskom parlamentu zapretila poljskom premijeru Mateušu Moravjeckom da će njegova zemlja biti kažnjena blokiranjem subvencija za ekonomsku obnovu i da će se držati odluke Evropskog suda pravde.

Već na početku samita kancelarka Merkel dala je ton:

„Ne možemo da rešavamo političke probleme kroz sudove“, upozorila je, “sudovi bi mogli da postanu pretrpani”. Dodala je i da je potreban dijalog sa Poljskom da bi se razumelo na koji način razmišljaju oni koji su živeli pod diktaturom (komunističkom) i nisu posle rata “odmah dobili slobodu i demokratiju”. 

Rezultat: Na završnoj konferenciji za štampu Fon der Lejen jedva da je pomenula Poljsku. Kancelarka je potvrdila da se predsednica Evropske komisije susrela sa poljskim premijerom i da će oni nastaviti razgovore.

Zahtevi francuskog predsednika Makrona da se protiv Poljske preduzme „nešto konkretno“ ostali su bez velikog odjeka.  

„Što se tiče nadređenosti evropskog prava nad domaćim pravosuđima država članica to pitanje nije otvoreno samo u Poljskoj već i u drugim zemljama“, rekla je kancelarka Merkel, aludirajući na nemački ustavni sud pravde koji je prošle godine osporio odluku Evropskog suda pravde. Bila je to aluzija i na druge zemlje  – kao što su Francuska ili Danska, recimo, čije sudije takođe ne smatraju da treba da primene odluku neke evropske parvne instance ukoliko ona nije u skladu sa državnim ustavom.

Posle 16 godina provedenih na najvišoj državnoj funkciji, kancelarka Merkel je u četvrtak ispraćena ovacijama, uz opšte prizananje i poštovanje zbog, kako se moglo čuti, državničkih kvaliteta koje je pokazala: Staloženost, pažljivo slušanje sagovornika, izuzetna sposobnost analize i traženje kompromisa. Na završnoj konferenciji za štampu u Briselu potvrdila je:

„Napuštam kancelarsku funkciju u trenuku koji je zabrinjavajući.“