EU suočena sa eksplozijom cena energije: Strah od socijalnih nemira, vraćaju se nuklearke i ugalj

Suočena sa eksplozijom cena eneregije i goriva, Evropska komisija dozvolila je samo privremeno odstupanje od neoliberalnog načela „tržište se samo organizuje“ pa će države članice EU moći finansijski da pomognu najugruženijim pojedincima i preduzećima.

Iako mnogi tumače stav Evropske komisije kao „otvaranje vrata“ za reformu evropskog tržišta energije, ona je zapravo samo „pomerila mali prst“, odgovarajući na zahteve država kojima preti socijalna kriza zbog skoka cena.

Prema ugovoru iz Lisabona, koji ima ulogu ustava EU, država ne može da se meša u ekonomiju i da interveniše na tržištu. Evropska komisija je zato samo indirektno dala saglasnost za odstupanje od svojih neoliberalnih načela: Konstatovala je da pravila EU o državnoj pomoći i o fiskalnim merama ne sprečavaju države članice Unije da pomognu pojedincima i preduzećima najteže pogođenim povećanim računima za gas i struju.

„Energetski čekovi“ u Francuskoj

Komisija je dala do znanja zemljama članicama EU mogu za pomoć da koriste novac koji će se uliti u državne budžete upravo zbog skoka cena energije.

Dvadeset zemalja EU, među kojima su Francuska, Španija, Grčka i Holandja, najavile su mere snižavanja PDV-a i pomoć najsiromašnijim domaćinstvima, kao i subvencije za preduzeća i blokiranje cena.

Francuska vlada poslaće “energetski ček“ od sto evra svim skromnijim domaćinstvima.

Francuski mediji komentarišu da predsednik Makron svakako nije zaboravio da je upravo poskupljenje goriva bilo povod za demonstracije „žutih prsluka“ - spontane socijalne proteste građana koji su od oktobra 2018. godine tokom više meseci blokirali zemlju.

Evropska komisija je podsetila i da se za godinu dana u državne budžete članica EU slilo ukupno 11 milijardi prihoda od ETS (Emissions Trading System) – tržišta na kome industrija kupuje prava na tone ugljendioksida, u skladu sa načelom „zagađivač plaća zagađivanje“.

Između ekologije i tehnologije

Francuska i Španija predlažu da se cene struje odrede na nivou EU i da Unija kupuje energiju zajednički za sve zemlje članice. Problem je što energiju ne kupuju zemlje članice, ni EU, već snabdevači koji zatim svoju robu prodaju kome hoće, odnosno onome ko plati više – na primer, kineskim klijentima.

Zemlje sa severa Evrope na čelu sa Holandijom i Nemačkom i dalje, međutim, zagovaraju neoliberalno načelo „tržišta koje se samo organizuje“, kako to propisuje Lisabonski ugovor.  

I jedni i drugi podržavaju Zeleni pakt EU čiji je cilj da do 2030. godine emisija ugljen dioksida bude smanjena za polovinu.

Borci za ekološku budućnost, koji su potpisali konvencije i podržali programe kakav je Zeleni plan EU – kao da su sada upali u zamku.

S jedne strane, ispostavlja se da je tehnologija potrebna za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora još u povoju i da će biti potrebno više decenija da bi mogla da zameni “prljavu” tehnologiju iz fosilnih izvora. 

S druge strane, kako i upozoravaju Francuska i Španija, javno mnenje prestaće da podržava energetsku tranziciju i prelaz na obnovljive izvore ukoliko zbog te tranzicije bude rasla cena energije. U tom kontekstu Francuska, kao vodeća nuklearna civilna sila u Evropi, vidi sada političku priliku da krene u kampanju promocije atomskih izvora energije.

Mininuklearke za spas?

Vidimo sada – bar u Francuskoj – da je propaganda nukelarne industrije godinama organizovala najavu apokalipse zbog zagrevanja i emitovanja ugljendioksida, da bi sada zagovornici nuklearki nastupili kao spasioci jer nuklearke ne emituju mnogo ugljen dioksida.

U ovoj kampanji nuklearke su predstavljene kao „nov“ i „čist“ izvor energije. Nov je – jer je reč o mini-nuklearnim reaktorima koji će se sklapati u fabrikama. Čist je – zato jer emituje veoma male količine ugljen dioksida. Pri tom, promoteri nuklearki, sa predsednikom Makronom na čelu, ne pominju nerešen problem odlaganja radioaktivnih otpadaka iz atomskih centrala koji će zračiti više miliona godina.

Na dnevnom redu sledećeg samita šefova država i vlada u Briselu 21. i 22. oktobra, naći će se zato i tema nuklearne energije. Bez sumnje, ponovo će se čuti različiti odgovori na pitanje ko je odgovoran za eksploziju cena energije. Da li Rusija koja koristi gas kao „političko oružje“? Da li Azija čiji je ekonomski oporavak posle pandemije bio brži nego što se očekivalo? Da li Evropa koja je liberalizovala tržište, pustivši ga da se „samo organizuje“? 

Izoštriće se još jednom i podela EU na Istok i Zapad. Istočne zemlje zastupaće stav da je potrebno da proklamovani ciljevi u borbi protiv klimatskih promena budu malo „skromniji”. U protivnom, tražiće povećanje subvencija za troškove koje imaju zbog prelaska sa uglja na obnovljive izvore energije.

Što se tiče uglja poskupljenje energije je bar razjasnilo stvari. Kraj ovog najvećeg zagađivača neće biti tako brz kako se najavljivalo.

Konzervativna vlada u Poljskoj koja 80 odsto struje dobija iz uglja, nema nameru da postane energetski zavisna od ruskog gasa. Velika Britanija, u kojoj veliki deo struje zavisi od gasa, ponovo je pokrenula termo-elektrane koje rade na ugalj. U Nemačkoj, koja je zabranila nuklearke, proizvodnja struje iz uglja prevazišla je u prvom tromesečju proizvodnju struje dobijene od vetra. Čak i u Francuskoj, zemlji sa najvećim brojem nuklearki u Evropi, potrošnja uglja je skočila i to uprkos činjenici da četiri poslednje centrale na ugalj treba da budu zatvorene 2024. godine.