Pozadina Makronovog zagovaranja „čiste energije“: Budućnost Francuske biće nuklearna

Šest meseci uoči parlamentarnih i pedsedničkih izbora, francuski predsednik Makron izričito se opredelio za razvoj nuklearnih izvora energije, iako zvanično zagovara evropski „zeleni plan“ očuvanja čovekove okoline i obnovljivih izvora.

Makron je istakao da nuklearna energija i ekologija nisu nespojive jer nuklearna industrija emituje male količine ugljendioksida.

Francuski predsednik prekjuče je precizirao da će se Francuska strateški orjentisati na male nuklearne reaktore SMR (Small Modular Reactor) koji će „manje zagađivati“. Izlažući investicioni plan „Francuska 2030“ vredan oko 30 milijardi evra kako bi se „Francuska obnovila i ponovo industrijalizovala“, Makron je ponovio da je nuklearna energija način da se razvija „čista“ industrija.

Najava investiranja milijardi evra

Francuska energetska industrija već više od pola veka počiva na nuklearkama. Najviše atomskih centrala i nuklearnih reaktora u Evropi ima upravo Francuska: 19 atomskih centrala u kojima je raspoređeno 56 reaktora.

Predsednik Makron je prekjuče i zvanično na predizborni sto stavio kartu nuklearne energije. To ne treba da čudi. Setimo da je 2017. godine, odmah posle pobede na predsedničkim izborima, Makron imenovao za premijera Eduara Filipa, čoveka koji je sedam godina bio direktor odelenja za informacije u atomskom francuskom gigantu “Areva”. Makron i Filip nikada pre toga nisu bili bliski saradnici, ni politički istomišljenici.  

Ovoga puta, u ime klimatskog otopljavanja i potrebe da Francuska bude energetski nezavisna, francuski predsednik najavljuje masovno investiranje milijardi evra u nukelarni sektor u okviru plana “Francuska 2030”.

Eksplozija cena gasa Makronu je dodatni argument za ovu pro-nuklearnu strategiju.

Političari i nuklearke

Francuska nuklearna industrija ima tehnologiju treće generacije (EPR) koja predstavlja vrlo osetljivu temu jer je, do sada, donela samo kolosalne gubitke. Jedna atomska centrala tog tipa takođe je već godinama gradilište jer niko – zbog brojnih tehničkih problema - neće da izda dozvolu za njeno puštanje u rad.

Pitanje energije na nuklearni pogon biće i jedno od ključnih u predizbornoj kampanji koja je sada počela. Već se prave ideološke distance.

Za nuklernu budućnost zalaže se liderka krajnje desnice i predsednička kandidatkinja Marin Lepen (Marine Le Pen). Ona je obećala da će, ukoliko bude izabrana, finansirati „reaktore sa brzim neutronima“ i da će odmah pokrenuti tri reaktora EPR - treće generacije. Kandidatkinja desnog centra Valeri Pekres (Valérie Pécresse) obećala je šest reaktora. Njen rival, takođe kandidat desnog centra, Ksavie Bertran (Xavier Bertrand) veliki je zagovornik EPR – reaktora i protivnik vetrenjača.

Protiv nuklearki su predsednički kandidat Zelenih Janik Žado (Yannick Jadot) nekadašnji evro-poslanik i bivši rukovodilac organizacije Grinpis. On se zalaže za postupno zatvaranje nukelarnih reaktora tokom narednih 20 godina, dok vođa krajnje levice Žan Lik Melanšon (Jean-Luc Mélenchon) ide još i dalje i traži da sve nukelarne centrale budu zatvorene do 2030. godine.

Erik Zemur, novinar i još nezavnični predsednički kandidat, koji se može smatrati desnicom na krajnjoj desnici - ide još dalje: on zagovara pokretanje programa za novih 10 novih reaktora EPR. Smatra „izrazito glupim“ zahtev da učešće nuklearnog izvora u proizvodnji električne energije u Francuskoj do 2035. godine bude smanjeno sa 75 odsto na 50 odsto.

Opasnosti od atomskih elektrana

Pojedinci i organizacije koji se protive nuklearnoj budućnosti Francuske, za razliku od Makrona, ističu da postoji realna opasnost od teških udesa u atomskim reaktorima. O mnogim incidentima se u javnosti malo govori  uprkos upozorenjima asocijacija građana i posledica koje incidenti mogu da imaju po zdravlje i čovekovu okolinu. 

Postavlja se i nerešeno pitanje uranijumskih otpadaka iz nuklearki. Gde god da se pohranjuju, ovi otpaci predstavljaće potencijalnu opasnost još hiljadama godina. Razlog tome je činjenica da je uranijum, kao i svi njegovi izotopi, nestabilan elemenat koji hemijski evoluira tokom više hiljada godina sve dok se ne stabilizuje i postane olovo. Tokom te evolucije svaka nova „generacija“ ima kraće vreme poluraspada od prethodne ali i emituje jače zračenje od prethodne.

Osim toga, protivnici atomske budućnosti odbijaju predsednikov argument po kome atom garantuje „energetsku nezavisnost” jer Francuska eksploatiše uranijum iz rudnika u Nigeru i u Kazahstanu.

Levica i Zeleni u Francuskoj zagovaraju sve popularniju teoriju smanjivanja potrošnje i obustavu ekonomskog rasta kako bi čovek i priroda mogli da opstanu. Istina, pitanje je da li bi i kako ova teorija mogla da uđe u primenu na dobrovoljnoj osnovi u državama zapadno-evropskog kruga gde je već više generacija visok životni standard.

Francuska nuklearna tehnologija – promašaj?

Makronovo prekjučerašnje insistiranje na malim nuklearnim reaktorima dolazi sa velikim zakašnjenjem jer su ovu tehnologiju uveliko razvile SAD, Kina i Rusija, a Francuska prve reaktore teško da može da proizvede pre 2040. – smatraju stručnjaci.

Razlozi strateškog izbora predsednika Makrona nisu toliko na ekološkoj koliko na finansijskoj strani. Naime, francuska tehnologija nukelarki treće generacije pokazala se kao promašaj i do sada je progutala milijarde evra.

Prva nuklearka sa EPR tehnologijom treba od iduće godine da počne da radi u Finskoj i to sa čitavom decenijom zakašnjenja. Francuska je zato morala da plati 450 miliona kaznenih kamata.

U samoj Francuskoj radovi na gradilištu EPR nuklearke u Flamavilu (Flammaville) kasne takođe deset godina, a cena je skočila sa 3,3 milijarde na 19,1 milijardi evra.

Gubici koje je doneo megalomanski program nuklearnih reaktora treće generacije zapravo su prisilile francusku administraciju da se na „skromniji način“, kako juče analizira pariski dnevnik Le Parisien, sada okrene malim nuklearnim reaktorima (Small Modular Reactor, ou SMR).

Prednosti tehnologije SMR su pre svega u malim dimenzijama ovih nuklearnih centrala: 25 metara širine i dužine. To omogućava da budu sklopljene odmah u fabrici, što znači da nisu potrebna gradilišta. Mini-nuklearke se zatim prevoze brodovima ili kamionima. Institut za radiološku zaštitu već je upozorio na opasnost od “low-cost iskušenja” uz upozorenje da inovacijama tek treba doći do rešenja koja bi garantovala sigurnost.

U SMR tehnologiju biće uložen deo od 30 milijardi iz programa ekonomske obnove „Francuska 2030“. Francusko objašnjenje da se Francuska pod Makronovom administracijom okreće nuklearnim izvorima energije zato što je to „čista tehnologija“, u najmanju ruku, deluje nategnuto. Tim pre što su cene obnovljivih izvora energije pale, a cene nuklearne – rastu, ako se uračunaju troškovi skladištenja i prevoza otpadaka i amortizacija.

Zato su Makronovi partijski kadrovi krenuli u predizbornu akciju da bi ojačali poziciju predsednika.

„Treba se boriti protiv predizborne demagogije. Jedino pravo pitanje je pitanje energetskog suvereniteta. Ako bismo prebrzo napustili nukelarne izvore bili bismo primorani da kupujemo gas i ugalj, a to bi nas dovelo u zavisnost od gospodina Putina“, izjavio je Stanislas Gerini (Stanislas Guerini), visoki kadar Makronove partije „Republika u hodu“.