SPREMAN USTAV KOSOVA
Pripremajući mehanizme za upostavljanje medjunarodne sudske kontrole na Kosovu, medjunarodna zajednica je još 2005. godine počela da postavlja osnove kako bi Priština dobila nezavisnu sudsku vlast
Član radne grupe za izradu ustava Kosova Arsim Bajrami izjavio je da je finalizovan predlog novog ustava. Bajrami je rekao da nema nijednog spornog pitanja, da je predlog ustava spreman za raspravu i naglasio da se "radi o ustavu koji ima konstitutivni karakter i predviđa stvaranje novih institucija kao što su Ustavni sud, Bezbednosno-informativna služba i druge. Kako je kazao, prema predlogu ustava će "Kosovo biti parlamentarna republika sa većim ovlašćenjima predsednika", preneli su prištinski elektronski mediji na albanskom jeziku.
Kako je u još u februaru najavio Marti Ahtisari u jednom intervjuu pariskom Mondu, posle nove rezolucije UN kojom bi se ukinula rezolucija 1244, treba da usledi "prelazni period od 4 meseca tokom kojeg bi bio sastavljen ustav" u kome su utvrdjena načela dogovorena sa Ahtisarijem, a zatim sledi nezavisnost koju prvo priznaju SAD. Scenario je očigledno okrnjen činjenicom da nova rezolucija ne može da bude donesena zbog protivljenja Rusije. EU i SAD zato, uz pomoć pravnika UN, pripremaju varijantu po kojoj bi se rezolucija UN 1244 protumačila tako da može da posluži kao pravna baza za mandat civilno-policijske misije EU na Kosovu. Ako ni to ne bude moguće ići će se na rešenje bez rezolucije jer ako je nema, "nije kraj sveta", kako je krajem novembra rekao Havijer Solana, visoki predstavnik za diplomatiju i bezbednost Evropske Unije.
Pripreme od pre dve godine
Iako ga ne smatra idealnim, Priština je ostala pri planu Martija Ahtisarija u dogovoru sa Briselom koji se zauzvrat izjasnio da će podržati "koordiniranu" nezavisnost. Kao što smo pisali, "koordinirana" nezavisnost zapravo je takodje "jednostrana" ali odložena za proleće, posle otpočinjanja misije EU, najverovatnije u februaru. Ne slučajno, Bajrami je potvrdio novinarima da je Ahtisarijev plan - baza novog ustava.
Malo je poznato da su pripreme za ustav Kosova počele još 2005. godine. Međunarodna zajednica počela je još tada sa pripremama za uspostavljanje međunarodnog suda i međunarodne sudske kontrole na Kosovu čime je zapravo postavljena osnova da pored nezavisne izvršne vlasti, Kosovo dobije i nezavisnu sudsku vlast.
Na januarskom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope britanski poslanik Toni Lojd podneo je izveštaj o zaštiti ljudskih prava na Kosovu u kome se predlaže ustanovljavanje međunarodnog suda za ljudska prava za Kosovo. U izveštaju je detaljno razradjen plan ustanovljavanja sudskog sistema međunarodne kontrole na Kosovu, uključujući i imenovanja sudija, čime se ono potpuno izuzima iz pravnog sistema Srbije.
Izričito je navedeno da se obaveze Srbije i Crne Gore (SCG), koje proističu iz činjenice da je ona potpisnica konvencije o ljudskim pravima, ne protežu na Kosovo. U izvještaju Tonija Lojda naglašava se da "Kosovo ne zavisi više od pravosudnog sistema SCG već njime upravlja UNMIK", što "proizilazi iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN". Dobro obavešteni diplomatski izvor izjavio je krajem decembra 2005. godine ovom izveštaču da je to u suprotnosti sa stavom SCG, zauzetim prilikom ratifikovanja evropske konvencije o ljudskim pravima, "da nema teritorijalne rezerve za Kosovo jer je ono deo Srbije po rezoluciji UN 1244".
Rezolucija se odnosila se na ukupnu teritoriju Kosova, uključujući tu i Kosovsku Mitrovicu gde Srbija ima svoje sudove koji funkcionišu. Vlasti UN na Kosovu u više navrata su u svojim dokumentima okvalifikovale te sudove u Mitrovici kao ilegalne.
Do državnosti preko ljudskih prava
Upitan za mišljenje o Lojdovom izveštaju dobro obavešteni diplomatski izvor ocenio je tada da je to "veoma ozbiljan i stručan tekst u pravnom pogledu" koji ide u prilog "realne zaštite ljudskih prava nealbanskog stanovništva". "Međunarodni sudski sistem na Kosovu o kome govori Lojdov izvještaj ima ozbiljne elemente međunarodne kontrole i elemente međunarodnog sudstva, ali se njime u isto vreme zaokružuje sistem državnosti na Kosovu", ocenio je isti sagovonik.
Demonstracije za nezavisnost Kosmeta u Pristini decembra 2007.
On je naglasio da je, formalno gledano, planom međunarodne sudske kontrole na Kosovu obuhvaćeno samo sudstvo za ljudska prava. "Bitno je znati da konvencija obuhvata širok spektar ljudskih prava tako da delikti iz krivičnog prava, kao recimo ubistvo, mogu da se podvedu pod kršenje ljudskog prava na život itd.", rekao je on, dodavši da "ustanovljavanje međunarodnog sistema sudske kontrole na Kosovu u kombinaciji sa politikom progresivnog prenosa vlasti na privremene institucije, znači da međunarodna zajednica, pored već postojeće nezavisne izvršne vlasti, priprema na Kosovu i ustanovljavanje nezavisne sudske vlasti".
Pošto sudstvo spada u sferu suvereniteta, plan iznesen u Lojdovom izveštaju početkom 2006. godine, bio je u kontradikciji sa izjavom tadašnjeg specijalnog predstavnika UN Sorena Jesena Petersena da se na privremene vlasti Kosova prenose sva ovlašćenja osim onih koja zadiru u sferu suvereniteta".
Toniju Lojdu je u sastavljanju ovog izveštaja pomogla Venecijanska komisija koja je podinstitucija Saveta Evrope zadužena da prati funkcionisanje pravnih institucija u zemljama članicama. U diplomatskim krugovima sasvim se izvesno zna da se Venecijanska komisija već neko vreme bavi tekstom ustava Kosova. O tome se za sada ćuti, kako u Srbiji tako i u evropskim institucijama, onako kako se ćutalo i početkom 2006 o suštinskom značenju izveštaja Tonija Lojda.
