SMRT PO SRBIJI SEJALI "TEHNIČKOM GREŠKOM" (5)
Tek posle velikog pritiska javnosti Amerikanci priznali da je municija punjena "prljavim" uranijumom, najopasnijim po ljude i okolinu.
Kad je došao na čelo Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi novi izveštaj o posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom tokom 1999. godine, Peka Haavisto je doveo još dva Finca, Henrika Slotea i Pasia Rinea.
"Bila je to zaista izvanredna ekipa koja je shvatila suštinu situacije u kojoj se našla, a koja može da se svede na sledeće: dok su oni želeli da objave istinu, NATO je hteo da je sakrije. Kad god su pokušali nešto da istraže, našli su se na meti NATO-a. UNEP je dakle bio pod vojnim pritiscima. Haavisto i njegovi saradnici razmišljali su na sledeći način: 'Ukoliko pokušamo da uradimo posao kako treba, bićemo smenjeni i istraživanje će biti zaustavljeno. Bolje je onda da uradimo nešto, da otkrijemo bar deo istine'",objašnjava Parsons.
Zahvaljujući takvom načinu rada Haavistove ekipe, upravo je Balkanska radna grupa u okviru UNEP-a bila ta koja je 16. februara 2001. uzbunila svetsku javnost objavivši da je na Kosovo bačen "prljavi" uranijum. Tada je saopšteno da je analiza 340 uzoraka tla, vode itd. pokazala prisustvo transuranijumskih elemenata kao U-236 i tragove plutonijuma i fisionog procesa. Prisustvo plutonijuma potvrdile su dve laboratorije - Švedski institut za radiološku zaštitu i Švajcarska laboratorija AC-Speiz.
Poznavaocima problematike bilo je jasno šta znače ovi nalazi. Prisustvo transuranijumskih elemenata koji ne postoje u prirodi bili su znak da je na Kosovo bačen uranijum koji je već korišćen u reaktoru - nuklearni otpad, a ne obogaćeni prirodni uranijum kao što je to zvanično predstavljano. Uranijum 236 potiče iz nuklearnog otpada iz atomske centrale i dobija se ponovnim procesuiranjem. Amerikanci su kasnije, ne poričući ove nalaze, objasnili da je posredi tehnička greška. Po tom objašnjenju došlo je do kontaminacije centrifuga u kojima je obrađivan osiromašeni uranijum zato što je u istim centrifugama pre toga bio obrađivan materijal koji je već prethodno bio u nuklearnom reaktoru i na taj način bio izložen fisionom procesu. Taj materijal je u centrifugi ostavio tragove plutonijuma, uranijuma 236 i fisionog procesa. Tim tragovima u istim centrifugama kontaminiran je osiromašeni uranijum. Ukratko: tehnička greška. Nalaženje tragova plutonijuma, veoma opasnog za ljudsko zdravlje čak i u minimalnim količinama, izazvalo je veliki publicitet i strah u svetskoj javnosti - naročito u zemljama koje su na Kosovu imale svoje vojnike. Objavljivanje ovih činjenica početkom 2001. godine poklopilo se s vestima o "balkanskom sindromu" od koga su se teško oboleli i umirali vojnici koji su boravili u misijama u Bosni i na Kosovu.
Ne mogavši da porekne prisustvo visokotoksičnog plutonijuma, Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, pokušao je da umiri javnost dobivši naučno "pokriće" za svoje tvrdnje od švajcarske laboratorije AC -Speitz.
"Prema oceni švajcarske laboratorije AC-Speiz ovi najnoviji nalazi o sastavu osiromašenog uranijuma predstavljaju nebitne promene kad je reč o proceni radiološke situacije i ne treba da budu razlog za uzbunjivanje", napisao je Topfer u zvaničnom saopštenju UNEP-a od 16. februara 2000. godine.
Švajcarci radili za NATO
Naš sagovornik Robert Parsons ne veruje u naučnu zasnovanost izjava Klausa Topfera o tome da količine uranijuma pronađene u tlu nisu za uzbunjivanje. On se pri tom pozivao na nalaze švajcarske laboratorije. "Laboratorija AC Spiez radi zajedno s NATO-om kao što je Švajcarska zemlja koja, uprkos neutralnosti, radi ruku pod ruku sa NATO u okviru Partnerstva za mir i čini sve kako bi zadovoljila interese SAD", tvrdi Robert Parsons.
Trudnicama zabranjeno na Kosovo
"Ne čekajući zvanični izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Visoki komesarijat za izbeglice (UNHCR) izdao je 2000. godine interna uputstva za svoje osoblje u kojima se navodi da trudnice ne smeju da budu poslate u misiju na Kosovo", kaže Robert Parsons. On navodi izjavu Frederika Bartona, pomoćnika visokog komesara za izbeglice, koji kaže da su nastojanja UNHCR da obavesti stanovništvo Kosova o opasnosti zbog upotrebe oružja naišla na otpor kako "albanskih političkih šefova, tako i administracije NATO-a i Unmika".
