SLOVENAČKI PLAN ZA PRIZNAVANJE NEZAVISNOSTI KOSOVA

Lideri zemalja članica Evropske unije okupili su se u četvrtak na kratkoj, dvočasovnoj ceremoniji potpisivanja novog Lisabonskog sporazuma, u nadi da on neće doživeti sudbinu evropskog ustava pre dve godine. Međutim, danas u Briselu počinje radni, teži deo skupa - a među ključnim tačkama dnevnog reda jeste pronalaženje zajedničke pozicije po pitanju moguće nezavisnosti Kosova.

Ceremonija potpisivanja Lisabonskog sporazuma u manastiru Jeronimos u Lisabonu (FoNet)

Pošto su pregovori Beograda i Prištine propali, svi očekuju da će ubrzo posle novogodišnjih praznika albanska većina na Kosovu proglasiti nezavisnost. Međutim, neke zemlje u Evropi, kao što su Kipar, Slovačka, Grčka i Rumunija, već su izrazile rezervisanost po pitanju priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti. Slovenija pak možda ima plan da se izađe iz ćorsokaka.

Slovenija, koja je 1. januara 2008. godine po principu rotacije preuzeti predsedavanje EU, možda ima plan koji će pomoći Kosovu na putu ka nezavisnosti. Prema pisanju lista International Herald Tribune, međunarodna zajednica bi nezavisno Kosovo priznavala u fazama, pri čemu bi vodeće članice EU - Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačke - to učinile prve u roku od 48 sati.

Zatim bi nezavisno Kosovo priznale SAD, a sledile bi Švajcarska, Island i Norveška. Plan predviđa da bi u sledećoj grupi bile zemlje iz okruženja Kosova, uključujući Tursku, Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, Hrvatsku i samu Sloveniju. Konačno bi na scenu stupile zemlje članice Organizacije islamske konferencije (ima ih 56) i stavile "svoj pečat" na deklaraciju o nezavisnosti.

Cilj ovog plana, što su jasno istakli zvaničnici EU, jeste da se u potpunosti isključi mogućnost izbijanja daljih sukoba na Balkanu i održi evropska kohezija. EU je ponudila precizan plan čije bi sprovođenje započelo verovatno odmah posle drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji početkom februara. Bilo koji pokušaj da se "nametne" nezavisnost Kosova pre oba kruga izbora (20. januar i 3. februar) bi pomogao samo nacionalistima u Srbiji.

Pošto se Srbija i dalje protivi nezavisnosti Kosova, a Rusija čvrsto stoji iza Beograda, u Evropskoj uniji se boje mogućnosti izbijanja nasilja u regionu. Pored toga, EU planira da preuzme administraciju na Kosovu od Ujedinjenih nacija, s tim što taj plan moraju da odobre sve članice Unije.

Portparolka slovenačke ambasade u Briselu odbila je da potvrdi nagoveštene detalje plana, koje je objavio IHT. Ona je juče rekla da slovenačka vlada razmatra "različite opcije da bi utvrdila koje su realno ostvarljive".

Oli Ren, komesar za proširenje EU

Juče je i komesar za proširenje EU Oli Ren za finski dnevnik Uutispaiva Demari rekao da pitanje nezavisnosti Kosova neće biti rešeno do kraja zime ili početka proleća. Analitičari spekulišu da Ren ne želi da inicira diskusiju do predsedničkih izbora u Srbiji, jer će u kampanji i oko nje glavna tema biti budući status Kosova. Srbija Kosovo smatra srcem nacije, uprkos činjenici da preko 90 procenata populacije čine etnički Albanci. Osam godina posle vojne kampanje NATO pakta, povlačenja srpskih vojnih i policijskih snaga sa Kosova i Metohije, ulaska KFOR-a i administracije UN, stalnog pritiska na Srbe i druge nealbance, na Kosovu živi još samo još oko 100.000 Srba.

Pre desetak dana i zvanično su završeni četvoromesečni pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije, pod patronatom međunarodne posredničke "trojke". Iako Rusija insistira na nastavku razgovora, većina evropskih država, SAD i muslimanske zemlje su se složile da Beograd i Priština nisu ni blizu sporazuma. Pre dva dana Savet bezbednosti UN je i zvanično odbio zahtev Rusije za nastavkom pregovora.