Francuska u strahu od novog talasa migranata: Treba li zaštiti avganistanske izbeglice od talibana ili Francuze od izbeglica?
“Treba da predvidimo i buduće imigracione talase i zaštitimo se od njih”, rekao je predsednik Makron, na što ga je Edvard Snouden preimenovao u “Emanuel Lepen”
(foto, Desetine ljudi okupljeno je ispred ulaza u francusku ambasadu u Kabulu, čekajući vizu ili evakuaciju. 17. avgusta 2021. "Za sada je sve neizvesno" o evakuaciji izbeglica iz francuske ambasade, procenjuje RFI)
Francuski predsednik Emanuel Makron opredelio se za “real politiku” kada je reč o budućem prihvatu izbeglica iz Avganistana. Govoreći o situaciji u ovoj zemlji, on je najavio slanje vojnih aviona i odrede specijalaca sa ciljem da se iz Kabula evakuišu francuski državljani i Avganistanci koji su im pomagali kao “prevodioci, šoferi, kuvari itd.” On je potvrdio da je 800 ljudi već prebačeno u Francusku, a u utorak je iz Kabula izvučeno 46 osoba.
Predsednik Makron je rekao da će Francuska učiniti sve što može da zaštiti Avganistance „koji su branili ljudska prava, da zaštiti novinare, umetnike… sve one koji su branili vrednosti koje i mi branimo u svetu“. Posle ovoga francuski predsednik, međutim, nije ostavio mesta iluzijama: “Treba da predvidimo i buduće imigracione talase i zaštitimo se od njih”, rekao je on.
Edvard Snouden, najčuveniji američki “zviždač” koji živi u Rusiji, preimenovao ga je zato na tviteru u “Emanuel Lepen”.
Avganistanske izbeglice na trgu Villemin u Parizu, 9. jula 2021.
Slika nemoći Zapada?
Pre nego što je francuskoj javnosti izložio svoje stavove, Makron je razgovarao sa nemačkom kancelarkom i britanskim premijerom kako bi definisali zajednički stav.
Mediji su preneli ocenu nemačke kancelarke da se u Avganistanu sve nije dešavalo kako su zapadne saveznice predvidele kao i da američko povlačene ima „unutrašnje razloge“.
Sliku o nemoći Zapada upotpunila je EU grotesknim saopštenjem u kome je talibanima zapretila medjunarodnom izolacijom „ukoliko na nasilan način uđu u Kabul“.
Uoči izbora idućeg proleća, francuski predsednik Makron našao se pred dilemom: da li da u odnosu na novi talas migranata i izbeglica sada preuzme ulogu zaštitnika nacije ili da tu ulogu prepusti krajnjoj desnici i konzervativcima. Treba li zaštiti avganistanske izbeglice od talibana ili Francuze od izbeglica? Makron se odlučio za stav da je zaštita je pre svega potrebna Francuzima.
Posle upečatljivih slika sa aerodrome u Kabulu, više „zelenih“ gradonačelnika (Lion, Strazbur, Tur, Bezanson) oglasilo se porukom da su spremni da ispune „humanu dužnost koju ima Francuska“.
„To je humanitarno pravo u Makronovoj verziji“, poručju poslanici sa levice iz parlamentarne grupe Nepokorena Francuska.
Evropska poslanica iz Francuske Manon Obri (levica) smatra da Francuzi nisu ti kojima treba zaštita:
„Šta ste rekli, izvinjavam se? Jedini kojima je u ovoj situaciji potrebna zaštita su Avganistanci koji beže od rata, proganjanja i užasa.“
U samoj Makronovoj partiji jedna struja se suprotstavila predsednikovoj politici prema migrantima iz Avganistana:
„Ljudi i žene su pokušali da pobegnu iz zemlje zakačivši se za avione koji su poletali. Njih treba prve zaštiti“, napisao je jedan od poslanika sa levice (Nepokorena Francuska).
Francuski službenici na aerodromu u Kabulu organizuju evakuaciju, 17. avgusta 2021.
Francuski predsednik između izbeglica i izbora
Makronovo okruženje ocenjuje da je polemika „nepravedna“, da država danonoćno čini napore da evakušiše Avganistance koji su u opasnosti. Oni tvrde da predsednik republike govori istinu kada je reč o ilegalnoj imigraciji.
„Nećemo da zabijamo glavu u pesak“, preneo je dnevnik Le Monde reči jednog predsednikovog savetnika. On je predvideo da će posle sadašnje prve akcije hitnog delovanja uslediti druga faza u toku koje će se veliki talas imigranata uputiti ka Evropi.
„Kako ćemo se boriti protiv trgovine (ljudima)? Ta trgovina postoji. Zašto ne bismo rekli istinu? Čemu služi pravo na azil? Treba predvideti stvari i pripremiti se. Što bolje predvidite, bolje ćete organizovati primenu prava na azil“, objasnio je predsednikov savetnik.
Ovaj stav je u skladu sa analizom kancelarke Merkel koja je upozorila da „ne treba da se ponovi greška počinjena u prošlosti kada nismo dali dovoljno sredstava Visokom komesarijatu za izbeglice OUN i tako smo dopustili da ljudi napuste Jordan i Liban i upute se u Evropu 2015. godine“.
Uočljivo je da situacija u Avganistanu podstiče predsednika Makrona da se pomeri više udesno u borbi za glasače na predstojećim izborima.
Uz to neophodno je da istovremeno izađe u susret i horizontu očekivanja glasača sa levim političkim senzibilitetom. Francuski predsednik Makron zato je nastojao da zauzme odstojanje u odnosu na američki pristup situaciji u Avganistanu. On je podsetio da su francuske trupe bile poslate u Avganistan pod administracijom Žaka Širaka, da bi bile potpuno povučene već 2014. godine, posle odluke tadašnjeg predsednika, socijaliste Fransoa Olanda.
„Naše vojne intervencije nemaju za cilj da budu zamena za suverenitet naroda, niti da nametnu demokratiju spolja, već da brane međunarodnu stabilnost i našu bezbednost“, rekao je Makron.
