Slovenija počela predsedavanje EU: Janša obećao „perspektivu“ za Zapadni Balkan i setio se Jugoslavije

Predstavljajući u Evropskom parlamentu u Strazburu prioritete evropskog šestomesečnog predsedavanja Evropskom unijom, premijer Slovenije Janez Janša rekao je da, između ostalog, namerava da se usredsredi na saradnju EU sa zemljama Zapadnog Balkana.

EU i NATO ili - neko drugi?

„Naša je ambicija da oživimo evropsku perspektivu za zemlje Zapadnog Balkana. To je obećanje dato na samitu u Solunu 2003. godine“, rekao je Janša, obraćajući se evropskim poslanicima koji ove nedelje plenarno zasedaju u Strazburu. On je ocenio da će na taj način Evropska unija pokazati da je „strateški igrač“.

Janša je naglasio da evropska perspektiva treba građanima da bude očigledna i opipljiva kako bi oni podržali reforme.

„Ukoliko ne učinimo korak napred na Zapadnom Balkanu – učiniće to neko drugi, neko ko ima i drugačije interese i drugačije vrednosti“, poručio je Janša, aludirajući na prisustvo Rusije, Kine i Turske u regionu.

Kao ostale glavne prioritete slovenačkog predsedavanja Janša je naveo borbu protiv epidemije korona virusa, reforme u oblasti digitalne ekonomije, u oblasti ekologije i u oblasti koja se u terminologiji EU naziva „evropski način života“. U prioritete slovenačkog predsedavanja spada i „dobra saradnja sa NATO paktom“.

Kritika zbog odnosa prema „vrednostima EU“

U toku rasprave brojni evropski poslanici, uglavnom sa levice i iz redova Zelenih, oštro su kritikovali Janšu zbog toga što Slovenija još nije imenovala svog predstavnika u evropskom tužilaštvu, kao i zbog toga što – kako su naveli – on ne poštuje ni slobodu medija, ni nezavisnost pravosuđa.

Većina kritički raspoloženih poslanika naglašavala je u optužujućem tonu da je Janša politički prijatelj mađarskog premijera Orbana.  

Janšu su izrazito podržali poslanici sa krajnje desnice i u nešto umerenijem tonu – poslanici sa desnog centra – Evropske narodne partije (EPP), najveće grupe u Evropskom parlamentu.

„Gospodine Janša, Evropski parlament izrazio je duboku zabrinutost zbog vašeg odnosa prema vrednostima EU. Nema nesporazuma: vaši napadi na novinare i slobodu medija, vaši pritisci na pravosuđe i vaše mešanje u imenovanje tužilaca – nepodnošljivi su“, rekla je holandska poslanica Sophie in 't Veld iz centrističke poslaničke grupe Renew Europe.

„Svetla prošlost i svetla budućnost“

Janša je juče došao u Evropski parlament u Strazburu znajući da ga čeka baražna vatra poslanika.

Slovenački premijer - nazvan „Gospodin Twito” zbog svojih uvredljivih poruka na mreži tviter upućenih novinarima -  juče je u Evropskom parlamentu pokušao da spusti temperaturu, izbegavajući upuštanje u direktnu polemiku.

Zanimljivo je da je svoje obraćanje evroposlanicima Janša završio evocirajući prošlost u kojoj je u Evropskom parlamentu dočekivan burnim aplauzima kao borac za slobodu i demokratiju, a ne kao totalitarni otpadnik i Orbanov dvojnik.

“Pre 30 godina Slovenija se još uvek borila za slobodu i demokratiju /…/ Mnogi tada nisu shvatili šta se dešava. Nedelju dana pre deklaracije o nezavisnosti Slovenije, EU je dala 800 miliona ekija kako bi Jugoslavija ostala ujedinjena. Slovenija je bila protiv toga jer smo znali da Jugoslavija ne može da opstane kao demokratija”, rekao je Janša.

Dodao je da u Evropskoj uniji Slovenija ima „svetlu budućnost“ i da je zbog toga “veoma zahvalna”. Naglasio je da je Slovenija danas “peta na svetu na listi bezbednih zemalja”, njen privredni rast među najvećima u svetu…

Antijugoslovenstvo više nije u modi

Na optužbe evropskih poslanika da on gazi načela pravne države, da imenuje svoje ljude na čelo policije, da vrši pritisak na medije, Janša je u zaključnoj reči odgovorio:

“Mi smo ušli u EU da bismo sarađivali, a ne da bismo bili podeljeni. Živeli smo u jednoj federaciji koja je bila socijalistička. Nije bilo demokratije, ni poštovanja ljudskih prava. Ta je zemlja postojala sve dok nacije nisu počele da budu klasifikovane kao pro-jugoslovenske i anti-jugoslovenske“, rekao je Janša i dodao da ne želi da se slično  desi i sa EU.

„Postoje zajedničke vrednosti koje su upisane u Lisabonski ugovor. Ključni je značaj pravne države, nezavisno pravosuđe i mediji. Ja sam poslednji novinar koji je bio zatvoren u  Sloveniji. Danas u njoj nema represije prema medijima i novinarima“, zaključio je slovenački premijer, ostavljajući utisak da nije shvatio da kritikovanje odavno pokojne Jugoslavije više ne donosi političke poene u Evropi niti popravlja politički imidž.

Do sada neviđeni bojkot

Reputacija Janeza Janše do te mere je loša da je pariski dnevnik Figaro izvestio da je slovenačko predsedavanje „otrovan poklon“ za Francusku koja će od nje preuzeti mesto predsedavajuće zemlje EU u januaru iduće godine. Francuski predsednik Makron biće tada u punoj kampanji za predsedničke izbore i mnogo bi mu značile pobede i rezultati na evropskom planu.

„Ti rezultati biće mogući samo ako ekipe slovenačkog predsedavanja budu dovoljno napredovale“, piše Le Figaro.

U kakvom je polemičkom kontekstu počelo slovenačko predsedavanje najbolje govori sledeća epizoda: zbog prisustva Janeza Janše prošlog četvrtka, potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans odbio je da se fotografiše sa članovima Evropske komisije, kako je to inače običaj na početku predsedavanja jedne zemlje. Učinio je to znak neslaganja sa Janšinom politikom pritiska na sudije i medije u Sloveniji.

„Do sada neviđeno“, komentarišu ovdašnji mediji.