Posle susreta Bajden – Putin: SAD žele da spreče „zagrljaj“ Rusije i Kine

Američki predsednik Bajden i ruski predsednik Putin rukovali su se sa konvencionalnim osmehom ispred vile La Grange (u prevodu: ambar), a zatim su se za njima zatvorila vrata iza kojih su razgovarali tačno 204 minuta – kako je sa švajcarskom preciznošći izračunao ženevski dnevnik Le Temps.

Većina zapadnih analitičara ocenjuje da glavni napredak samita Bajden – Putin predstavlja saglasnost i izražena volja da je potrebno otpočeti razmenu informacija i konsultacija na planu sajber – bezbednosti i ograničavanju nukelarnog oružja.

Vladimir Putin istakao je na konferenciji za štampu da obe strane nose “posebno (veliku) odgovornost” na planu ograničavanja nukelarnog naoružavanja. Vladimir Putin je početkom februara pozdravio odluku Džoa Bajdena da produži važenje ugovora New Start. Sada predstoji pitanje militarizacije kosmosa.

Rezimirajući ovaj susret na vrhu, pariski Le Monde izveštava „Vašington usredsređen na Kinu: Smanivanje mogućnosti da Rusija ometa američke interese u odnosu sa Kinom – dovoljan je razlog za (ovaj) samit“, ocenjuje francuski dnevnik.

Geneva, Switzerland, June 16, 2021 – Američki predsednik Džo Bajden i ruski Predsednik Vladimir Putin u vili La Grange

Odvojeni nastupi pred novinarima – prvo Putin

List podseća da je ovaj sastanak na vrhu bio planiran na sasvim susprotan način od sastanka Tramp – Putin u Helsinkiju 2018. Godine. Tada su se dva državnika našla „licem u lice“, bez savetnika. Zatim su održali zajedničku konferenciju za štampu koja se pretvorila u američki diplomatski debakl jer je Tramp ostavio utisak da drži stranu Rusima, opovrgavajući navode svojih sopstvenih obaveštajnih službi o uplitanju Moskve u američke izbore.

Ovoga puta američki i ruski predsednik držali su odvojene konferencije za novinare. Prvu je održao predsednik Putin u opuštenom stilu, “dobro raspoložen”, vodeći je sâm i dajući reč kako ruskim tako i američkim i drugim zapadnim novinarima.

Sve ovo “u veoma dobrom raspoloženju”, kako su – skoro bez izuzetka - naglašavali izveštači sa lica mesta.

Putin je odgovarao i na krajnje neprijatna pitanja kao, na primer: “Da li zatvarate svoje političke protivnike zato što se plašite lojalne borbe?” O zatvorenom ruskom opozicionaru Navaljnom rekao je da “ne poštuje zakon” i da je “uradio je sve da bude uhapšen”.

Na pitanje o ubijanju političkih prtovnika u Rusiji i o ljudskim pravima na kojima Bajden naročito insistira, Putin je podsetio SAD i Zapad na aferu o tajnim zatvorima i letovima CIA([1]). Postavio je pitanje odgovornosti SAD u Iraku i Avganistanu.

Putinova konferencija dobila je čak donekle, na tipično ruski način, nadrealan prizvuk jer je on u jednom trenutku nadahnuto citirao Tolstoja: “U životu sreća ne postoji, postoji samo njen privid – volite ga i negujte” (približan prevod frncuske verzije).

„Svako je branio interese svoje zemlje na realistički način“, preneo je Putin novinarima, ocenjujući da je samit održan u „konstruktivnoj atmosferi“ i nagoveštavajući mogućnost uspostavljanja poverenja. Putin je rekao da je predsednik Bajden “uravnotežen, konstruktivan i iskusan” i čak je naglasio njegove visoke “moralne kvalitete”.

Pored saradnje na planu sajber-bezbednosti i nuklearnog naoružanja, Putin je predložio da pomogne u Avganistanu i oko pitanja Irana.

Francuski analitičari naglašavaju da je primetno da “Rusija želi da bude uzeta za ozbiljno i kao jednaka američkom partneru” (Le Figaro) ali da Moskvu više “izgleda više privlači da je se drugi plaše nego d aje poštuju” (Le Monde).

Susret dva predsednika u Ženevi u sredu

Bajdenov „dobar utisak“

Sa američke strane sve je bilo precizno odmereno. Bajden je mogao da čuje prvo šta je Putin rekao za medije.

Bajden se obratio novinarima u romantičnom ambijentu u parku vile La Grange dok se iza njega pod suncem presijavalo lemansko jezero.

„Imam dobar utisak posle sastanka“, rekao je američki predsednik, konstatujući da „ništa ne može da zameni lični susret ´licem u lice´“. Njegov cilj za vreme sastanka  - kako je rekao - bio je da se definišu pitanja po kojima bi bila moguća saradnja sa Putinom. Takođe su otvorena i osetljiva pitanja u vezi sa oblastima u kojima SAD ne bi prihvatile rusku agersiju i odgovorile bi na napade.

„Objasnio sam mu (Putinu) da izvesne infrastrukture treba da ostanu nedodirljive, bilo za sajber-sredstva ili za neka druga, i dao sam mu listu 16 specifičnih elemenata od energetskog sektora do našeg sistema distribucije vode“, rekao je Bajden i, između ostalog, zaključio: „Nije vreme za grljenje, ali Putin ne želi hladni rat“.

Rukovanje dva predsednika: ocena je da je susret  bio "dobar" i "konstruktivan"

Zapadno i rusko tumačenje

Američki dnevnik Politico preneo je da je predsednik Bajden „pokušao da ubedi Putina da je u interesu Rusije da se dobro ponaša prema SAD“. List ocenjuje da je Bajden čak ostavio utisak da „čini uslugu ruskom lideru, dajući mu dobre savete“ i precizira da ti saveti mogu, takođe, da budu shvaćeni kao polu-otvorene pretnje.

Iako je Džo Bajden pozdravio „pozitivnu atlmosferu“ susreta sa Putinom i rekao da nije bilo „nepijateljskog tona“. New York Times ocenjuje da je jasno da dve zemlje ostaju duboko podeljene i da je napetost i dalje očigledna.

List dodaje da se ruski predsednik postupio na uobičajeni način kada mu je postavljeno pitanje o ljudskim pravima i Navaljnom, pominjući pokret Black Live Matter i nasilan ulazak u Kapitol.

Poput mnogih evropskih medija i američki dnevnik Washington Post poredi samit u ženevi sa sastankom Tramp-Putin 2018. u Helsinkiju. List zaključuje da je razlika bila očigledna i da je Putin izgledao manje „trijumfalano“ u sredu u Ženevi.

Zauzvrat, preko ruske državne televizije na engleskom jeziku Russia Today moglo se čuti da se Džo Bajden poziva na priče koje ne važe van granica SAD. RT naglašava da je Bajdenova konferencija za štampu bila duplo kraća od Putinove i da je Bajden izgubio nerve posle pitanja jedne novinarke.

“Šta radite po ceo dan, dođavola …”, rekao je iznerviran Bajden, čuvši pitanje novinarke CNN o “konstruktivnom” tonu sastanka i vrativši se ka novinarima da detaljnije objasni šta je hteo da kaže.  

Može se zamisliti koliko bi pažnje zapadni mediji posvetili ovoj epizodi da je novinarku CNN na isti način verbalno „počastio“ Putin umesto Bajdena.

Meri Čivielo koju BBC predstavlja kao svetskog eksperta za tumačenje "govora tela"

Anegdote i kinesko pitanje

Dan posle samita britanski BBC je čak preneo analizu Meri Čivielo (Mary Civiello), stručnjaka za „jezik“ pokreta tela i mimike dvojice lidera. Ona je objasnila da je Džo Bajden napravio prvi pokret pružajući ruku Vladimiru Putinu tako da je ruski predsednik išao ka američkom.

„Sa stanovišta dinamike moći, oni su jednaki“, ocenila je Čivielo.

Možemo očekivati da će u budućnosti biti ozbiljnijih analiza sastanka u Ženevi. One bi trebalo da pokažu da li je ovaj američko-ruski sastanak na vrhu omogućio da se otvori prostor za delotvorniji američko-ruski dijalog koji bi podstakao Rusiju da se ne baci u naručje Kini i ne uđe sa njom u savezništvo koje bi predstavljalo pretnju američkim interesima.

Putin jeste odlično raspoložen citirao Tolstoja, Bajden jeste novinarku CNN oterao dođavola ali to su, naravno, samo anegdote. Sastanak u Ženevi je značajan kao potvrda ključnog pitanja za današnji svet koje, istina, niko izrčito nije izgovorio: Na čijoj će strani biti Rusija u konfliktu SAD sa Kinom u kome nikome neće biti dozvoljena neutralnost?  

[1]Aferu je otkrio i osudio Savet Evrope 2007. godine na osnovu izveštaja švajcarskog senatora Dika Martija – uz saučešće evropskih članica NATO-a CIA je bez naloga za hapšenje, bez optužnice I advokata kidnapovala po celom svetu osumnjičene za islmaski terorizam i ilegalno ih transportovala u ilegalne zatvore medju kojima i Gvantanamo na Kubi kao i zatvore u Poljskoj i Rumuniji, dok su zapadne demokratije dozvoljavale prelet svoje teritorije. Predsednik Buš je zatim priznao da je sve ovo istina. Iako je na početku svog mandata potpisao zatvaranje bespravnog zatvora u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo, predsednik Obama je morao da odustane. Zatvor još uvek postoji, a predsednik Bajden je najavio da namerava da ga zatvori.