RUSKI VETO NA ŠIRENJE NATO?
Pariski Mond i briselski EU obzerver o ruskim uslovima za Kosovo i podelama među evropskim zemljama
U zamenu za pristanak na “neki oblik nezavisnosti Kosova” Moskva bi mogla da zatraži privremeno uspostavljanje moratorijuma na proširenje NATO pakta. U toku tog perioda ona bi želela da ispregovara “istinsko približavanje” Rusije sa Atlantskom alijansom i dobije pravo da stavlja veto na odluke NATO koje je se nje direktno tiču – piše ovih dana pariski dnevnik L Mond.
Po istom ruskom izvoru L Monda, u slučaju da njeni uslovi budu prihvaćeni, Moskva bi pristala na “izvesnu formu nezavisnosti” Kosova uz brzu integraciju Srbije u NATO i Evropsku Uniju. Ovo, po njemu, nije protivurečno protivljenju Rusije daljem proširenju NATO-a jer bi takav NATO, iz ugla Moskve, bio sasvim drugačiji od sadašnjeg. Cilj je Rusije da blokira proširenje NATO naročito na zemlje koje su nekada pripadale Sovjetskom Savezu. To znači da prilikom narednog proširenja na samitu u Bukureštu 2008. godine ne bi bilo novih učlanjivanja u Atlantsku alijansu.
Ideje koje još nisu na stolu
Mond citira ruski izvor koji kaže da "stvarno približavanje u ovom slučaju znači da bi saradnja Rusija – Atlantska alijansa bila daleko naprednija nego što je to sada slučaj u okviru rada tela osnovanog 1999. godine pod imenom Savet Rusija – NATO koji nije odgovorio na očekivanja Moskve. Pravo na veto koji Rusija želi da dobije u okviru Alijanse odnosilo bi se na sve odluke koje se nje direktno tiču kao i zemalja koje je Jeljicin svojevremeno nazivao “blisko inostranstvo” (bivše članice SSSR-a i Varšavskog ugovora). Zauzvrat Rusija bi preuzela obavezu da pomogne oko rešavanja "zamrznutih" sukoba u Transnjistriji u Moldaviji, Abhaziji i Osetiji na jugu Gruzije i to na bazi načela poštovanja teritorijalnog integriteta država. Ruski izvor smatra da bi na ovaj način bila uspostavljena “klima poverenja” i strateško partnerstvo sa Evropskom Unijom koje blokira “loše raspoloženje” Poljske.
“Ove ideje još nisu na pregovaračkom stolu. Ili će ostati u stadijumu probnog balona ili će ih Putin najaviti prilikom sledeće partije šaha”, zaključuje komentator L Monda.
Mond u istom tekstu konstatuje da je ruski stav o nezavisnosti Kosova postao tvrđi poslednjih meseci i zaključuje da “slovensko i pravoslavno” bratstvo sa Srbima i poštovanje načela teritorijalnog integriteta država nisu dovoljna objašnjenja za ovu promenu. “Želja Rusije da se suprotstavi SAD i da unese razdor među Evropljane koji se ne slažu oko nezavisnosti Kosova – predstavlja uverljivije objašnjenje”, zaklučuje analitičar L Monda.
Brisel pritiska Karlu del Ponte
Evropska Unija iza kulisa vrši pritisak na Karlu del Ponte da ublaži svoj najverovatnije negativni izveštaj o saradnji Srbije sa Haškim sudom, a Priština će početkom iduće godine proglasiti nezavisnost Kosova bez rezolucije Saveta bezbednosti UN – tvrdi Kris Paten, bivši evropski komesar za spoljne poslove EU.
U tekstu, objavljenom na internet prezentaciji lista “EU obzerver”, Paten konstatuje da EU nije jedinstvena u pogledu strategije za koju se treba opredeliti kada je reč o Srbiji i njenoj integraciji u Evropsku Uniju. “Neki čak smatraju da bi trebalo ubrzati dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU uprkos tome što Srbija i dalje ne ispunjava jedan od ključnih kriterijuma za prijem kako bi potpisala ugovor o stabilizaciji i pridruživanju – a to je hapšenje optuženih za ratne zločine, pre svega gospodina Mladića”, kaže Paten.
Protiv "popuštanja" Srbiji
Kritikujući indirektno italijanskog premijera Prodija koji je predlagao da Srbija bude primljena u EU ubrzanim ritmom, Paten konstatuje da nezvanično mnogi obašnjavaju kako je Kosovo razlog zbog kojeg treba ublažiti kriterijume za prijem Srbije u EU. “EU je duboko podeljena oko skore nezavisnosti Kosova koja će verovatno biti proglašena u Prištini bez rezolucije UN početkom 2008 godine”, kaže Paten.
On dodaje da se neke zemlje kao Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija suprotostavljaju tome da EU zameni UN na Kosovu bez mandata koji bi joj dala rezolucija SB UN. Ilustrujući podelu u Evropskoj Uniji on kaže da “neke druge zemlje” kažu da su spremne da priznaju nezavisnost Kosova bez rezolucije ali smatraju da u tom slučaju Beogradu treba dati nešto “zauzvrat” kao, na primer, brzo napredovanje na putu ka učlanjivanju u EU.
Paten zaključuje da bi “popuštanje” prema Srbiji značilo da Brisel napušta standarde za učlanjivanje što bi, po njemu, bio veoma loš primer u odnosu na Sarajevo, Zagreb, Skoplje i Prištinu.
