RUSKA VELIKA ENERGETSKA TAJNA

Gazprom, ogromna ruska kompanija koja se bavi prirodnim gasom, često se opisuje kao gorila teška 500 kilograma u svetu energetike. Tokom proteklih nekoliko godina, kompanija je sa velikim uspehom "zaključavala" unosna evropska tržišta. Bez milosti je primoravala potrošače u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza da gas plaćaju po svetskim cenama - prekidala je isporuke, po potrebi, da bi naterala kolebljive potrošače kao što je Ukrajina da plate nametnutu cenu. Međutim, problemi bujaju kao pečurke posle kiše. Kako se ispostavlja, Gazprom ima previše kupaca a premalo gasa.

Iznenađujuća Ahilova peta Gazproma je proizvodnja od oko 500 milijardi kubnih metara gasa - što je dovoljno samo za isporuke domaćem tržištu. Gazprom se oslanja na uvoz jeftinog gasa iz Centralne Azije i tako ispunjava svoje obaveze prema potrošačima u Evropi, koje iznose skoro 80 milijardi kubnih metara. A pošto samo kupci van Rusije plaćaju Gazpromu punu tržišnu cenu, upravo izvoz najviše doprinosi prohodima - samo u drugom tromesečju 2007. godine prihod je bio 21 milijardu dolara. Sada države od kojih zavisi Gazpromov profit - uključujući Turkmenistan, Uzbekistan i Kazahstan - počinju da sklapaju sopstvene sporazume s novim velikim kupcima kao što je Kina. Takvi poslovni potezi postaju pretnja po Gazprom, jednu od najdragocenijih poluga strateške moći i snage Rusije.

Ruska kontrola jedne četvrtine evropskih isporuka gasa je ključni oslonac spoljne politike i obnovljenog nacionalnog ponosa. Jeftina električna energija i grejanje, koje dobijaju ruska domaćinstva, predstavlja kamen temeljac kredibiliteta ruske vlade. Centralna Azija sada potkopava oba ta stuba što bi ozbiljno moglo da ugrozi Putinovu petropolitiku.

Gazprom nije otvorio novo polje za eksploataciju gasa još od 1991. godine, a postojeći izvori se isrcpljuju. U nedavno objavljenom izveštaju, rusko ministarstvo za industriju i energetiku je upozorilo da, ako taj trend potraje, Rusija već 2010. godine neće moći da zadovolji ni sopstvene potrebe, pa predlaže udvostručavanje cena, što je konzervativan potez koji je uznemirio privrednike i koji bi mogao da uspori ekonomski razvoj.

U međuvremenu je predsednik Gazproma Dmitrij Medvedev - prvi potpredsednik ruske vlade i najverovatniji Putinov naslednik na funkciji predsednika države - najavio sprovođenje radikalnog plana za obnavljanje domaće proizvodnje i investiranje 420 milijardi dolara u istraživanja i nove kapacitete za proizvodnju gasa.

Oslanjanje na jeftin uvoz kojim se ispunjavaju obaveze prema stranim klijentima nije ništa novo za Gazprom. Godinama je kompanija kupovala gas iz država Centralne Azije po nerealno niskim cenama. Sve do početka ove godine Gazprom je Turkmeniji plaćao samo 65 dolara za 1000 kubnih metara gasa, a zatim je taj isti gas prodavao u Zapadnoj Evropi po ceni od 250 dolara (možda samo zbog monopola nad gasovodima koje drži Rusija).

"U ovom trenutku ruski je monopol na udaru", kaže Stiv Levajn, autor studije o energetskoj politici u Centralnoj Aziji "Nafta i slava". "Susedne zemlje počinju da grade gasovode, a i lokalni proizvođači 'postaju pametniji'."

Nijedna pretnja nije opasnija od kineskog zaokreta ka Turkmenistanu. Prošle godine je kineski predsednik Hu Đintao potpisao ugovor sa pokojnim vođom Turkmena Sapurmuratom Nijazovim o godišnjoj kupovini 30 milijardi kubnih metara gasa u narednih 30 godina i finansirao izgradnju novog gasovoda do kineske provincije Ksinjiang. Pored toga, Turkmenistan je u martu potpisao ugovor sa Iranom po kojem se Teheranu isporučuje 14 milijardi kubnih metara gasa godišnje. "Nema sumnje da je Turkmenistan obećao da će prodati više gasa nego što praktično može da 'ispumpa'", rekao je jedan visoki američki diplomata u regionu, koji nije imao ovlašćenja da zvanično govori. "Pitanje je, kog će kupca izabrati?"

Mnogo toga zavisi od izbora. Zapravo, ništa manje nego budućnost Rusije kao energetske supersile. U Gazpromu, međutim, tvrde da nema problema. "Mi ne smatramo da je Kina pretnja ili konkurent u Centralnoj Aziji", izjavio je portparol Gazproma Igor Volubujev. "Imamo dugoročan ugovor na 25 godina s vladom Turkmenistana i ona je u obavezi da ispuni svoju stranu. Taj ugovor je duži od bilo kog našeg ugovora s kupcima iz Evrope." Putin je ranije ove godine uveravao Gazpromove klijente da "će Rusija bez svake sumnje ispuniti svoje ugovorne obaveze".

Evropljane sada brinu moguće nestašice, dok Amerikanci likuju. Nije tajna da bi SAD volele da oslabe "stisak" Rusije nad energetskim resursima regiona - kao i da malo prodrmaju Putinovu samouverenost o ispunjavanje obaveza. Diplomatski tajni kôd je "podsticati raznovrsnost izvora snabdevanja". Drugim rečima, podsticati i pomagati svaki projekat izgradnje gasovoda i naftovoda koji zaobilaze Rusiju. "To je jedna od oblasti u kojoj u velikoj meri imamo iste stavove kao Peking", kaže jedan od američkih zvaničnika. "Što je više transportnih i izvoznih puteva, to ćemo mi biti srećniji."

Zato SAD finansijski podupiru projekte koji Rusiju izbacuju iz igre. Do sada je izgrađen samo jedan takav cevovod koji povezuje Baku u Azerbejdžanu, odnosno energetskim izvorima bogat kaspijski region, i Sredozemno more. Međutim u SAD se nadaju da će ih uskoro biti više. Nema potrebe isticati da u Moskvi čine sve ne bi li ruski monopol ostao netaknut. Tako je u septembru sa Kahazstanom potpisan ugovor o gradnji naftovoda od Kaspijskog mora do Rusije.

Što se tiče zemalja Centralne Azije, za njih prodaja energije znači mnogo više od dolara i centi - reč je o sticanju stvarne nezavisnosti od starog gospodara. Jedan od ministara u vladi Kazahstana - koji nije želeo da mu se objavljuje ime u kontekstu kritikovanja Rusije - priseća se nedavnog incidenta kada se rusko ministarstvo nije potrudilo čak ni da pošalje automobil koji bi prevezao kazahstanske zvaničnike u poseti Moskvi. "Naši ruski susedi nas neprestano tretiraju kao mlađeg brata", žali se on. Drugi slučaj je nedavna zabrana korišćenja ruskog vazdušnog prostora za sve letove kompanije Lufthansa pošto se ta nemačka kompanija priprema da svoje azijsko teretno čvorište preseli iz Krasnojarska u kazahstanski grad Astana. "Ruska vlada misli da može da nas zaplaši pokazivanjem mišića, isto kao što su uradili s Gruzijom i Ukrajinom", kaže kazahstanski ministar. "Međutim, mi imamo kome da se okrenemo."

Izgleda da će Kina, a ne SAD, biti veliki pobednik u potrazi država Centralne Azije za novim prijateljima. Iako je Vašington odavno napustio praksu da "žmuri" na nedemokratske postupke i praksu u regionu, lokalne despote i dalje iritira i najslabija kritika koja stiže iz SAD. Američko insistiranje da zemlje Centralne Azije zaborave na bilo kakav biznis sa Iranom takođe im "nanosi bol". Kirgistan, koji je najbliži američki saveznik u regionu, potresaju nestabilnost i loša ekonomska situacija.

Naftovod Baku-Cejhan

Istovremeno Kazahstan povećava svoju ekonomsku moć i planira da do 2015. godine skoro udvostruči proizvodnju nafte na 150 miliona tona godišnje. Veliki deo te proizvodnje biće prodat Kini, preko novih naftovoda koje finansira Peking, ili na drugim tržištima preko naftovoda Baku-Čejhan (luka u Turskoj) koji zaobilazi Rusiju. "Vrlo brzo Kinezi će početi da zamenjuju svoje bicikle automobilima pa će potražnja za naftom biti sve veća i veća. Srećni smo što imamo tako velikog, stabilnog suseda", kaže Kamal Burhanov, poslanik u parlamentu Kazahstana. "Koliko dugo će još zemlje Centralne Azije biti taoci Gazpromovih cena? Naknada za tranzit koju nam plaćaju je sitnina."

Vrlo blizu istini. Pored svih pretenzija da postane dominantan snabdevač energijom Evrope, Gazprom je stajao na staklenim nogama. Pošto bivši ruski vazali otkrivaju svoju snagu i moć, Moskva će možda morati da se odrekne svoje taktike čvrste ruke i usvoji novu politiku i diplomatiju u oblasti energetike.

Izvor: Newsweek, Web