Francuska u šoku: Rojalista ošamario Makrona

Jedan mladić ošamario je juče francuskog predsednika Emanuela Makrona prilikom njegovog obilaska oblasti La Drôme, kada se približio okupljenim građanima s namerom da ih pozdravi.

Prema poslednjim vestima, dva 28-godišnjaka su uhapšena u vezi sa ovim incidentom. Mediji prenose da su oni poreklom iz oblasti Drom. Jedan je uhvatio za ruku predsednika koji je verovao da želi da se rukuje i ošamario ga dok je saučesnik snimao scenu.

Trenutak kada jedan od napadača drži Makrona za ruku i udara šamar a drugi - snima (izvor Marianne)

Pretnja zatvorom do četiri godine

Obezbeđenje je skočilo na predsednika da ga zaštiti i udalji ali se Makron posle nekoliko metara vratio ka grupi građana gde su žandarmi oborili napadača, kao da želi da se raspravi sa njim.

Neki analitičari sada komentarišu da se predsednik izložio nepotrebnom bezbednosnom riziku na ovaj način ili čak da se pokazao nezrelim. Drugi opet spekulišu da ovo ide na ruku predsedniku jer se oko njega ujedinilo javno mnenje.

Predsednik je odmah nastavio da se pozdravlja sa građanima i otišao dalje u istorijski centar grada Valans, ne menjajući predviđeni program.

Snimci pokazuju da je napadač je uzvikivao „Dole Makronija“ i „Monžua Sen Deni!” („Montjoie Saint Denis!“) što je tradiconalni ratni poklič srednjovekvne francuske dinastije Kapeta.

Francuski mediji prenose da su dvojica uhapšenih bili ljubitelji srednjeg veka - srednjovekovnih grbova, oružja i evropskih srednjovekovnih borilačkih veština.

“Monžua Sen Deni” je, međutim, i pozdrav koji u naše vreme upotrebljavaju članovi krajnje desnih grupa kao Aksion fransez (Action française) koja u tradiciji ima anti-protestantizam, anti-semitizam, rasizam i kesenofobiju.

Dvojica uhapšenih nisu do sada kažnjvani ni kršili zakon. Za napad na državni autoritet mogu da budu osuđeni na do četiri godine zatvora i  globu do 45 hiljada evra.

Aleks Peren republički javni tužilac iz grada Valans potvrdio je da je otvorena istraga povodom ovog događaja.

Solidarnost sa predsednikom Republike

Na nalogu predsednika Makrona na društvenoj mreži tviter objavljena je njegova poruka: “Ne damo Republiku nasilnim pojedincima, oni to ne zaslužuju”.

Politički prvaci svih orjientacija u Francuskoj oštro su osudili ovaj dogadjaj, izražavajući zabrinutost zbog širenja atmosfere nasilja u zemlji.

U parlamentu, čije je zasedanje bilo u toku u vreme incidenta, reč je uzeo predsednik vlade Žan Kasteks koji je rekao da nasilje, verbalni napadi, a još manje fizički napadi ne mogu da se smatraju politikom. 

“Pozivam sve da republikanski reagujemo, ovo se tiče svih nas. U pitanju su osnove naše demokratije”, rekao je on.

Bivši predsednik Fransoa Oland poručio je da je napad na predsednika - napad na demokratske institucije Republike.

Liderka krajnje desnice i predsednički kandidat na izborima iduće godine, Marin Lepen izjavila je da je „neprihvatljivo da neko fizički napade predsednika Republike“.

„Možemo da se borimo politički ali ne možemo da dozvolimo ni najmanji gest nasilja prema njemu jer se na taj način napada demokratija. On nije samo Emanuel Makron već je i najviši funkcioner države i institucija… „, rekla je ona.

Solidarnost sa predsednikom Republike izrazio je i lider opozicije sa krajnje levice Žan Lik Melanšon.

Istorija francuskog nezadovoljstva

Godinu dana uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora može se reći da je nasilje obeležilo Makronov predsednički mandat.

Ubrzo posle izbora u proleće 2017, počeo je takoreći „preko kolena“ da sprovodi obećane ekonomske reforme. Koristeći podršku većine u parlamentu, dobio je zeleno svetlo da vlada „dekretima“ što su mnogi videli kao udar na demokratiju.

Tako je donesen zakon o sindikalnom odlučivanju koji je obesnažio tradicionalno moćne granske sindikate u Francuskoj. Sindikati su usitnjeni po preduzećima. Više nisu mogli da odlučuju o kolektivnim ugovorima za čitave privredne grane. U svakom preduzeću postala je dovoljna prosta većina da bi se izmenio kolektivni ugovor.

Makron je tako, posle tradicionalnih političkih partija desnog i levog centra, razbio i sindikate što znači da su oborena dva ključna posrednika između naroda i vlasti. Rezultat je bio da se Makron našao direktno suočen sa eksplozijom socijalnog nezadovoljstva „žutih prsluka“, počev od oktobra 2018. godine.

Ni posle više poginulih i avenija u plamenu, francuski predsednik se nije obratio javnosti, a kada je i govorio pred kamerama - odbijao je da upotrebi izraz „žuti prsluci“.  Povod za proteste bila je najava povećanja cena goriva u ime ekološke politike vlade. Procurila je prepiska između članova vlade iz koje se jasno videlo da novac od poskupljenja vlada ne namerava da upotrebi za ekologiju već da bi koliko-toliko napunila državnu kasu.

Na desetine mladih ljudi biće obogaljeno prilikom protesta „žutih prsluka“ jer francuska policija jedina u EU upotrebljava granate za rasterivanje masa koje su faktički ratno oružje.

Konvoj automobila predsedniak Makrona u unutrašnjosti zemlje besno će izviždati „žuti prsluci“, a neki će pokušati da ga zaustave. Demonstranti su čak, u jednoj prilici tokom protesta, ušli u dvorište Jelisejske palate koja je morala da bude evakuisana.

Makron je bogatima ukinuo porez na bogatstvo koji je postojao decenijama, s obrazloženjem da će najveće industrijske grupe taj novac investirati i otvarati nova radna mesta. Do ovog „prelivanja bogatstva“ nikada nije došlo  - najimućniji su ga uglavnom sklonili u „poreske rajeve“ ili za potrošili ličnu kupovinu.

Državni zavod za statistiku pokazao je da nije tačno – kao što je Makron tvrdio – da je (ukinuti) porez na bogatstvo obeshrabrivao investitore da dođu u Francusku. Za poslednjih 20 godina – pokazuju zvanični podaci – porez je postojao, donosio preko četiri milijarde evra godišnje, imao je socijalnu funkciju i nije izazivao odliv investicija.

„Predsednik vrlo bogatih“

Krajem 2018. i početkom 2019. ispostavilo se da je 40 najbogatijih industrijskih grupa na pariskoj berzi podelilo rekrodne dividende i otpustilo više od 15 hiljada ljudi.

Makron je tako vrlo brzo dobio etiketu „predsednika vrlo bogatih“, kako je to rekao njegov prethodnik – bivši predsednik Oland u čijoj administraciji je Makron bio savetnik, a zatim ministar ekonomije.

Ugled Makrona počeo je da opada još u proleće 2018. godine kada je izbila afera Benala, po imenu njegovog privatnog telohranitelja. Benala je iz privatne agencije za bezbednost prešao u predsedništvo države kada je Makron izabran za predsednika.

U skladu sa ideologijom privatizacije države, Benala je postao faktički, iako ne i formalno, nadređen pukovnicima žandarmerije koji po ustavu brinu o bezbednosti predsednika. Ispostavilo se da ima sumnjive privatne veze sa ruskim tajkunima, nosi policijske oznake iako nije policajac i premlaćuje demonstrante iako njegov posao nije da obezbeđuje demonstracije.

U ovu hronologiju nasilja treba dodati islamističke atentate i svakodnevne napade na policajce i građane u gradskim periferijskim kvartovima gde država gotovo da ne kontroliše teritoriju pa Makron sada govori o „separatizmu“ u odnosu na zakone Republike.

Dugi spisak političkih atentata

Ovo nije prvi put da su francuski predsednici izloženi manje-više fizičkim napadima građana.

Poznato je da je na predsednika Degola izvršeno pet neuspešnih atentata. Predsednika Sarkozija (2007-2012) takođe je jedan građanin brutalno povukao za ruku, Oland (2012-2017) je posipan brašnom, premijer Žospin (1997-2002) polivan je kečapom.

Jedna od najzanimljivijih epizoda u istoriji političkih atentata dogodila se 1959. godine u Parizu kada je pripadnik krajnje desnice pokušao atentat na tadašnjeg ministra Fransoa Miterana. Francuska javnost bez rezerve se tada stavila na stranu žrtve ali se nedelju dana kasnije, posle istrage, ispostavilo da je atentat bio lažan – organizovao ga je sâm Miteran da bi dobio simpatije u javnosti.

Miteran je morao nekoliko godina da čeka da se ovaj skandal zaboravi. Postaće predsednik Francuske 1981. godine i ostaće tokom punih 14 godina na najvišoj državnoj funkciji jer je u to vreme predsednički mandat u Francuskoj trajao sedam godina.