RUSIJA NEĆE PRIHVATITI NEZAVISNOST KOSOVA

Na pitanje novinara “Balkanmagazina” šta će Rusija uraditi u slučaju da Albanci jednostrano proglase nezavisnost i neke države to odmah priznaju, ili se iskoristi jedan od brojnih scenarija koji se danas pominju kako bi se izbegao ruski veto u Savetu bezbednosti, Vladimir Čurkin, ruski ambasador u Ujedninjenim nacijama, odgovorio je preko video-mosta organizovanog ovih dana na relaciji Njujork-Moskva, da ne želi da nagađa “šta bi bilo kad bi bilo”.

“Moskva je Ujedinjenim nacijama predložila projekat kojim se traži dalji nastavak pregovora koji se završavaju konsezusom i spremna je da se nastave pregovori ma koliko oni trajali.” Ipak na podsećanje da se SAD i Evropa spremaju da iza leđa Moskve daju Kosovu nezavisnost, Čurkin je rekao da bi svaka takva odluka bila nelegitimna i da bi morala odmah da bude poništena. Za to čak nije potrebno da se sastaje Savet bezbednosti Ujedninjenih nacija - to može da uradi čak i komandant snaga OUN na Kosovu. Prosto zato što je po Rezoluciji 1244, koju niko nije ukinuo (i ne može da je ukine bez saglasnosti Rusije), takav scenario nemoguć.

Prema Čurkinovim rečima, jedino što nagoni Zapad da tako tvrdoglavo, uprkos zdravom razumu i međunarodnom pravu, insistira na otcepljenju Kosova je nepromišljeno obećanje koje je očigledno, neko dao kosovskim Albancima 1999. godine. Ali mnogo je poštenije danas prekršiti obećanja, nego zbog date reči dovesti celu Evropu na ivicu rata.

Nato protiv demokratskih snaga u Srbiji

Čurkin je razgovarao s novinarima gotovo dva sata i to na engleskom jeziku. Njegove reči bile su zapravo namenjene zapadnim medijima što je on otvoreno i rekao na početku, naglasivši da je veoma radoznao da sazna šta će od onoga što on kaže zapadni mediji objaviti. Praksa govori da se obično napiše samo nekoliko rečenica u kojima se bez ikavog objašnjenja kaže da su Srbija i Rusija protiv, a zašto - nikome nije važno.

On je istakao veliki stepen autonomije, “neviđen do sada u svetu”, koji Srbija nudi Albancima, opasnost od domino-efekta u slučaju da se prenebregne srpski stav, da snage EU ne mogu da odu na Kosovo bez odobrenja UN, da pregovore ne treba vremenski oročavati jer su oni prvi put zaista počeli za vreme mandata “trojke”, da ni jedan konflikt nije rešen za 120 dana, kao što se traži u ovom slučaju. Pa i to da bi Prištini trebalo da budu veoma važni odnosi sa Srbijom, s obzirom da se nalazi u kotlini, okružena visokim planinama, i jedini put u Evropu joj je preko Srbije...

Čurkin je podsetio Zapad da je NATO svojevremeno bombardovao Srbiju zbog politike Slobodana Miloševića ali se zapitao zašto danas, kad Miloševića nema, i kad su na vlasti demokratske snage, podriva njihovu poziciju? Uostalom, i Srbija i Kosovo streme Evropskoj uniji, pa zašto ne uđu u nju kao jedna država, a posle će se tamo lakše dogovarati...

Nije nam poznato šta su objavili zapadni mediji koji su na ovoj konferenciji za novinare bili veoma aktivni i postavili mnogo pitanja, ali je očigledno da pred 19. decembar, kada bi u Savetu bezbednosti trebalo da se raspravlja o izveštaju "trojke", Zapad uporno okušava da pronađe način da održi obećanje, ako ga je zaista bilo, i omogući stvaranje još jedne albanske države na Balkanu.

Šta Rusija radi da se to ne bi dogodilo?

Ne ponižavati Srbiju

Da nije angažovanja Rusije, problem Kosova bio bi odavno skinut sa dnevnog reda svetske politike, naravno na štetu Srba. Od trenutka kada je vratila dugove Zapadu i počela da se oseća i ponaša kao ravnopravan partner na međunarodnoj sceni, Rusija stalno stavlja do znanja da se problem statusa Kosova ne sme rešavati preko kolena, niti na štetu bilo koje strane. Donošenje odluke o Kosovu “ne sme da ponizi Srbiju”, rekao je svojevremeno Vladimir Putin, a nedavno je ponovio da se problem ne sme preseći mačem.

Takvih izjava bilo je mnogo ali je postojao period kad su bile manje čujne prosto zato što u Srbiji nije bio postignut konsenzus o Kosovu, pa je svaki političar (a bilo ih je mnogo) koji bi došao u Rusiju, imao neku svoju ideju i svoj predlog. Iz tog vremena datira i izjava Sergeja Lavrova, ministra inostranih poslova, da “mi ne možemo biti veći Srbi od Srba”. Ali od trenutka kad su se kockice u Srbiji složile, od posete Vojislava Koštunice Putinu u Sočiju, Srbija ima veoma pouzdanog i što je još važnije, sve jačeg partnera u Rusiji.

Rusija je sprečila prihvatanje Ahtisarijevog plana, izdejstvovala da Ujedinjene nacije nakon toga pošalju svoju komisiju na Kosovo i Metohiju kako bi se na licu mesta uverila da Srbi tamo žive u getima, na njenu inicijativu je formirana tročlana komisija koja je prvi put uspela da za isti sto postavi dve suprotstavljene strane i da ih natera da pregovaraju.

Svet je imao prilike da čuje da je Srbija ponudila nekoliko varijanti budućeg uređenja države a da Albanci ne samo da nisu nudili svoje, nego su apriori odbijali da razgovaraju i o srpskim predlozima. I sve to je zabeleženo u izveštaju "trojke".

Opasnost od nekontrolisane krize

Samo dva dana pred zasedanje Saveta bezbednosti, na kome će taj izveštaj biti razmatran, očigledno iznervirano "grozničavim traženjem pseudopravnih argumenata kao maske za pokriće jednostranih aktivnosti", Ministarstvo inostranih poslova Rusije oštro je upozorilo da je situacija oko rešavanja problema Kosova i Metohije “došla do kritične tačke” i da preti da se pretvori u nekontrolisanu krizu. Podstičući separatističke težnje Prištine, SAD i neke zemlje Evropske unije otvoreno ignorišu pozitivne rezultate postignute tokom pregovora pod okriljem "trojke" Kontakt-grupe.

Moskva ističe da je Savet bezbednosti UN jedini nadležan za rešavanje "kosovskog pitanja" i izražava zabrinutost što se međunarodne snage, umesto da obuzdavaju separatiste, pripremaju da smiruju one koji se protive nezavisnosti Kosova.

Rusija poziva stalne članice Saveta bezbednosti UN, partnere u Kontakt-grupi i zemlje Evropske unije da još jednom procene sve posledice jednostrane suverenizacije Kosova, da zadrže proces rešavanja na međunarodnopravnom polju i uzdrže se od ishitrenih odluka koje u sebi nose opasnost od rušilačkog presedana za ceo sistem međunarodnih odnosa"

Zasad bez glasanja o nezavisnosti

Konačno, Moskva nudi da se, radi stimulisanja pregovaračkog procesa "kao i pri rešavanju drugih kriznih situacija", izradi "mapa puta" u kojoj bi mogli da budu uvaženi osnovni interesi strana i prioriteti vodećih međunarodnih faktora u rešavanju "kosovskog pitanja", naznačeni pravci kretanja strana prema sporazumu "između ostalog i na putu njihove evrointegracione perspektive".

Već sutra će se o tome razgovarati u Savetu bezbednosti. Malo je verovatno da će se glasati o nezavisnosti Kosova jer je svima jasno da Rusija i Kina ne bi dozvolile da takva odluka prođe. Ali šta će Rusija uraditi ukoliko dan kasnije, ili mesec ili, po najnovijoj verziji, posle izbora u Srbiji, Kosovu bude dato zeleno svetlo za otcepljenje?

Pa, da se vratimo Čurkinu: “Ništa nam ne smeta da, ako se ne dogovorimo 19.decembra, nastavimo da razgovaramo dalje...”

Ukoliko se, dakle, nakon svih upozorenja, ipak dogodi neka do brojnih varijanti priznavanja kosovske nezavisnosti, Moskva tu odluku neće priznati, već će nastaviti da se protiv nelegalne odluke bori legalnim sredstvima - tražiće u Ujedinjenim nacijama nastavak pregovora.