RUSI UČE ZAPAD DEMOKRATIJI

Ljubinka Milinčić

Ruski instituti na Zapadu biće svojevrsni odgovor na kritiku ruske “suverene demokratije” i specifičnosti, kao i na zapadno finansiranje ruskih opozicionih partija

Na završnoj pres konferenciji samita Rusija-EU, letos u Portugaliji, Vladimir Putin je predložio da Rusija pomogne Evropi tako što će uložiti 700 hiljada evra u formiranje Evropskog instituta slobode i demokratije. S obzirom da Evropa već ima svoje analitičke centre u Rusiji i finansira brojne nevladine organizacije, došlo je vreme, smatra Putin, da joj se Rusija revanšira sad kad finansijski potencijal zemlje to omogućava. Taj institut bio bi u Briselu i trebalo bi da se bavi pitanjima organizacije izbornih procesa, slobode govora, monitoringom izbora na evropskoj teritoriji Rusije...

 

Ako su predstavnici EU poverovali da će se ruskim novcem finansirati njihovi uobičajeni programi, mora da su bili veoma razočarani kad im je kasnije objašnjeno da je reč o institutu za praćenje neonacističkih pojava, narušavanja prava nacionalnih manjina (Rusa u Estoniji i Letoniji), ponašanja Evrope prema imigrantima i ugrožavanja slobode medija na Zapadu.

 

Ideja o ulaganju ruskog novca u finansiranje demokratskih instituta u inostranstvu javila se čim je postalo jasno da je gruzijska “revolucija ruža” otvoreno finansirana iz Amerike. Mnogi su tada ubeđivali rusku vlast da i ona može da se posluži istim metodama, pogotovu kad je reč o susednim, bivšim sovjetskim zemljama u kojima Rusija ima svoje interese. Državna televizija Rusije prikazala je nedavno, za vreme ukrajinskih izbora, jednog veoma zainteresovanog građanina koji je rekao da nije nikakva tajna da opstanak Viktora Juščenka na vlasti finasira Amerika, i zapitao se, “a zašto vi, Rusi, ako vam je stalo, ne uložite novac u borbu protiv njegove antiruske vlasti? Sad bar imate para.”

 

Ruski institut u Njujorku i Parizu

Trenutno u Rusiji programe podrške demokratiji realizuje niz američkih nevladinih organizacija. Najpoznatije od njih su Nacionalni fond demokratije, Nacionalni demokratski institut, Međunarodni republički institut, Eurasia Foundation. Postoje i drugi, brojni instituti građanskog društva, finasiraju se razni regionalni projekti, pogotovu ako je u njih uključena omladina ili biznis elita.

 

Oni, takoreći svakodnevno, objavljuju izveštaje u kojima se tvrdi da u Rusiji nema demokratije, da postoji samo autoritarna vlast, da se ne poštuju ljudska prava... a upoređivanje s najzaostalijim afričkim državama, redovna je pojava.

 

Pošto se situacija nije izmenila - ni nakon više puta ponovljenih Putinovih javnih upozorenja da ni u njihovim zemljama ne cvetaju ruže - već se i pogoršala nakon prestanka rada dve filijale Britanskog saveta (British Council) u Rusiji, zbog, kako tvrde Englezi “otvorenog zastrašivanja s ruske strane”, odnosno, kako tvrde Rusi, “nepoštovanja ruskih zakona”, ruska strana je sa reči prešla na dela. Krajem prošle godine bivši predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov i predsednik Nacionalnog investicionog saveta Aleksandar Lebedev objavili su početak rada Međunarodnog instituta uporednih istraživanja političkih kultura. Prvo zasedanje će se održati u Parizu i biće posvećeno upoređivanju izbornih sistema SAD, Rusije i zemalja Evrope.

 

gorbi

 

Nedavno je i The Wall Street Journal, pozivajući se na izjavu poznatog advokata Anatolija Kučerene objavio da Rusija u predstojeća dva meseca namerava da otvori filijale “Instituta demokratije i saradnje” u Parizu i Njujorku i da će svoj rad posvetiti “konstruktivnoj” kritici zapadnih društveno-političkih sistema. Advokat tvrdi da je ideju za osnivanje takvih centara predložio Putinu u maju i da ju je predsednik podržao. Ipak, Kučerena ističe da neće dobiti (ni tražiti) ni kopejku iz ruskog budžeta, već da računa na podršku lokalnih biznismena. Njegov institut biće svojevrsni odgovor na kritiku ruske “suverene demokratije” i specifičnosti, kao i na zapadno finansiranje ruskih opozicionih partija.

 

Ko podstiče hladni rat

Glavni zadatak “Instituta demokratije i saradnje” biće izučavanje političkog uređenja SAD i Evrope, a predlagaće se i načini za njegovo poboljšanje. Antiprimer će mu biti američka organizacija Freedom House koja redovno kritikuje politički sistem Rusije i naziva ga imitacijom demokratije. Upravo je pre desetak dana ta organizacija okarakterisala je Rusiju kao neslobodnu zemlju, i uporedila je sa Egiptom, Angolom i Tadžikistanom, a njeno rukovodstvo je nazvala autoritarnim. Anatolij Kučerena nazvao je ovaj stav tendencioznim i obećao da će njegova organizacija biti mnogo objektivnija.

 

kučerena 

 

“Izučavaćemo američke zakone o izborima, stanje ljudskih prava, odnose između rasa i mere koje SAD preduzimaju prema terorizmu”, izjavio je Kučerena američkim medijima.

 

Zapadni eksperti već su izrazili skepsu povodom ove inicijative jer su uvereni da će se Institutom rukovoditi iz Kremlja. Prema njihovom mišljenju, u Rusiji “vlada antizapadna histerija i za sada nije jasno kako tu tendenciju pobediti”. Ali, da je samo tako - ni po jada. The Wall Street Journal se boji da čak ni taj tako moćan i tako autoritarni sistem, “neće moći da zadrži situaciju pod kontrolom jer fanatika hladnog rata ima i u Kremlju, a teorija zavere je trend kremaljske propagande”. A sve to su znaci početka novog hladnog rata.

 

Podrška Vladimira Putina Institutu je posebno trn u oku zapadnoj štampi i tumači se kao pokretanje agresivne propagandne mašine.

 

S druge strane, svedoci smo da se u predizbornoj kampanji u SAD svakodnevno koristi Rusija i ruski predsednik kao argument da je neophodna promena sistema. Njegov rad u KGB-u je odjednom postao tema koja se ne skida s dnevnog reda. Hilari Klinton je nedavno izjavila da Putin, kao “kagebeovac, po definiciji, ne može imati dušu”, a njen glavni protivnik - da je isto kao i Buš gledao Putinu u oči ali da je tamo video samo tri slova - KGB.

 

Ali to zapadna štampa ne smatra početkom, pa čak ni najavom hladnog rata. Ako ga i bude - za njega će, opet po definiciji, uvek i isključivo, biti kriva Rusija. Zato osnivanje ruskih instituta, ako i ne doprinese poboljšanju odnosa između Istoka i Zapada, može makar doprineti da se vidi da ima i drugačijih mišljenja.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...