Zemanovo lično izvinjenje dobro je i za Češku Republiku!

M.L.

On je znao da je dobar deo češke javnosti bio protiv bombardovanja Srbije - ističe se u komentaru u najposećenijem češkom portalu www.novinky.cz – tekst Tomasa (Thomas) Kulidakisa prenosimo u celini
(ilustracija, Tomas Kulidakis)

„Državničke posete na najvišem nivou u ovo doba korona virusa bile su retke. Prva takva poseta, posle izbijanja koronakrize, stigla nam je iz Srbije. U skladu sa očekivanjima, susret srpskog predsednika Aleksandra Vučića s našim predsednikom održan je u simboličkom nivou i na korist odnosa dve zemlje.

Češki predsednik se lično izvinio za bombardovanje Srbije u proleće 1999. čime je, kako je rekao, olakšao svoju dušu. Tada je bio predsednik vlade, Češka republika je bila novi član NATO, a samo 12 dana po ulasku u pakt, usledilo je bombardovanje Srbije, odnosno tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Zeman se na kraju saglasio s tom akcijom ali uz škripanje zuba, pošto je o tome bilo odlučeno još pre našeg ulaska u NATO.

Nije bio jedini ko je bio protiv toga. Druga zvezda tadašnje češke političke scene, predsednik ODS Vaclav Klaus je bio protiv, deo vladajuće ČSSD takođe, kao i komunisti još niz drugih. Tadašnji ministar spoljnih poslova Jan Kavan nastojao je da, u saradnji sa Grčkom, zaustavi bombardovanje. Razlog je bio jasan - akcija NATO je preduzeta bez odobrenja OUN. Kako je tada primetio sadašnji poslanik Radek Vondraček, bila je to "mračna istorija NATO".

Bolje rečeno, to je bio početak "mračne istorije" koja se nastavila daljim, neodobrenim akcijama, preduzetim na osnovu neistinitih podataka ili jednostavno na osnovu samo toga što im se tako htelo.

Kao dalje primere za to možemo navesti američko angažovanje u Iraku ili Libiji. A što je najgore, time je zapečaćena diskreditacija OUN. A rat iz vazduha protiv Srbije nije bio odbranbeni rat, ma koliko da je tada Vaclav Havel (tadašnji predsednik Češke – prim ML) nastojao da dokaže da je agresija, mada bez mandata OUN, bila iz dobrih namera (Havel je izrekao tada čuvenu opravdavajuću formulu o "humanitarnom bombardovanju" koja liči na cinični vic – prim ML).

Posle skoro četvrt stoleća znamo da tadašnja događanja nisu bila crnobela – pred međunarodni sud izvedeno je dosta Srba ali i deo etabliranae političke elite Kosova. Teritorija, koja je uprkos onome što se prvobitno očekivalo, proglasila je samostalnost, mada je u pitanju bio jedan od kamenova temeljaca srpske državnosti i nacionalne svesti. Treba dodati da i sada samostalnost Kosova ne priznaje pet članova EU.

Primoravati Srbiju da se odrekne Kosova, to je isto kao kada biste Češku republiku terali da se odrekne Bile Hore gde je u bici 1620 došlo do poraza naroda posle čega je usledila nasilna rekatolizacija. Slično tome, Srbi su 1389. izgubili bitku sa Osmanlijama na Kosovu Polju i izgubili svoju državu. Legende govore čak da su tamošnje pravoslavne orgulje iskovane iz mačeva palih srpkih vitezova na Kosovu Polju.

Miloš Zeman je olakšao sebi dušu, znajući da veliki deo češke javnosti nije bio sklon bombardovanju Srbije. Još iz vremena Masarika (osnivač Čehoslovačke – prim. ML), tadašnja Čehoslovačka je bila tesno povezana s Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnijom Jugoslavijom. Masarik je imao čak i srpski pasoš pre formiranja Čehoslovačke. Češka danas ima velelepnu ambasadu u centralnom delu Beograda. Bilo bi šteta kvariti dobre, više nego stoletne odnose. Dobro je što se popravljaju i bila bi šteta da na njih padne ljaga rata koji nije bio naš i u koji smo stupili nevoljno.

Češka i Srbija jedna drugoj nisu ništa naškodili. Ministar spoljnih poslova Kulhanek je sa zadovoljstvom konstatovao da su sadašnji odnosi odlični, a to i zaslugom predsednika, kao što to i treba da bude. A ako Srbija stupi u EU, Češka Republika može imati saveznika za razne koalicije...“


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...