RUSI (DANAS) DOLAZE?

Ovu najavu (o mogućnosti da danas dođe delegacija Gazproma) Balkanmagazin je dobio u sredu uveče iz pouzdanih, nezvaničnih izvora u Vladi Srbije, naravno. Tako se, uostalom, po pitanju potencijalnog energetskog srpsko-ruskog sporazuma, ovih dana u javnost plasiraju gotovo sve informacije iz državnog vrha Srbije. Ne tvrdimo, dakle, da će Rusi sigurno stići danas (u četvrtak) ali ni ne sumnjamo da je to moguće jer, da podsetimo: i samo uručivanje predloga ovog sporazuma desilo se, da kažemo, kao "grom iz vedra neba". Taman je podpredsednik DSS i srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović otišao put Slovačke, u posetu tamošnjim kolegama, a iz Moskve je stigao glas da ambasador Aleksandar Aleksejev ima nešto važno da mu preda. Ministar se, brže bolje, vratio kući i primio predlog rusko-srpskog međudržavnog sporazuma.

 

Polaganje gasovoda pored Zvezdinog stadiona

 

Ispostaviće se da je reč o trodelnoj paket-ponudi koja objedinjuje u, po Rusima, neraskidivu celinu ulazak Gazproma kao većinskog vlasnika u Naftnu industriju Srbije AD, dovršetak gasnog skladišta "Banatski dvor" i projekat izgradnje severnog kraka "Južnog toka" gasovoda koji će kroz Srbiju od Bugarske ići ka Austriji i dalje ka severu Italije i ostalim zapadnoevripskim zemljama. Južni krak "Južnog toka" treba da ide preko Grčke, kao što mu i samo ime kaže, do južnih kota Italije. Do kraja godine u Gazpromu će, na osnovu studija, rešiti da li će trasa ovog “toka” ići direktno iz Bugarske ka Grčkoj ili će kao jedna cev "Južni tok" stići do Srbije pa iz gasnog čvorišta kraj Niša jedan krak ići na jug, kroz Makedoniju do Grčke a drugi na sever. Trase, dakle, još nisu definisane.

 

Šta piše u predlogu sporazuma

Balkanmagazin je, međutim, od onih koji su čitali ruski predlog međudržavnog sporazuma dobio uveravanja da je Srbiji taksativno ponuđeno da jedan krak "Južnog toka" ide teritorijom Srbije. Na predstavnicima Gazproma i srpske strane je da definišu granične tačke ulaska cevovoda u Srbiju, samu trasu i mesto izlaska. U ruskom predlogu se kaže da je cevovod kapaciteta koji omogućuje transport najmanje 10 milijardi metara kubnih prirodnog gasa godišnje. Može, dakle, i više. Sve je stvar dogovora.

 

Uslov za to je da Gazprom, odnosno, njegova ćerka firma postane vlasnik najmanje 51% akcija NIS AD. Srpska strana može da raspolaže sa najviše 49%, što bi značilo da može deo tih akcija i da podeli radnicima i penzionerima NIS-a, kao i građanima Srbije.

 

Većinske pakete ruska Vlada za Gazprom traži u svom predlogu sporazuma i za skladište "Banatski dvor" i za budući gasovod.

 

Ovaj predlog je uručen baš ministru Popoviću jer u dokumentu izričito piše da će potpisnici sporazuma biti vlade dve zemlje a da su za njegovo sprovođenje odgovorni rusko ministarstvo privrede i energetike i srpsko, rudarstva i energetike. Dakle, kada (i ako) sporazum bude potpisan, ministar Popović je taj koji sa srpske strane treba da nosi dirigentsku palicu.

U platformi, odgovoru koji je Vlada Srbije usvojila poslednje subote 2007. godine, a koji je ministar Popović uručio ambasadoru Aleksejevu, niz je tačaka o kojima dve strane treba još da pregovaraju.

 

Sagovornici Balkanmagazina, koji su imali uvid dokument predloženog sporazuma, uveravaju da se u ovim papirima nigde ne pominju cifre koje lider G17 plus i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mlađan Dinkić pominje kao sume koje je Gazprom spreman da plati za NIS AD: 500 i 400 miliona evra. A, kako kažu, Rusi će "uživo" odgovoriti na platformu koju im je ovdašnja Vlada poslala kao novogodišnji paket.

 

Distributivna mreža Srbija gasa kod Zrenjanina

 

I iz Moskve Balkanmagazin dobija potvrdu da su Rusi spremni na dalje pregovore oko detalja sporazuma ali da zasad nema govora da će odustati od toga da postanu većinski vlasnici u NIS AD.

 

"Ovde u Moskvi još niko ne radi. Rusi obožavaju praznike, pa se ozbiljno radi tek posle Sv. Vasilija, odnosno, od 14. januara", javlja Ljubinka Milinčić iz ruske prestonice i napominje da, za razliku od Beograda, u Moskvi "niko ne komentariše Dinkićeve izjave. Prvo, zato što novine još ne izlaze i niko ne radi ali, i kada počnu da rade, teško da će neko nešto reći. To prosto nije praksa. U Rusiji ne može da se desi da, dok Vlada nije donela odluku, neki ministar solira kao kod nas. Pitanje je da li bi reagovali i da su dobili negativan odgovor od naše Vlade. Uostalom, njima nije naročito stalo da dobiju pozitivan odgovor iz Srbije. Gazprom će svoj gasovod izgraditi, preko Srbije ili mimo nje. A mi u Srbiji treba da se dogovorimo i da vidimo: isplati li nam se to ili ne".

 

Tender kao “mačka u džaku”

U samom NIS-u, o čijoj "koži" se, zapravo, radi takođe smatraju da država Srbija, odnosno republička Vlada, treba da reši šta je za budućnost zemlje najbolje rešenje: NIS prodat po višoj ceni i Srbija bez gasovoda, zavisna od toga koliko joj gasa bude hteo da prodaje Gazprom (i preproda mađarski MOL) ili NIS čiji je vlasnik u svom predlogu sporazuma napisao da mu se isplati da ovde prerađuje naftu (jer su derivati na tržištu bolja roba od sirovine) i status tranzitne zemlje za gas, sve sa podzemnim skladištem. Što se tiče ubiranja profita i poreza u sporazumu je, prema izvorima Balkanmagazina, navedeno da će buduće mešovite kompanije plaćati porez na teritoriji gde posluju.

 

Dilema je dakle: istrajavati na stavu G17 plus i insistirati na tenderu za NIS ili se pripremiti na cenkanje i u paketu postići što bolju pogodbu za državu. Kao perspektiva, tendersko nadmetanje što se cene tiče, jeste "golub na grani" ali pitanje je da li će i kupac NIS-a biti "mačka u džaku", koji će doći samo da preuzme tržište a modernizaciju neće sprovesti.

 

Ili , recimo to ovako: ministar Dinkić ima pravo kada sumnja da Gazprom možda neće ispoštovati preuzete obaveze oko modernizacije rafinerija. Ali, ko nam garantuje da će ih ispoštovati potencijalni kupac na tenderu. Rusi u predlogu međudržavnog sporazuma nude posebne ugovore oko detalja vezanih za sva tri projekta, odnosno, oko poslovanja buduće tri zajedničke kompanije, pa samim tim i oko budućnosti NIS-a. Dakle, od pregovarača u Vladi Srbije zavisi šta će ugovoriti u budućem sporazumu i posebnim ugovorima.

 

Srpska strana će, prema pouzdanim izvorima Balkanmagazina, insistirati na tome da se iz NIS AD izuzme Naftagas. Pitanje modernizacije rafinerija i ekologije biće definisano posebnim ugovorima. 

 

Gasifikacija Zlatibora, letos

 

Ne treba sumnjati da bi uspešni pregovori sa Rusima pre predsedničkih izbora doneli poene kandidatu DS i sadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću. U podeli direktorskih fotelja ovoj partiji, naime, pripada NIS. Međudržavni sporazum ne bi škodio ni DSS-u, jer bi ministar, koji je potpredsednik ove partije, postao značajna figura u budućem sprovođenju sporazuma. Tu bi, otprilike, mogao da se prepozna i bunt ministra Dinkića koji, iako je u njegovom resoru privatizacija, poptisivanjem ovakvog međudržavnog sporazuma gubi osnov da "vuče konce" prodaje NIS-a.

 

Euroaksiz banka

Politika se, ovih dana umešala u potencijalni rusko-srpski energetski aranžman i s radikalske strane. Generalni sekretar radikala Alekandar Vučić je, protežirajući predsedničkog kandidata svoje, Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića, u pomoć pozvao ni manje ni više nego ruski KGB.

 

Kako Vučić reče u etar u nedelju uveče, KGB proverava poslovanje Euroaksiz banke, finansijske institucije koja posluje u Moskvi a preko koje srpske firme rade u Rusiji.

 

"Tome su se svi ovde u Moskvi smejali, još one noći kad je Vučić gostovao kod Olje Bećković. FSB (tako se sad zove KGB) se ne bavi našom Euroaksiz bankom. Reč je o redovnoj kontroli Centralne banke Rusije. Praksa je da se takva kontrola obavlja svake godine a oni sada nisu dolazili pune tri godine. Dakle, danas je počela redovna kontrola ruske Centralne banke, a to nema nikakve veze ni sa kakvim greškama u poslovanju Euroaksiz banke. Vučić to poteže jer je to njegov rat sa našim bivšim guvernerom (Dinkićem) a ne sa ovima ovde", izveštava dopisnik Balkanmagazina iz Moskve.