"Dixi et salvavi animam meam" Miloša Zemana
Ovom prilikom treba pomenuti da se Srbima za poteze češke vlade prema njima izvinjavao još jedan predsednik Češke - Vaclav Klaus
(Prague, 18.05.2021 - razgovor predsednik Češke Republike Miloša Zemana i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića)
Jučerašnja izjava češkog predsednika Miloša Zemana, u kojoj se izvinio srpskom narodu kao šef države, a kao čovek, zatražio i oproštaj za bombardovanje Srbije aprila 1999, odjeknula je ne samo u Češkoj i Srbiji. Ali, ipak, to može biti iznenađenje samo za one koji nedovoljno poznaju sadašnjeg šefa češke države.
Prague, 18.05.2021 - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u posetu Češkoj i sastao se sa predsednikom Milošem Zemanom
Trajno žaljenje zbog pristanka
Ovaj političar, rođen 1944, koji je sve lošijeg zdravlja, a u poslednje vreme se kreće isključivo u kolicima, i kome iduće godine ističe drugi petogodišnji mandat na čelu češke države (posle koga se ne može više kandidovati za šefa države) - zaista nije propuštao prilike, posebno u kontaktima sa srpskim političarima, da progovori o ovoj temi i neformalno izrazi duboko žaljenje. Uutoliko više što je upravo on, aprila 1999. bio na čelu tadašnje češke vlade koja je dala saglasnost, uz ostale članice NATO, za bombardovanje Srbije. A sada je i olakšao svoju dušu, kako se to na latinskom jeziku uzvišeno kaže , "dixi et salvavi animam meam", tojest "rekoh i olakšah dušu svoju"....
Potpisnik ovog teksta, koji je bio dopisnik iz Praga od 1994. do 2014, pamti dobro to vreme i posebno nevoljno pristajanje Češke, od koje se, faktički, samo što je ušla u NATO, tražilo aprila 1999. da se saglasi sa bombardovanjem Srbije. U kuloarima se čulo da Zeman, koji je tada bio premijer socijaldemokratske vlade, oteže dugo sa odlukom, tj pristankom koji su prethodno dali svi članovi ove alijanse, kao i da se čekalo do ponoći, kada je bio krajnji rok, samo na pristanak iz Praga. Na kraju, faktički u minut-dva do ponoći, teška srca, Briselu je prosleđen i taj pristanak.. I to se u Češkoj spominjalo kasnije više puta kada se govorilo o bombardovanju Srbije aprila 1999...
Vaclav Klaus, bivši predsednik Češke
Protiv priznanja Kosova
Miloš Zeman, inače ugledni ekonomista, bio je posle "Plišane revolucije", 1993. među obnoviteljima i prvi predsednik Češke socijaldemokratske stranke (ČSSD) koja je odmah, na prvim sledećim izborima postala druga stranka po snazi (iza vladajuće ODS tadašnjeg premijera Vaclava Klausa).
Već 1998. socijaldemokrati pobeđuju na izborima i formiraju vladu, na čelu sa Zemanom, koja je ubrzo pokrenula najuspešniji program ekonomskog razvoja u novijoj istoriji Češke, odnosno Čehoslovačke. Zeman se sredinom prve decenije ovog veka povukao iz aktivne politike, u koju su vratio 2013. i pobedio na predsedničkim izborima prvi put, a drugi put 2018. U vreme kada se bio privremeno povukao iz politike kritikovao je oštro u javnosti 2008. potez tadašnje vlade Mireka Topolaneka koja je priznala, i to među prvima, Kosovo, koje je označio tada kao "državu mafije".
Prvi predsednik posle "Plišane revolucije" bio je, treba podsetiti ovim povodom, Vaclav Havel (1936-2011) i to Čehoslovačke od 1989- 1992, a potom Češke od 1993. do 2003. Ne može a da se ne pomene da će među Srbima ostati loše zapamćen zbog svog izrazito negativnog odnosa prema njima i njihovoj državi, u čemu je čak prednjačio u svetu.
Drugi predsednik Češke bio je Vaclav Klaus (2003- 2013. koji je u svojim istupanjima, pokazivao duboko razumevanje zbivanja u bivšoj Jugoslaviji. To je, može se reći, dosta karakteristično za starije generacije čeških intelektualaca i političara, čemu doprinose posebno istoričari koji i danas sasvim sigurno i dalje najbolje od svih svojih kolega na svetu poznaju istoriju Srbije i drugih južnih Slovena. To znanje i posebno pozitivan odnos prema Srbima i Srbiji ukorenjeni su duboko u svesti češkog naroda, mada, mora se priznati, slabi među mlađim generacijama, uglavnom zbog pojačane antisrpske propagande u svetu i njihovoj zemlji.
U tom kontekstu potpisnik ovih redova ne može da ne pomene i reagovanje Klausa kao šefa države na odluku češke vlade o priznanju Kosova - demonstrativno je primio u posetu tadašnjeg ambasadora Srbije Vladimira Vereša, koji je povučen u Beograd na konsultacije zbog poteza češke vlade, da bi mu se izvinio i rekao da se stidi toga što je vlada njegove države učinila.
