RUPEL I KUŠNER TRAŽE NOVU SNAGU

Dimitrij Rupel, predsednik Saveta za opšte poslove i spoljne poslove EU i šef diplomatije Slovenije, i Bernar Kušner objavili su 2. aprila, zajedničku izjavu o Srbiji, Kosovu i Zapadnom Balkanu. Prenosimo je u celini.

Prošle subote je sa Brda kod Kranja 27 ministara spoljnih poslova zemalja članica EU poslalo jasnu poruku o reafirmaciji evropske perspektive za Zapadni Balkan - poruku toliko potrebnu u svetlu događaja posle proglašenja nezavisnosti Kosova, samita NATO pakta u Bukureštu i predstojećih parlamantarnih izbora u Srbiji.

Posebno primetno je bilo prisustvo srpskog ministra spoljnih poslova Jeremića i premijera Kosova Tačija. Evropska unija je u februaru potvrdila da se odluka o priznavanju Kosova prepušta zemljama članicama Unije, ali da to ne menja zajedničko stanovište da Kosovo treba da učestvuje u regionalnoj saradnji i ima koristi od evropske perspektive regiona kojem pripada.

Nije nikakva tajna da je Srbija bila u središtu pažnje na Brdu. Kao što je jedan od naših kolega rekao u subotu, Srbiji želimo sve ono što je Slovenija - nekada republika u sastavu bivše Jugoslavije, koja sada predsedava Evropskom unijom - postigla. Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji, koji je Srbiji ponuđen novembra prošle godine, sada čeka na potpisivanje. Bez sumnje, Srbija mora da ispuni svoje međunarodne i moralne obaveze da bi se pridružila evropskoj porodici. Shvatamo da je u predvečerje izbora Srbija nesigurna po pitanju svoje budućnosti i ravnodušnosti ili oduševljenja Evropom. Zato su i trenutni i budući predsedavajući EU ubeđeni da partneri moraju pronaći inovativne načine kojima će se proevropskim snagama u Srbiji dati nova snaga, ne ugrožavajući pri tome vrednosti na kojima se zasniva EU. Kao i Kosovo, i Srbija je u mnogim pogledima jedinstven slučaj. Stoga, a kao što je predloženo na Brdu, želimo narodu Srbije da pokažemo dobru volju EU i ponudimo predlog koji će omogućiti uvođenje bezviznog režima za Srbiju.

Mi ćemo, međutim, i dalje insistirati da Srbija poštuje prethodno preuzete obaveze i obećanja i da se uzdrži od bilo kakve zapaljive retorike ili aktivnosti koje bi mogle da ugroze bezbednosnu situaciju u regionu. Poštujemo osećanja naših srpskih prijatelja, ali je dobra regionalna saradnja jedan od uslova za države koje bi da postanu članice EU, a to važi i za Srbiju. Misije EULEX i EUSR na Kosovu su znak posvećenosti Evropske unije. Niko istovremeno ne može da zahteva članstvo u EU dok odbija saradnju sa misijama, koje su na Kosovu pre svega zbog kosovskih Srba. Iznad svega, Srbija ne bi smela da dozvoli da pitanje Kosova odredi njen odnos sa EU.

Jedna od mera koja bi mogla da pridobije srce i razum naroda Balkana je dalji rad na planovima za liberalizaciju viznog režima za sve zemlje regiona, dovršavanjem rasporeda neophodnih koraka i određivanjem realističnih i konkretnih uslova koji bi, ako i kada budu ispunjeni, otvorili vrata putovanjima bez viza. Ne bi trebalo da zanemarimo frustrirajući paradoks činjenice da su republike bivše Jugoslavije već imale iskustvo bezviznog režima pre 1990. godine.

Dok je naša pažnja u prethodnom periodu - iz očiglednih razloga - bila usmerena ka Srbiji i Kosovu, ne smemo zaboraviti ni ostatak regiona. Treba priznati i pozdraviti napredak koji su postigli Crna Gora i Albanija. U Bosni i Hercegovini na vidiku je potpisivanje Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, pod uslovom da bude ostvarena reforma policije - u narednih nekoliko dana parlament BiH će imati još jednu priliku da po tom pitanju učini hrabre i odlučne poteze.

Na kraju, posebnu pažnju posvećujemo Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Ohrabreni smo napretkom koji je poslednjih nekoliko dana ostvaren po pitanju imena države i iskreno se nadamo da će uslediti usvajanje zajednički prihvatljivih rešenja koja će omogućiti BJRM da uđe u NATO. To je budućnost te države i naroda, s velikim potencijalom da se država brže i jače razvija i doprinese stabilnosti regiona.

Izvor: Web lokacija www.diplomatie.gouv.fr