Ima li Francuska alternativu za Makrona: Mister Bregzit prava opasnost za tandem Makron-Lepen?

Godinu dana uoči parlamentarnih i predsedničkih izbora u Francuskoj, sa levice i desnog centra sve su češća upozorenja predsedniku Makronu da je vrlo opasna njegova računica po kojoj će ponovo pobediti ako mu u drugom krugu izbora jedini protivnik bude liderka krajnje desnice Marin Lepen.

Setimo se, Makron je pobedio je na prošlim izborima 2017. godine, više zahvaljujući uspešnoj taktici nego masovnoj podršci njegovom neoliberalnom programu. Uspešno je demontirao kandidate i stranke sa tradicionalnog desnog i levog centra i u drugom krugu našao se u konkurenciji samo sa Marin Lepen, liderkom krajnje desnog Nacionalnog fronta.

Makron posle pobede na uzborima u aprilu 2017.

Makron bez novih ideja, Lepen u usponu

Makron je dobio izbore jer su za njega glasali svi oni koji su želeli da spreče dolazak krajnje desnice na vlast, a koji inače nikada ne bi glasali za njega.

Sada, godinu dana uoči izbora, desni i levi centar još uvek su politička ruševina, ni nalik glavnim akterima političke scene kako je to decenijama bio slučaj.

„Bojim se da se stvari pogoršavaju i da će se to na kraju završiti izborom Marin Lepen“, izjavio je za francuski javni tv servis „Senat“,  Rože Karuči (Roger Karoutchi), poslanik Republikanaca (desni centar), komentarišući Makronovu „novu staru“ izbornu strategiju.

Socijalista Patrik Kaner ocenio je da „Makron možda i nije piroman u odelu vatrogasca, ali bi ipak mogao da upadne u sopstvenu zamku“.

Marin Lepen je proteklih godina ozbiljno radila na svom imidžu kako bi se oslobodila etikete „krajnja desnica“. Između ostalog, promenila je ime stranke koja se više ne zove Nacionalni front već Nacionalno okupljanje.

U svojim medijskim nastupima ima znatno mirniju retoriku i tolerantnije ocene. Ona preuzima socijalne ideje levice i predstavlja se ne samo kao liderka patriotske stranke već i kao branitelj socijalne politike, demokratije, ekonomskog suvereniteta i čak baštinik nasleđa generala Degola.

Prema novijim istraživanjima javnog mnenja oko 55 odsto ispitanika izjavilo je da smatra da bi Marin Lepen bila dobar presednik Republike. Mediji su preneli da više od 66 odsto pripadnika policije namerava da glasa za nju.

Prema novijim istraživanjima javnog mnenja oko 55 odsto ispitanika izjavilo je da smatra da bi Marin Lepen bila dobar presednik Republike

„Trgovina strahom“

Patrik Buison (Patrick Buisson), bivši novinar ekstremno-desne orjentacije i bivši savetnik Marine Lepen i Nikole Sarkozija, ocenio je ovih dana na talasima radio stanice Evropa1 da će izbori 2022. godine biti „meč između trgovaca strahom“ - Marine Lepen i Emanuela Makrona, koji se međusobno otpužuju za sejanje haosa i građanskog rata u Francuskoj.

„Kriza žutih prsluka, eksplozija nasilja u prigradskim naseljima, terorizam – sve je to doprinelo da karte budu bačene“, smatra on i ocenjuje da je teško predvideti ko će iz ovog duela izaći kao pobednik.

Na levici je u toku političko komešanje i razgovori sa Zelenima, ali veliki problem je i dalje, surevnjivost lidera od kojih svaki želi da bude glavni šef.

Barnie – precizniji i umereniji od konkurenata

Znaci obnove i mogućeg obrta mogli bi da dođu sa desnog centra od Republikanaca. Postoji naime, velika verovatnoća da bi na scenu kao predsednički kandidat mogao da stupi 70-to godišnji Mišel Barnie (Michel Barnier), bivši ministar poljoprivrede i spoljnih poslova u Širakovoj i Sarkozijevoj administraciji i bivši evropski komesar za unutrašnje tržište i usluge.

Na svetskoj sceni postao je poznat kao „Mister Bregzit“, šef tima EU za pregovore o izlasku Velike Britanije iz Unije. Jedan je od retkih visokih funkcionera EU koji uživa nepodeljeno poštovanje i ugled uvećan uspešnim vođenjem pregovora sa Londonom.

Barnie ima „veliku ambiciju za Francusku“, kako je izjavio. U svom strpljivom stilu planinara iz Savojskih Alpa, odakle potiče, on za sada odlaže zvaničnu najavu kandidature, pripremajući teren i partijske redove u Republikanskoj stranci.

Umeren, kompetentan i iskusan, Barnie bi vrlo ozbiljno mogao da poremeti proračune “prodavaca straha” i dijalektiku političkih ekstrema koji se međusobno pothranjuju.

Neki ovdašnji analitičari upozoravaju da bi Barnie mogao da bude žrtva pravila da „niko nije prorok u svome selu“.

Barnie se o ključnim temama izjašnjava preciznije nego Makron i umerenije nego Marin Lepen, što je kombinacija koja bi mogla da bude dobitna i vrati poverenje  dela Francuza u političare i politiku.

Barnie smatra da treba uvesti višegodišnji moratorijum na prijem imigranata. Za vreme te privremene obustave priliva stranaca, smatra on, trebalo bi konsolidovati imigracionu politiku i utvrditi kakvo je stanje stvari. Po njemu, „postoje veze između terorista i migranata u smislu da se teroristi ubacuju među migrante“ iako on „ne misli da su svi koji pokušavaju da pređu Sredozemlje u potrazi za boljim životom obavezno teroristi ili kriminalci“.

Barnie ocenjuje da postoji „opasnost od socijalne eksplozije“ u Francuskoj.

Konferencija za novinare avgusta 2017, Davida Devisa, britanskog državnog sekretara za bregzit i glavnog pregovarača EU Mišela Barniea koji je ove pregovore vodio od 2016. do 2021. godine

Protivnik ultraliberalizma i evropske birokratije

On je „umereni atlantista“, izraziti pro-Everopljanin, ali ne skriva kritički odnos prema Evropskoj uniji i njenom birokratskom funkcionisanju čiji mehanizam odlično poznaje iznutra.

Dok Marin Lepen kritikuje EU, ne usuđujući se, zbog političkih kalkulacija, da jasno kaže da li Francuska iz nje treba da izađe kao Velika Britanija, dok Makron drži svoje govore o Evropi u više brzina koje Nemačka ne uzima ozbiljno, dotle Barnie nastupa sa vrlo jednostavnim zdravorazumskim i samo-kritičkim pristupom.

Još 2019. bio je prvi visoki funkcioner Unije koji se usudio da kaže: "Mislim da je EU načinila greške u vreme globalizacije, kada je došlo do eksplozije bipolarnog sveta…Ultraliberalizam - to je bila suštinska greška. Deregulacija i odsustvo rukovođenja na svetskom nivou! Treba da se vratimo osnovama socijalne ekonomije tržišta" (Euronews, 19 mart 2019).

Barnie zagovara davanje širih ovlaštenja (i samim tim budžeta) lokalnim i nacionalnim vlastima u zemljama članicama Unije, svaki put kada je jasno da se problemi na lokalnom nivou efikasnije rešavaju.

Otvoreno kaže da je zabrinut zbog neravnoteže između Francuske i Nemačke u smislu da je u poslednjih deset godina francuski uticaj smanjen, a nemački porastao.

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravlja se sa glavnim pregovaračem Evropske unije Mišelom Barnieom tokom okruglog stola na posebnom samitu o bregzitu u Briselu, 25. novembra 2018.

Zašto je Nemačka bolja...

„Želim da Francuska postane prva ekonomska sila u Evropi za deset godina. Za to imamo mogućnosti”, rekao je ovih dana. Po njemu, Nemačka je bolje prošla iz tri razloga.

“Ima stabilnije i predvidljivije zakondavstvo i poresku politiku, kako na centralnom nivou, tako i na nivou lendera - pokrajina koje podržavaju preduzeća u njihovoj brobi da budu konkurentna. Drugi elemenat je tržište rada i obrazovni sistem koji u većoj meri nego u Francuskoj odgovara ekonomskim potrebama zemlje. Treći adut Nemačke je socijalni dijalog i kapacitet da se razgovara i pregovara što doprinosi konkurentnosti u ekonomiji”.

“Nismo umeli da budemo pragmatični kao koletkiv”, zaključio je Barnie u intervjuu za pariski Figaro, dodajući da je priča o “nemačkom čudu” Francuzima dugo služila samo kao izgovor da ne bi govorili o sopstvenim greškama.

“Možemo to da izmenimo pod uslovom da smo ambiciozni i efikasni”.

Mišel Barnije sa suprugom Izabelom

Porast nasilja širom zemlje

Mišel Barnie rekao je da smatra da “zaslužuju pažnju/…/ pisma-peticije penzionisanih generala koje je podržalo više desetina hiljada aktivnih vojnih lica“.

Podsetimo, u pismima se ukazuje na opasnost od islamskog terorizma, haosa u zemlji i izbijanja građanskog rata.  

Vlada je najavila kažnjavanje aktivnih vojnika-potpisnika jer su prekršili pravilo zabrane javnog političkog izjašnjavanja. Na taj način vlada ne samo da je okrenula glavu od stvarnosti, već je poklonila krajnjoj desnici monopol na patriotizam. Levica je oficire-potpisnike nazvala pobunjenicima, a liderka krajnje desnice Marin Lepen ih je podržala.

Afera sa pismima – peticijama potvrđuje da će ključna tema predizborne predsedničke kampanje biti – bezbednost.

U toku četiri godine Makronovog predsedničkog mandata došlo je do povećanje nasilja širom zemlje, kako terorističkog (uglavnom islamističkog) tako i kriminalnog. Istina, terorističko i kriminalno nasilje se prepliću jer se terorizam uglavnom finansira od trgovine drogama i ostalih ilegalnih aktivnosti.

Jača utisak da je država nemoćna. Pre godinu dana gotovo u direktnom prenosu Francuzi su gledali nadrealne sukobe grupe Čečena pridošlih iz cele zapadne Evrope u Dižon da bi se obračunali sa grupom mladih Arapa i osvetili svog sunarodnika. Tek treći dan stiglo je policijsko pojačanje, a sukobljene grupe pomirile su se u obližnjoj džamiji uz posredstvo imama.

Da se ne pominje teško stanje u prosveti naročito od kada je čečenski islamista ubio profesora koledža. Ili napad teroriste za kojeg se ispostavilo da je radio u antiterorističkoj sliužbi u policiji.

Napadi na policiju širom zemlje više i nisu događaj, toliko su česti. Bolje ne prolaze čak ni kola hitne pomoći ili vatrogasci…

Emanuel Makron sa suprugom Brižitom

Predsednik izneverio očekivanja

Teško je poverovati da Emanuel Makron očekuje da će izborna strategija od pre pet godina uspešno funkcionisati kao da se ništa nije desilo od 2017. godine?

U toku predsedničke kampanje probudio je očekivanja Francuza da će dobiti mladog i energičnog predsednika koji će reformisati državnu administraciju, tradicionalno usporenu i skupu, da će dinamizovati ekonomiju…

Danas, godinu dana pre novih izbora, Makron je viđen kao predsednik „vrlo bogatih“ koji se naročito posvetio demontiranju državnog sektora i privatizaciji čak i onda kada je to protiv javnog interesa.

Na spoljnopolitičkom planu ostali su mrtvo slovo na papiru njegovi govori i predlozi o federalnom ujedinjavanju evro-zone i Evropi u više brzina. Nemačka ih je, blago rečeno, ignorisala. 

Godinu dana uoči izbora, sve je dominantnija slika o Makronu kao predsedniku koji je više ambiciozan nego što je kompetentan da vodi državu.